U Demokratskoj stranci vode se oštre rasprave o tome da li ima smisla izlaziti na izbore u neravnopravnim uslovima i formirati predizborne koalicije.
Mihal Ramač: 1993 – GODINA KOJU SU POJELE NULE /21
Mihal Ramač (1951), novinar, književnik i prevodilac, objavio je šest zbirki pesama, knjige političkih eseja „Povest o početku kraja”, „S one strane snova” i „6. oktobar”, preveo na rusinski i s rusinskog tridesetak knjiga. Bio je glavni i odgovorni urednik dnevnih listova Naša Borba, Vojvodina i Danas. Radi u Radio-televiziji Vojvodine. Prema tekstu koji objavljujemo kao feljton snimljena je televizijska serija u šest epizoda, koja je emitovana tokom novembra i decembra 2013. godine.
Prevagu odnosi predsednik Izvršnog odbora Zoran Đinđić, odnosno stav da stranka izlazi na izbore samostalno. Kampanju vodi Đinđić pod geslom „Pošteno!“, Dragoljub Mićunović do daljnjeg ostaje predsednik. Obojica tvrde da među njima nema sukoba i da su rasprave vođene oko imidža i metoda delovanja, a ne oko cilja i programa. Socijalisti i radikali tokom kampanje složno optužuju Đinđića za „nepatriotizam, delovanje protiv vitalnih nacionalnih interesa, rad po diktatu iz inostranstva“.
Opozicione stranke teško dobijaju prostorije za predizborne skupove. Najčešće su to hladne sale zadružnih domova i domova kulture. Lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj medijsku blokadu u Beogradu i Novom Sadu prevladava iznajmljivanjem termina na lokalnim radio-stanicama. On uverava građane da ima jednostavna rešenja za sve probleme. Obećava brzo oživljavanje ekonomije, vraćanje novca koji je država opljačkala od građana, vojne pobede u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Napada i vladajuću partiju i demokratsku opoziciju: prve kao lopove, druge kao nacionalne izdajnike. I kad najoštrije udara po režimu, prevejani Šešelj uglavnom izbegava da spomene Miloševića. Neki analitičari procenjuju da se Šešeljevoj demagogiji najefikasnije suprotstavlja Željko Ražnatović Arkan. Predsednik SSJ uložio je u kampanju četiri miliona maraka, pišu novine. Njegov kum i saborac Borislav Pelević objašnjava: „Velika ulaganja i kampanja američkog tipa obezbeđuju dvostruko više glasova nego što bismo dobili inače“. Arkanove predizborne skupove režiraju profesionalci, učestvuju na njima estradne zvezde. Novinarima koji prate kampanju obezbeđuje prevoz, ručkove i večere, deli poklone… Arkan i ne krije koga podržava: „Moraću da razočaram sve one koji misle da je Slobodan Milošević negativna ličnost u mom životu. Naprotiv, on je političar koga najviše cenim, mislim da je on pravi srpski vožd i jedina ličnost koja u ovom trenutku može da bude na mestu predsednika Srbije. Slobodan Milošević je upalio plamen srpstva, a mi smo sada tu da stvorimo ujedinjenu srpsku državu. Iako je u opoziciji moda da se napada predsednik Republike, ja to nikada neću učiniti“. Šešelj izjavljuje: „Arkan je glavni kriminalac u Beogradu. On reketira i niko ga u tome ne sprečava, jer je pod pokroviteljstvom režima, odnosno glavni mu je šef Radmilo Bogdanović“.
Pristalicama demokratske opozicije čini se da vlast neprestanim suprotstavljanjem međunarodnoj zajednici i veličanjem izmišljenih privrednih postignuća vodi gubitničku kampanju. Međutim, režim i ovom prilikom zna kome se obraća i kako treba da nastupa. Slobodan Milošević u razgovorima s delegacijom Bunjevaca te Matice slovačke ističe da Srbija, uprkos nepravednim i ničim izazvanim sankcijama, vodi računa o pravima nacionalnih manjina, njihovom obrazovanju i kulturnoj delatnosti.
Vlada Srbije najavila je 20. novembra besplatno snabdevanje tristo hiljada najsiromašnijih osnovnim potrepštinama, a još za milion građana cene 40 odsto niže od redovnih. I oni koji se nađu na nekom od spiskova u većini slučajeva neće doći ni do jeftinijih, još manje do besplatnih proizvoda. Ali, na televiziji vide da neko negde dobija. Na osnovu toga nadaju se da će i oni doći na red.
Tokom novembra u mnogim osnovnim i srednjim školama skraćivani su časovi zbog nestašice lož-ulja. U psihijatrijskoj bolnici u Gornjoj Toponici kod Niša zbog nedostatka lekova, hrane i grejanja za deset dana umrlo je 70 pacijenata. Štampa beleži da su u bolnicama sve češći slučajevi da se ne javlja rodbina pokojnika dok on ne bude sahranjen o državnom trošku. Najjeftinija sahrana košta 200 maraka.“.
Nastavlja se
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
