Iako se o pronalazaču Teorije relativiteta Albertu Anjštajnu gotovo sve zna, o njegovoj supruzi Milevi Marić uglavnom se malo zna. Novinarka TV Šabac Mirjana Čvorić uradila je kratak film posvećen Milevi Marić za koji je dobila nagradu Press vitez kao i Udruženih TV stanica Srbije.
Iako se o pronalazaču Teorije relativiteta Albertu Anjštajnu gotovo sve zna, o njegovoj supruzi Milevi Marić uglavnom se malo zna. Novinarka TV Šabac Mirjana Čvorić uradila je kratak film posvećen Milevi Marić za koji je dobila nagradu Press vitez kao i Udruženih TV stanica Srbije. U junu će film Jedna stena, a to je prevod Anštajnovog prezimena, biti prikazan na međunarodnom festivalu u Košicama.
Mileva Marić rođena je u Titelu, 1875, ali se njena porodica dve godine kasnije preselila u Rumu, gde su živeli narednih 14 godina. Peti razred gimnazije Mileva pohađa u Šapcu, a šesti i sedmi u Zagrebu. Posle toga odlazi u Cirih, na Višu devojačku školu, da bi 1896. upisala studije matematike i fizike na Saveznoj tehničkoj visokoj školi. Ona je jedna od prvih žena uopšte u svetu koja je studirala tehniku. Kada je imala 21 godinu upoznaje se sa Albertom Ajnštajnom, tada sedamaestogodišnjakom, sa kim se kasnije i zavolela. Razmenjuju knjige, ideje, sviraju zajedno, ona klavir – on violinu. Albert diplomira 1900. godine a uskoro i doktorira. Te godine Albert joj piše: „Kako sam mogao ranije da živim bez tebe moje malo sve? Bez tebe meni nedostaje samopouzdanje, zadovoljstvo u radu, radost života – ukratko bez tebe moj život nije život.“ Dve godine kasnije rodila im se vanbračna kćer Lizarel, koja je data na usvajanje u Kać, ali ubrzo umire od šarlaha. Mileva i Ajnštajn venčali su se 1903. u Bernu. Imali su dva sina, Eduarda, koji je bolovao od šizofrenije, i Hansa Alberta, koji je živeo u Americi i bio profesor na Berkliju. Oni su kršteni 1913. u pravoslavnoj Nikolajevnoj crkvi u Novom Sadu. Međutim, Albert se zaljubio u svoju rođaku Elzu, a 1919. godine se razvodi od Mileve. Ipak, Anštajn je u jednom pismu naveo: „Moja je žena meni potrebna kao saradnik. Ona rešava moje matematičke probleme.“ Od Nobelove nagrade koju je Ajnštajn dobio 1922. godine Mileva je kupila stan u Cirihu u kome je živela sve do svoje smrti 1948. Živela je skromno, na granici siromaštva, a izdržavala se dajući časove matermatike i klavira.
Sahranjena je na groblju Nordhajm kod Ciriha, po pravoslavnom običaju, ali su kasnije njeni posmrtni ostaci preneti. Zaslugom našeg zemljaka u Švajcarskoj Petra Stojanovića 2004. pronađeno je grobno mesto Mileve Marić.
Sa njena rodne kuće u Titelu skinuta je spomen-ploča, ali u Novom Sadu jedna ulica nosi njeno ime, a postavljena je i spomen-bista, a slična spomen-obeležja imaju u Sremskoj Mitrovici i Kaću.
Autor filma Mirjana Čvorić kaže da nije ideja da ukaže na njen značaj za Teoriju relativiteta, već da prikaže njen život, potkrepljen istraživanjima u zemlji i inostranstvu, i da ukaže koliko žena može da voli, koliko da pati kada izgubi ljubav, i šta iz ljubavi može da se izrodi, u ovom sluičaju grandiozno delo nagrađeno Nobelovom nagradom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
