Ovo zakonsko rešenje predstavlja nov strateški okvir za našu struku i rudarsku industriju, usklađen sa propisima Evropske unije koja u prvi plan ističe zaštitu, bezbednost i zdravlje ljudi i ekološke standarde. U tekst Nacrta direktno su ugrađene tri evropske direktive.
Prva se odnosi na upravljanje rudarskim otpadom, druga na potencijalno skladištenje ugljen-dioksida zbog njegovog uticaja na opšte klimatske promene, a treća na istraživanje i eksploataciju naftnih i gasovitih mineralnih sirovina – rekao je pomoćnik ministra u resornom ministarstvu Zoran Teodorović, na javnoj raspravi o Nacrtu zakona o rudarstvu koja je održana u Boru.
Učesnici ovog skupa, njih više od 120, predstavnici većine srpskih rudnika, naučnih institucija i ustanova, privatnih i inostranih kompanija koje se bave geološkim istraživanjem i rudarstvom u Srbiji, kao i domaćin ove rasprave – Rudarsko-topioničarski basen Bor i njegovi reprezentativni sindikati, bili su u prilici da čuju nešto više i o Strategiji upravljanja mineralnim resursima Republike Srbije, koju je ovom prilikom predstavio profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu Vladimir Pavlović.
Tokom javne rasprave čulo se i da će lokalne zajednice imati mnoge prednosti od primene novog zakona. S obzirom da je naknada za eksploataciju mineralnih sirovina do sada bila među najnižima u Evropi, novim zakonom je predviđeno da ona iznosi do sedam procenata. Time će značajno biti povećani prihodi lokalne zajednice i konkretnu korist koju će imati od ove vrste naknade – izgradnja lokalne infrastrukture, poboljšanje uslova života na prostorima gde se eksploatišu mineralne sirovine.
Predlog zakona uvodi i naknadu za geološka istraživanja od 10.000 dinara po kvadratnom kilometru. Od državnog sekretara u Ministarstvu za zaštitu životne sredine, rudarstvo i prostorno planiranje Zlatka Dragosavljevića čulo se i da se želi da 50 odsto sredstava bude direktan prihod budžeta lokalne zajednice gde se obavlja eksploatacija, a da drugi deo, preko republičkih fondova, bude usmeravan u rešavanje ekoloških nasleđa nastalog usled eksploatacije, ali i u razvojne projekte u oblasti rudarstva.
Od 1938. proizvedeno 180 tona zlata
Zvanična statistika o proizvodnji zlata u Boru vodi se od 1938. godine, a na osnovu ovih podataka u Rudarsko topioničarskom basenu Bor je do sada proizvedeno 180 tona ovog plemenitog metala. Statističari su zabeležili i da je rekordna proizvodnja zlata od 5,2 tone ostvarena 1975. godine. U protekle dve i po godine, proizvodnja zlata u borskom basenu povećana je dva puta, a deset odsto proizvedenog zlata kombinat bakra vraća na ime duga Narodnoj banci Srbije. Očekivanja odgovornih su da će otvaranjem novih zlatonosnih ležišta godišnja proizvodnja biti dve tone. Inače, cena zlata u poslednjih nekoliko godina stalno raste i danas se kreće oko 60.000 dolara.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
