Izmene zakona koje bi omogućile produžetak porodiljskog odsustva su neophodne ali nisu dovoljne da bi se roditeljima olakšala briga o deci u prvim godinama života, smatraju sagovornice Danasa – Jovana Ružičić iz Centra za mame i Tatjana Macura, predsednica udruženja Mame su zakon.
Istovremeno, iako Srbija pripada grupi evropskih zemalja koje ima dugo plaćeno porodiljsko odsustvo, ono što nedostaje jesu fleksibilnost tako da roditelji mogu između sebe da dele ovaj period, ili da odsustvo podele u više etapa ili da rade skraćeno radno vreme, što su sve mogućnosti koje se nude širom Evrope.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u par navrata je najavio da će ove godine biti izmenjeni propisi tako da porodiljsko odsustvo bude produženo za tri meseca. On je kazao da će za unapređenje prava porodilja i trudnica biti izdvojeno od 80 do 100 miliona evra.
Da će se ovo desiti potvrdila je i ministarka za brigu o porodici Darija Kisić Tepavčević.
Ona je objasnila da bi porodiljsko odsustvo trebalo da se produži sa 12 na 15 meseci, odnosno na 18 meseci za žene koje su rodile drugo dete. Odsustvo radi nege trećeg deteta od ranije traje dve godine.
Porodiljsko odsustvo uzima se najkasnije 28 dana pre termina porođaja i traje tri meseca. Na njega se nadovezuje bolovanje radi nege deteta koje traje još devet meseci. To znači da se ukupno odsustvo faktički završava mesec dana pre nego što dete napuni godinu kada može da krene u vrtić.
Dodatan problem je činjenica da se u vrtić kreće u septembru, što znači da majke čija su deca rođena na primer u martu moraju da se dovijaju na razne načine da premoste ovaj period. Na ovaj problem ukazivale su mnoge organizacije u prethodnom periodu.
– Zbog ovog praktičnog problema potrebno je da država pokaže veći nivo razumevanja bilo tako što će produžiti porodiljsko, bilo odsustvo za negu deteta. Važno je da roditelji imaju opciju da se vrate na posao kasnije ako im je to potrebno – kaže Tatjana Macura.
Sa njom se slaže i Jovana Ružičić, koja pozdravlja najavu produžetka odsustva, ali i dodaje da bi bilo dobro da se po uzoru na skandinavske zemlje oblast uredi tako da ova dodatna tri meseca moraju da uzmu tate.
Ona podseća da u pojedinim skandinavskim zemljama očevi imaju obavezu da određeni period budu na odsustvu radi nege deteta. Ako ne iskoriste te mesece, oni „propadaju“ i ne mogu se prebaciti na majku.
– To bi svima koristilo. Deca su srećnija ako rastu uz oba roditelja. Očevi bi dobili priliku da se povežu sa porodicom ali i da sagledaju roditeljstvo iz drugačijeg ugla. Majke opet ne bi bile pod pritiskom koji inače postoji da svoju karijeru moraju da pauziraju – napominje Ružičić.
I ona i Tatjana Macura dodaju međutim da je podjednako veliki a možda i veći problem za pojedine porodice činjenica da roditelji koji brinu o detetu tokom prve godine života mogu dobijati nadoknadu koja je ispod minimalne zarade.
Naime, dok je za porodiljsko odsustvo, koje traje tri meseca, garantovano da nadoknada ne sme biti manja od minimalca, isto ne važi za bolovanje za negu deteta (narednih devet meseci).
– Sada žene koje su zaposlene, ako nemaju 18 meseci vezanog radnog staža, mogu primati nadoknade tokom odsustva za negu deteta koje su ispod republičkog minimalca a u nekim slučajevima i samo par hiljada. Ako država želi da pokaže kompletnu brigu, to znači i finansijsko usklađivanje – ističe Macura.
Jovana Ružičić dodaje da ako je već rečeno da ima novca za produžetak porodiljskog odsustva i slične mere onda mora da se nađu sredstva i da sve žene tokom nege deteta dobijaju makar minimalac.
Koliko traje porodiljsko odsustvo u Evropi?
Kada se pogledaju druge evropske zemlje, vidi se da je Srbija među onima koje imaju dugo plaćeno porodiljsko odsustvo od trenutno godinu dana.
U većini EU zemalja porodiljsko, uključujući period pre i posle rođenja deteta, traje između 16 i 20 nedelja. Međutim, na porodiljsko odsustvo naslanjaju se drugačije mogućnosti odsustvovanja radi nege deteta.
Na primer, u Austriji je moguće uzeti roditeljsko odsustvo koje traje do detetove druge godine života. Ovu vrstu odsustva mogu uzeti ili majka ili otac. U ovom periodu oni ne primaju platu ali zato dobijaju neku vrstu dečijeg dodatka, koji može iznositi i 80 odsto prosečne zarade roditelja. Takođe, u Austriji roditelji mogu raditi skraćeno radno vreme do detetovog sedmog rođendana.
S druge strane, u Švedskoj roditelji dobijaju ukupno 480 dana odsustva radi nege deteta koje dele između sebe i koje mogu iskoristiti u različitim periodima do detetovog četvrtog rođendana. Oko 100 dana se može iskoristiti čak dok dete ne napuni 12 godina.
Upitana o ovakvoj fleksibilnost Tatjana Macura kaže da „svaka država treba da razmotri opcije koje su najbolje za njene građane“, odnosno one koje je moguće primeniti imajući u vidu i druge zakone.
– Uvek treba podržati one modele koji organizaciono olakšavaju život roditeljima – navodi Macura.
Jovana Ružičić takođe ističe da bi veća fleksibilnost i te kako bila korisna, ali i dodaje da treba razmišljati i o ekonomskim prilikama većine porodica.
– Za porodice koje mogu da priušte da jedan roditelj radi skraćeno radno vreme i da u suštini žive od jedne i po plate, takve mogućnosti su odlične. Međutim, veliki broj porodice sebi ne može da priušti da ostane bez dela prihoda – ističe Ružičić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.