U sistemu socijalne zaštite Srbije nedostaje 1.700 radnika, Sindikat razmišlja o štrajku

Nedostatak kadra posebno se, kako kažu, osetio za vreme epidemiološke situacije, kada su zaposleni morali da rade i prekovremeno, ne bi li se održavao minimalni nivo kvaliteta usluga, koje su od vitalnog javnog značaja, naročito u ustanovama za smeštaj.

„Uslovi rada su najblaže rečeno loši, svaki radnik je preopterećen, u svojim ustanovama neretko obavljaju i poslove više radnih mesta. Postavlja se pitanje da li je uopšte potreban sistem socijalne zaštite, da li se uopšte obraća pažnja na to kako država daje odgovor na sve one koji su u stanju socijalne potrebe? Kako je moguće da se prava radnika u sistemu socijalne zaštite krše na najgrublji mogući način, a isti taj sistem je pod direktnom ingerencijom ministarstva koje se bavi „pitanjem rada““, navodi za Danas.rs socijalna radnica Mirjana Veljović, predsednica Sindikata zaposlenih u socijalnoj zaštiti Srbije.

Prema njenim rečima, samo u poslednjih pet godina sistem socijalne zaštite napustilo je više od 1.000 ljudi, što zbog sticanja uslova za odlazak u penziju, što zbog nezadovoljstva uslovima rada, a ta radna mesta nisu „popunjavana“ čak ni do onog broja koji je Vlada Srbije kroz svoju odluku označila kao maksimalni broj radnika.

„Sistem socijalne zaštite je oduvek „bolovao“ od nedostatka radnika i nikada nije radio na punom kapacitetu. Sistem je možda mogao da istrpi da na 9.200 potrebnih radnika nedostaje 300, ali da nedostaje 1.700 to nijedan sistem ne može da iznese. Ovo stanje danas je najniža tačka do koje je sistem socijalne zaštite potonuo u poslednjih 20 godina“, navodi Veljović.

Još jedan u nizu problema je, kako kaže ona, činjenica da mladi danas ne žele da rade u socijalnoj zaštiti imajući u vidu uslove rada, tretman radnika, visinu zarade.

„Socijalna zaštita danas nije sistem koji ima potencijal da privuče mlade ljude. Problemi sa kojima se susrećemo ostaju samo na konstataciji resornog ministarstva da problemi postoje bez ikakve ideje i incijative da se krene u rešavanje istih i da se stvori ambijent pogodan za radnika. Zaposleni u sistemu socijalne zaštite su zaboravljeni, sistem je zapušten i na probleme koji su postojali i pre desetak godina nagomilali su se novi, a znaci neke nove energije koja bi mogla da podstakne njihovo rešavanje ne postoje“, ističe sagovornica Danasa.

Mišljenja su da je sistem odavno dostigao kritičnu tačku i da opstaje isključivo na entuzijazmu zaposlenih.

Uzuzeti od jednokratnih davanja

Veljović ocenjuje da je „tretman“ prema radnicima u socijalnoj zaštiti doživeo vrhunac prilikom isplate jednokratnih davanja.

„Time je pokazan diskriminatorski odnoso prema velikom delu radnika u sistemu koji uopšte nije uzet u obzir prilikom isplata jednokratnih davanja, a što su dobili zdravstveni radnici koji jednim delom rade i u sistemu socijalne zaštite“, ističe ona.

Veljović dodaje da Sindikat podržava svako davanje za radnike, ali smatra da je trebalo pristupiti sistematičnije, uz jednak tretman svih radnika, a ne samo jednog broja.

Selektivna izdvajanja države koja su se skoncentrisala na zdravstvene radnike u poslednje dve godine kroz povećanje plata i izdvajanja kroz jednokratne pomoći dovela su, kako kaže, do potpunog poremećaja odnosa zarada u sistemu, kao i do duboko poremećenih odnosa između zdravstvenih radnika i nemedicinskog osoblja u ustanovama socijalne zaštite.

„Svesni smo da je zdravstveni sistem izneo ogroman teret i da isti i dalje nosi, ali sistem socijalne zaštite obuhvata kako zdravstvene radnike tako i većinski deo „nezdravstvenih“ radnika. Nijedna ustanova socijalne zaštite za smeštaj korisnika ne može da funkcioniše samo sa zdravstvenim radnicima koji svoj posao ne mogu da rade bez pomoćnog osoblja koje neguje korisnike, sprema i poslužuje hranu, održava higijenu i slično. Svi oni su radili u istim uslovima (karantin, kovid zone ) i zaslužuju isti tretman“, naglašava Veljović i dodaje da zaposleni u sistemu socijalne zaštite ne žele pomoć, već zasluženu nagradu za svoj trud i rad.

„Ministarka Darija Kisić nas nijednom nije primila“

Iz Sindikata naglašavaju da su sastanci koje su imali sa pomoćnicima ministra, kao i brojna obraćanja izgubila svaki smisao jer rezultata nema, a sve se završava na zajedničkoj konstataciji da problemi postoje ali se na rešavanju istih ne radi.

„Resorna ministarka (Darija Kisić) nas nijednom nije pitala šta mislimo da treba da se uradi i šta je stvar prvog prioriteta. Sindikat nikada nije na svoju ruku istupao već je uvek pokušavao da u duhu dobre saradnje i u jednom partnerskom odnosu reši nagomilane probleme“, navodi Veljović.

Više puta su se, kako kaže, obraćali i kabinetu Predsednika Srbije i kabinetu Predsednice Vlade, ali bez ikakve povratne informacije o tome da li su oni uopšte upoznati sa stanjem u sistemu socijalne zaštite.

„Više puta smo podnosili i zahteve za isplatu jednokratnih davanja, promenu sistema obračuna plata kako bi isti realno odrazio „vrednost“ rada svakog radnika u sistemu, ukazivali na hitnu potrebu popunjavanja upražnjenih radnih mesta. Sindikat pozdravlja poslednje povećanje zarade za sistem socijalne zaštite od 8 odsto, međutim isto nije bilo realno povećanje s obzirom na inflaciju i troškove života koji su porasli najmanje 15 odsto. Važno da se sistemski pristupi rešavanju problema, da se redefinišu koeficijenti, da se vidi koliko čiji rad vredi, a sve kako bi sistem bio pravičniji jer je trenutna situacija u vezi plata u sistemu socijalne zaštite daleko od pravičnog. Sve to dovodi do osipanja radne snage i potencijalnog kolapsa sistema“, naglašava Mirjana Veljović.

Četiri cene rada prave diskriminaciju

U sistemu socijalne zaštite trenutno postoje četiri cene rada što se, kako kažu, nikada do sada nije desilo. Takav obračun zarada „ozbiljno diskriminiše veliki deo radnika u sistemu“.“Stvaraju se ogromne razlike između zaposlenih što je posebno došlo do izražaja tokom epidemiološke krize kada su zdravstveni radnici značajno „odskočili“. To je dovelo do brojnih problema i ozbiljnog pravljenja razlike među radnicima pa sada imamo situacije da doktor u nekim ustanovama ima veću platu od direktora, da su se medicinske sestre približile ili premašile zaradu stručnih, visoko kvalifikovanih radnika, a da su ostali radnici koji rade sa srednjim obrazovanjem (administrativni radnici, servirke/serviri, vešerke, vozači, tehničko osoblje i sl.) došli na ivicu minimalne zarade“, navodi predsednica Sindikata zaposlenih u socijalnoj zaštiti Srbije Mirjana Veljović.