O svakom četvrtom izbeglom domaćinstvu iz Sirije, odnosno o više od 145.000 izbegličkih porodica koje se nalaze u Egiptu, Libanu, Iraku i Jordanu, brinu samo žene, navodi se u najnovijem izveštaju Ujedinjenih nacija za izbeglice, čije je saopštenje juče preneo beogradski Medija centar.
Izveštaj otkriva svakodnevnu borbu žena da sastave kraj sa krajem i zbrinu svoje porodice u oronulim, prenatrpanim kućama, nesigurnim improvizovanim objektima i šatorima. Mnoge žive u strahu od nasilja ili eksploatacije, a njihova deca suočavaju se sa sve većim traumama i patnjama.
Izveštaj „Usamljena žena – Borba za opstanak žena izbeglih iz Sirije“ zasnovan je na svedočanstvima 135 izbeglica prikupljenih u tri meseca početkom ove godine. Primorane da same preuzmu odgovornost za svoje porodice nakon što su njihovi muževi poginuli, zarobljeni ili odvojeni od njih iz drugih razloga, one su uhvaćene u spiralu nedaća, izolacije i strepnji, piše u saopštenju UN. Glavni problem koji te žene navode jeste nedostatak sredstava. Većina se bori da plati najamninu, nabavi hranu i kupi osnovne životne namirnice. Mnoge su istrošile svu ušteđevinu, čak su prodale i burme.
Samo 20 odsto njih ima plaćen posao. Neke šalju decu da rade. Četvrtina dobija novčanu pomoć od UNHCR-a i drugih humanitarnih agencija, dve trećine onih koje su dobile pomoć izjavljuju da im je to jedini izvor prihoda. „Žene izbegle iz Sirije su lepak koji drži na okupu pokidane niti društva. Njihova je snaga izvanredna, ali one su u toj borbi prepuštene same sebi“, rekla je Anđelina Džoli, specijalna izaslanica UNHCR-a.
Nuha je u Kairo stigla sa mužem, ali njega su ubili na poslu. „Pobegli smo od smrti u Siriji, da bi nas ona dočekala ovde u Egiptu“, kazala je. Mnoge se žale na redovno verbalno uznemiravanje – od taksista, vozača autobusa, vlasnika stanova, pružalaca usluga, muškaraca u radnjama, na pijaci, u javnom prevozu, čak i pri podeli humanitarne pomoći. Jedna žena je priznala da je bila žrtva silovanja, ali mnoge nisu spremne da pričaju o tome.
Većina se brine o posledicama koje će snositi njihova deca. „Moram da brinem o novcu i o školi. Moram da ih zaštitim, da im donesem hranu na sto i da im pružim majčinsku ljubav, sve u isto vreme. Osećam se kao prebijena,“ rekla je Dina u Egiptu. Više od 150 organizacija pruža usluge ili pomoć ženama izbeglicama iz Sirije i njihovim porodicama. Istraživanje je pokazalo brojne primere žena izbeglica koje preuzimaju inicijativu, pomažu jedne drugima i tragaju za rešenjima za svakodnevnu borbu. Ali je otkrilo i da ove pomoći nije bilo u dovoljnoj meri i poslalo apel donatorima da učine više.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
