"U slučaju nuklearne katastrofe možda ne bi bilo trenutnog uticaja zračenja u Srbiji" 1Foto: Foto: EPA-EFE/ROMAN PILIPEY; FoNet/Milica Vučković

U susret 14. danu agresije Rusije na Ukrajinu, a uz činjenicu da su ruske snage već oružano napadale ukrajinske nuklearne elektrane, scenariji nuklearne katastrofe uvek su mogući i opasnost uvek postoji. Ipak, mnogo je opasnije biti blizu izvoru, a naša mala olakšavajuća okolnost je da nam se češće javljaju ta zapadna strujanja vazduha, što nije preterano velika prednost jer se to menja iz dana u dan, tvrdi ekolog Dejan Lekić iz Nacionalne ekološke asocijacije (NEA).

– Ono što Srbiju donekle štiti su već pomenuta strujanja vazduha sa zapada, ali se recimo upravo sada dešava prodor hladnog vazduha, sa severa i severoistoka. Nuklearne čestice se transportuju vazduhom, i u ovom trenutku bi bilo kakva havarija koja bi se dogodila bila veoma loša, kaže za Danas Lekić.

On napominje da je prirodna zaštita donekle i činjenica da se između nas i Ukrajine nalazi Karpatski pojas.

– Međutim, to nam nije mnogo pomoglo kada se dogodio Černobil, kada se radijacija proširila skoro po celoj Evropi.

U najgorem slučaju, posledice bi mogle da budu katastrofalne, objašnjava Lekić.

– Kod nas možda ne bi bilo trenutnog uticaja zračenja, jer doze verovatno ne bi bile takve da bi proizvele trenutni uticaj. Ali na malo duže staze, radijacija izaziva pogubne posledice. Iako nisam stručnjak specijalizovan za tu oblast, mogu da napomenem da su posledice promene na nivou ćelije koje su mutacuione prirode, kaže Lekić.

Ipak, sagovornik Danasa procenjuje da se ipak ništa rizično neće dogoditi.

– Ja sam potpuno užasnut situacijom i onim što se događa, Obzirom da je Ukrajina bila zemlja koja se odrekla nuklearnog naoružanja i sada smo opet u situaciji da Evropa ali i cela planeta zavisee od par ljudi koji vode neke zemlje, mislim da je to kao činjenica pogubno za čovečanstvo u 21. veku. Niko od nas nije očekivao rat u srcu Evrope, ne mogu da budem ni optimista ni pesimista, mogu samo da se nadam da se nikakav loš potez ne povuče.

Ukoliko bi došlo do nekog visokorizičnog scenarija, postoje institucije i čitave ekipe kojima je posao da smanje taj rizik na najmanju moguću meru. Znam da se kod nas radijacija meri u Institutu Vinča. Postoji i aplikacija za kontrolu radijacije koja je pod kontrolom evropske Agencije za radijaciju.

Najbitniji sistem ranog upozoravanja

Ono što je u Srbiji od izuzetnog značaja za zaštitu od radijacije je sistem za rano upozorenje. Da se ne ponovi Černobil, kada smo za havariju saznali par dana kasnije, mnogi od nas su jeli zelenu salatu, provodili vreme napolju. A poznato je kako se radijacija prenosi, kroz padavine, kroz mleko životinja koje su je unele kroz hranu i slično. Takođe se nadam da mnogi naši stručnjaci, profesionalci koji rade u institutima, znaju i mogu da reaguju na pravi način, ukoliko se desi bilo šta rizično za naše građane, uveren je Lekić.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari