Ne, ovo nije slika iz 1917. godine, samo liči…
Teško se primećuje da su raspored i dubina rovova proračunati specijalnim kompjuterom, ali odmah upada u oči da svi oficiri i vojnici nose čuvene Armanijeve modele iz 2290. godine – piše na početku, u okviru prve table, konačno kompletirane između 2016. i 2020. godine (vizuelno-tekstualno i komplet-kolorisano), snažne, antiratne priče u stripu Željka Paheka – Legija nepromočivih.
Originalno započeta 1985, a završena 1997, iste godine kada prvi put kao album izlazi u izdanju PPK, Legija… je reizdata 2010. sa potpisom IK Tardis.
Trebalo je da prođe gotovo puna decenija da se priča o nepromočivima ponovo zagreje, pa će, tako, u jesen 2019, ekipa iz Niša (Niški kulturni centar & Udruženje ljubitelja stripa Branko Plavšić), na velika zvona najvljivati rekonstruisani, fulkolor-ćirilični album.
Prošle godine to se i desilo, ali se zadatak pokazao previše zahtevnim za nejaka pleća, pa se krajnji rezultat u produkciji NKC i Udruženja B. Plavšić može smatrati poluuspešnim pokušajem, dok se u istoriji stripa na prostoru Srbije neće uzimati kao relevantna činjenica.
Pečat na kompletiranju ovog dela iz domena spekulativne fantastike, nedavno je lupila beogradska IK Forma B, u albumu na 64 strana (plus tvrde korice), u kome Pahek, na 46 (u prvoj varijanti kroz dve epizode Casina i Veliki brat) + 14 tabli (Mumije iz rova 202), konačno, postavlja nepromočive u zaokruženu priču, koja svakako traži nastavak.
A, po raspoloženju autora i izdavača, reklo bi se da to, vrlo skoro, sledi.
Da, da. Ovo je XXIII vek. Tragedija čovečanstva. Četvrti svetski rat… Ustvari, samo jedan njegov deo, na zapadu Eurotanazije. Jedan mali, zaboravljeni delić – nastavlja narator uvođenje čitaoca u izmaštani, svet bez limita, u kome caruju crni humor i vrhunska satira, a što će mu (čitaocu) biti sručeno na glavu u svakom narednom kadru, i terati ga na smeh sve do finala.
A, ko su (anti)heroji zatečeni u slepom crevu Četvrtog svetskog rata?
Loš momak Fircik, nepoznatog imena i prezimena, u Legiju mobilisan pošto je uhvaćen prilikom provale u skladište viršli. Hrabrost i karakterne osobine nisu mu urođene, istakao se u kukavičluku, kažnjavan 118 puta…
Još gori momak Gerecki, bivši krupije u kazinu Cosa Nostra u Poljskoj, sklon varanju na kartama, u Legiju je došao svojevoljno, da bi napakostio svom ocu čuvenom baletanu…
Narednik Cuker, još grozniji, čovek sa gvozdenom rukom i kamenom glavom, specijalista opšte tiranije, zadužen za specijalni tretman Fircika i Gereckog…
Škrombija, grozna dlakava buba 10 cm duga koja ujeda sve što stigne i vrlo je prgava. Naročito je otrovna, posebno vrljava škrombija…
I, kreće priča.
„Gospodo saveznici su nas potpuno zaboravili“, konstatuje jedan od trojice oficira u rovu, na dnu (prve) table, drugi konstatuje da im se vojska dosađuje, dok ih treći obaveštava da im je zato krompir dobro rodio. Elem, Pahek iz gotovo idilične atmosfere prelazi direktno u suštinu besmisla koji kipti iz svakog kadra, bojeći ga stavom da je sve moguće u stripu (i životu), pa tako slika Četvrtog svetskog rata kao da je rađena na nekom od frontova iz vremena Velikog (prvog) rata, ili još ranije, u nekom od vekova pre dvadesetog, kad su katapulti bili hit. Dosada i beznađe u rovovima nadoknađuje se duhovitim ispadima, naročito Fircika i Gereckog, a kako se neprijateljski vojnici ne vide (dati su u naznakama, reklo bi se azijati samurajskog tipa, sa gasmaskama), osim što stalno pucaju, njih dvojica ubijaju vreme smišljajući najneverovatnije opklade. Maštu im, naročito, pojačava pojava Cukerovok bratića Amadeusa von Pekmezova, koji dobija jednu od glavnih uloga u poslednjoj četvrtini ovog ostvarenja.
I, da, Pahek je, očigledno, ne samo u Legiji nepromočivih, već u većini svojih (dužih) stripova (Astoiđani, Robeo i Rulijeta…), odaje počast svojoj velikoj ljubavi – filmu. Odatle valjda i način montaže i tretman priče, što u određenoj meri potseća i na Žiroovog Bluberija, ali kad bi ga bacili u svet naučnofantastične groteske Željka Paheka.
Recimo na kraju da i nepromočivi i njihov autor spadaju u sam vrh jugoslovenskog stripa koji je doživeo svojevrsni rivajval krajem 1970-ih i tokom 1980-ih godina, da bi ga poslednja decenija 20 veka, koja je iznedrila jedan od najbesmislenijih ratova (koji se događao na tlu bivše Jugoslavije) i svetskoj istoriji, gotovo ubila. Ali, to je tema za neku drugu priču. Ovom prilikom, osim konstatacije da ni posle gotovo četiri decenije,Legija nepromočivih nije izgubila na svojoj svežini, postavljamo i jedno hipotetičko pitanje: Nije li Pahek naslutio sav apsurd 1990-ih godina na ovim prostorima?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
