U holu Skupštine Srbije danas je otvorena izložba fotografija posvećena 70. godišnjici od početka američke vojne pomoći Jugoslaviji u vreme „hladnog rata“ sa SSSR, čija vrednost je bila 800 miliona dolara.
Tadašnja Jugoslavija je, na osnovu sporazuma potpisanog 14. novembra 1951. godine, od SAD dobila više od 600 borbenih aviona, više od 1.000 tenkova, 1.000 artiljerijskih oruđa, 20.000 vozila, kao i različitu opremu.
Ambasador SAD Entoni Godfri ocenio je da dve zemlje i sada imaju čvrsto vojno partnerstvo, jer su jače kada rade zajedno, a danas, kao i tada, odnosi i saradnja na polju bezbednosti počivaju na zajedničkim tradicijama i zajedničkim zazovima.
Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Branko Ružić je istakao da je veoma važno podsetiti se ključnih istorijskih momenata, jer su isporuke vojne pomoći omogućile kvalitativni i kvantitativni razvoj Jugoslovenske armije.
Mi smo se kao država uključili u program zajedničke pomoći SAD, Velike Britanije i Francuske, prema veoma preciznim i jasno definisanim potrebama, koje je definisala Jugoslovenska armija. U to vreme smo postali pridruženi član NATO i bili smo uključeni u plan odbrane Evrope od eventualne sovjetske agresije, ukazao je on.
Ružić je poručio da neke značajne tačke naše istorije ne treba da se zaboravljaju.
Kroz istoriju imamo ili smo imali raznih oscilacija u odnosima sa SAD, a ni te stvari ne treba zaboravljati, jer je i to deo istorije, napomenuo je on.
Autor izložbe, istoričar Bojan Dimitrijević, naveo je da je nakon sukoba Jugoslavije sa SSSR u SAD došlo do uverenja da su jugoslovenske jedinice dobrodošle na jugu u slučaju sovjetske agresije i zato je ona kao jedina od komunističkih zemalja bila uključena u taj projekat i „faktički je jednom nogom bila u NATO“, a taj program je bio „tipično hladnoratovsko savezništvo“.
Naša vojska je bila uključena u zajedničko planiranje SAD i NATO u Evropi sve do „tršćanake krize“, a najvažnije je da je dobila naoružanje, od automata, tenkova, specijalne opreme do avijacije, dobila je velike količine tehnike, za danas nezamislive, naglasio je Dimitrijević, i dodao da je to jugoslovensku armiju izdiglo i učinilo je respektabilnom oružanom silom u odnosu na zemlje takozvane narodne demokratije.
On je podsetio i da je u drugoj polovini pedesetih godina Josip Broz Tito odlučio da jednostrano prekine tu pomoć, posle izmirenja sa SSSR i prvih poseta Aziji i Africi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.