U Šapcu održan “Dan Mihaila Đurića”: Ko je bio filozof i profesor koji se usudio da govori kada su svi drugi ćutali

Mihailo Đurić rođen je 1925. godine u Šapcu, studirao je pravo, filozofiju i klasičnu filologiju na Pravnom i Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Doktorirao je 1954. godine na temu “Ideja Prirodnog prava kod grčkih sofista”.

Godine 1972. godine osuđen je na devet meseci zatvora zbog zbirke kritike ustavnih amandmana.

Zato je izgubio radno mesto na fakultetu.

Svoj naučni rad je produžio u Institutu društvenih nauka u Beogradu, radeći kao naučni savetnik.

Godine 1990. vraća se na Pravni fakultet, gde je već naredne godine penzionisan.

Preminuo je u novembru 2011. godine.

“Njegovo mišljenje i delovanje, primer su odgovornog, hrabrog i principijelnog intelektualca u našem vremenu”, istaknuto je u Šabačkoj gimnaziji, na predavanju pod nazivom “Mihailo Đurić kao profesor”.

O zborniku, u kom je priloge dalo 14 autora sa 30 tekstova, govorili su dr Boris Milosavljević, prof. dr Jovica Trkulja, Veroljub Ilić, profesor filozofije u Šabačkoj gimnaziji i Jelena Podgorac Jovanović, direktorka Biblioteke šabačke.

“Nadamo se da će Zbornik doprineti izučavanju njegovog dela koje je decenijama bilo skrajnuto i nedovoljno poznato, ali i biti uporište za nova istraživanja i domete naše nauke i filozofije”, rekla je Podgorac Jovanović.

Mihailo Đurić, u knjizi “Krhko ljudsko dobro” kaže, moj kratak odgovor na Kantovo drugo pitanje “Šta treba da činim?”, glasio bi, treba činiti dobro, u svakoj prilici i na svakom mestu, a dobro je ono što uvek već nekako unapred znamo i što je u osnovi uvek već uistinu hoćemo, tako da prećutno pristajemo i na svaku cenu koja se za to mora platiti.”

Više informacija iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Još vesti iz ovog grada

Pendrek nad Srbijom

Pesnički kolektiv „Svi mi“ na turneji sa performansom „Poezija zna“

Opozicijo, dozovi se pameti

Ljudi u crnom, prljave značke i dvojaki tužioci