U školama haos zbog zaključivanja ocena: Šta su rekli Vlada i Ministarstvo, a šta su razumeli prosvetari?

Uprkos tome što u pojedinim medijima uporno ponavljaju da je Vlada takvu odluku donela, niko iz Ministarstva prosvete nije želeo da se oglasi, iako se Danas više puta obraćao sa molbom da istinitom informacijom spreče haos koji trenutno vlada u školama.

Nezvanično, rečeno nam je da je i samo Ministarstvo u sličnoj situaciji, da ih je vest o iznenadnom prekidu nastavne godine zatekla „obezglavljene“, jer novi vršilac dužnosti ministra prosvete nije u tom trenutku preuzeo resor, a bivši je napustio kabinet.

Kako se dogodilo da se priča o „klackalici“ do te mere „primi“ među prosvetarima, da i sami među sobom poveruju da je Vlada naložila da se zaključe više ocene?

Milan Jevtić, sindikalista iz Kragujevca i profesor istorije, za Danas kaže da je problem nastao zbog toga što su o najnovijoj odluci vlasti prosvetni radnici obavešteni iz medija, a tek sutradan je stiglo obavešenje Ministarstva prosvete iz koga su neke stvari jasnije, ali je i dalje puno nedorečenosti.

Šta je rekla Vlada?

Da se vratimo najpre na informisanje javnosti posle odluke Vlade (u četvrtak, 1. juna) da se sa nastavom prekine 6. juna.

Posle (kako se pokazalo spornih) interpretacija šta će biti sa ocenama, izrečenih od strane neimenovanih izvora iz Vlade, na sajtu te institucije je objavljeno saopštenje u kome se ne navodi na koji način treba zaključiti ocene, već samo da je „bitno napomenuti da će svi učenici koji ne budu zadovoljni svojim uspehom dobiti priliku da do 20. juna poprave ocene na lični zahtev“.

Kasnije tog dana se pojavio zvaničan dokument sa zaključkom Vlade koji su dobili direktori škola, ali ne i svi prosvetni radnici.

U tom dokumentu, u koji je Danas imao uvid, nalaže se Ministarstvu prosvete da obezbedi da „osnovne i srednje škole utvrde predlog zaključnih ocena najkasnije do 6. juna, u skladu sa podzakonskim aktima kojima je uređeno ocenjivanje u osnovnom i srednjem obrazovanju, o čemu će blagovremeno obavestiti učenike i njihove roditelje“.

O popravljanju ocena u dokumentu Vlade nema ni reči, bar ne eksplicitno.

U članu tri tog zaključka, međutim, piše da „od 7. juna, najkasnije do 20. juna, osnovne i srednje škole mogu da nastave da ostvaruju oblike obrazovno-vaspitnog rada (dopunska, dodatna i pripremna nastava i nastava u prirodi) i vannastavne aktivnosti, u skladu sa godišnjim planom rada škole, za učenike koji to žele i na način koji je u najboljem interesu učenika“.

Šta je poručilo Ministarstvo prosvete?

Narednog dana, u petak, 2. juna, školama je stigao dopis iz Ministarstva prosvete u kojem piše da je potrebno da škola utvrdi predlog zaključih ocena na kraju školske godine najkasnije do 6. juna, te da „prilikom upoznavanja učenika i roditelja sa predlogom zaključne ocene, nastavnik daje i obrazloženje ocena, kao i sugestije za učenika o tome na koji način mogu da, ukoliko žele, poprave ocenu“.

Jedna od spornih tačaka u ovom dopisu je činjenica da Ministarstvo ne kaže direktno školama da se pri utvrđivanju predloga zaključnih ocena primenjuje član Pravilnika o ocenjivanju koji omogućuje izvođenje tih ocena sa manjim brojem od propisanih.

Ovo pravilo se primenjuje u situacijama kada „zbog ugroženosti i zdravlja učenika i zaposlenih nije moguće oceniti učenika potreban broj puta“.

Budući da u Srbiji nije proglašena vanredna situacija, niti se nalazimo u gore opisanoj, Ministarstvo je poručilo je da je „posebno potrebno voditi računa, prilikom utvrđivanja predloga zaključih ocena, o odredbama koje se odnose na mogućnost predlaganja zaključne ocene u slučajevima kada je učenik ocenjen manje puta od propisanog“ i navelo eksplicitno članove Pravilnika u kojima to piše.

Neki nastavnici su iz ovoga zaključili da imaju pravo da izvedu predloge zaključnih ocena i sa manjim brojem od onih koje definiše Pravilnik, a oni oprezniji su dopisali đacima ocene za aktivnost na času, prikupili potreban broj i tako izbegli potencijalnu opasnost da im inspekcija obori zaključnu ocenu ukoliko se učenik ili roditelj bude žalio.

Jer, kako je to tačno primetio Milan Jevtić, inspekcija će se u slučaju prigovora učenika, odnosno roditelja držati strogo Pravilnika o ocenjivanju u osnovnoj i u srednjoj školi, a za svaku nezakonito zaključenu ocenu odgovaraće nastavnik.

U dopisu Ministarstva prosvete stoji da se „od škola očekuje da svakom učeniku koji nije zadovoljan predlogom zaključne ocene, obezbedi uslove da tu ocenu i popravi, ukoliko pokaže rezultat koji je osnova za popravljanje ocena“.

Iz toga nastavnici „čitaju“ da su oni vlasni da procene kome će dati priliku za popravljanje, što je tačno, ali se ne slaže sa gore pomenutom porukom Vlade da svi učenici koji ne budu zadovoljni svojim uspehom treba da dobiju priliku da poprave ocene na lični zahtev.

Šta su „korisne“ ocene?

Ono što je sigurno jeste da će sada svaka škola odlučivati kome će biti pružena prilika da popravi ocene, kada i na koji način, jer uniformno rešenje ne postoji, niti je to preciziralo Ministarstvo.

Pažljivim čitaocima je „za oko“ zapala rečenica iz dopisa Ministarstva u kojoj se kaže da je „veoma važno da ocenjivanje zadrži svoje različite funkcije (da pruža informaciju o ostvarenim rezultatima, da motiviše učenike za dalji rad i učenje, da služi planiranju daljih koraka u radu) i da ocene budu korisne za učenike, roditelje, kao i za nastavnike“.

Upravo ovo neki nastavnici vide kao „signal“ da treba da zaključe više ocene od zasluženih, iako je zapravo reč o formulaciji kojom se, kako nam je nezvanično objašnjeno, htelo reći da je korisna ona ocena koja sadrži kvalitetnu povratnu informaciju za dalje učenje i napredovanje, kako bi učenik, roditelj i nastavnik znao šta dalje da radi.

Kako god, utisak je da će mnogi prosvetni radnici podići zaključne ocene đacima, iz raznoraznih razloga. Neki uvereni da je Vlada „tako naložila“, neki iz sažaljenja prema đacima zbog načina na koji se nastavna godina preko noći prekida.

Pojedini, pak, ne kriju da će u znak protesta zbog svega što se dogodilo svim učenicima podeliti petice, kao što je prošle godine uradila jedna nastavnica iz Hrvatske.

Sigurno je da će biti i pritisaka na nastavnike, koji postoje i u redovnim okolnostima u vreme zaključivanja ocena, a upravo je to trenutak kada prosvetnoj inspekciji stiže i najviše prigovora.

Činjenica je da je kraj školske godine vreme kada su mnogi nastavnici bolećivi prema đacima, kojima uvek „fali jedna ocena za uspeh“, a zapravo na ovaj način „izvuku“ po nekoliko.

Maturantima se, takođe, gleda „kroz prste“ jer se uspeh iz škole računa pri upisu u srednje škole i na visokoškolske ustanove i to je jedan od razloga zbog koga neki prosvetari ne gledaju sa odobravanjem na predlog da se iz revolta svima podele petice.

Profesori sa kojima smo razgovarali potvrđuju da će u trenutnim okolnostima dati priliku za popravljanje ocena većem broju đaka nego da se nastava završava 20. juna, kako je bilo predviđeno.

Jedan od njih kao razlog navodi to što nije bilo vremena da deca „odrade“ planirane pismene i kontrolne zadatke.

– Ima dece koja kažu da im oblast koju smo sada završili i koja je trebalo da bude na kontrolnom više „leži“ i da su se dobro spremili, očekivali su da će dobiti peticu i popraviti prosek i na osnovu toga pokušati da poprave i zaključnu ocenu. Pošto kontrolnih neće biti, naravno da ćemo deci dati priliku. Biće sigurno i dece koja će se žaliti ako popravljanje bude organizovano sledeće nedelje i tvrditi da nisu imali dovoljno vremena da se spreme, jer da nema ovog prekida, odgovarali bi poslednji dan – kaže sagovornik Danasa iz jedne srednje škole, uveren da će mnoge njegove kolege učenicima sa lošim uspehom dati dvojke kako bi izbegli popravni ispit u avgustu.