U Srbiji 306 zaraženih korona virusom, pozitivna i dva člana Vlade: Kako sprečiti dalje širenje?

I dok Batut ocenjuje da su ove vrednosti i dalje niske i da za sada nema potrebe za primenom dodatnih mera prevencije i suzbijanja respiratornih virusnih infekcija, sagovornici Danasa ističu da je važno da Batut redovno izveštava građane o tome kako se kovid kreće u našoj populaciji, ali i da se sprovode testiranja po domovima zdravlja, budući da posledice kovida mogu biti biti brojne.

Prema podacima Batuta, većina inficiranih su osobe starije životne dobi, iako su registrovani slučajevi u svim uzrasnim grupama.

„Prosečna starost obolelih je trenutno 66 godina, dok je kod osoba koje su na bolničkom lečenju 72 godine. Međutim, treba imati u vidu da se mlađe osobe ređe javljaju lekaru i testiraju, odnosno da u većem broju preleže respiratorne infekcije „na nogama” nego što je to slučaj u starijim uzrastima, te se najveći broj inficiranih u mlađim dobnim grupama i ne registruje u zdravstvenom sistemu“, ističu iz Batuta.

Dodaju i da je stopa testiranja osoba na kovid 19 u Srbiji niska u odnosu na ranije periode, usled čega raste procenat pozitivnih nalaza. U nedelji za nama taj procenat je bio 25,4 odsto, što odgovara situaciji koja se registruje i u EU (29,8 odsto).

„Testiranje na SARS-CoV-2 virus se radi u zdravstvenim ustanovama na teritoriji cele Srbije, na osnovu indikacija koje postavlja ordinirajući lekar kod osoba koje imaju simptome i znake infekcije organa za disanje u skladu sa važećim Stručno-metodološkim uputstvom. Masovno testiranje, odnosno testiranje zdravih osoba se ne preporučuju ni u jednoj situaciji, uključujući i testiranje osoba radi prijema na bolničko lečenje ili u ustanove socijalne zaštite“, tvrde iz Batuta.

Dr Plavšić: Dijagnoza se bukvalno postavlja napamet

Sa druge strane, dr Slavica Plavšić, specijalistkinja za plućne bolesti, ističe za Danas da testiranja u domovima zdravlja nema i da se dijagnoza bukvalno postavlja napamet, na osnovu simptoma.

– Jedino gde se rade testiranja na kovid su u privatnim laboratorijama, ali opet ti podaci ne ulaze u sistem. Nekima su testovi ostali u kućama od ranije pa ih sada koriste, a ima i onih građana koji koriste testove iz drugih zemalja, poput Grčke, gde se recimo turistima besplatno dele. Ono što me zabrinjava je što u manjim gradovima, recimo, zvala sam Kraljevo, oni uopšte nemaju testove, to znači da se ne nabavljaju. Jedino ako sada nisu informacije o pojavi novog soja korona virusa alarmirale službe da nabaljaju testove – kaže naša sagovornica.

Dr Plavšić ukazuje da je testiranje jako važno zbog potencijalnog long kovida.

-Ne postoji long grip, ali long kovid itekako postoji sa hiljadama i hiljadama pacijenata koji su ga u većoj ili manjoj meri imali nakon razboljevanja od kovida. Važno je testiranje da se utvrdi da li je reč o kovidu ili nekoj drugoj respiratornoj infekciji. Uopšte nije svejedno da li smo bolovali od kovida jednom ili više puta. Svaki taj novi atak i nova bolest može ostaviti izvesne funkcionalne ili opasne posledice na određene vitalne organe na pluća, srce, koštano-zglobni sistem, metabolički…Naučne studije su utvrdile da postoji preko 220 simptoma long kovida i bukvalno nema simptoma koji ne može da se pripiše dugotrajnom kovidu – ističe ona.

U poslednje vreme, kako dodaje Plavšić, ljudi se najčešće žale na suv kašalj koji traje mesecima i ne reaguje ni na infalacije.

– Javlja se jednom do dva puta dnevno, ali nervira ljude i smeta. Od ostalih posledica je zastupljen hronični umor, koji takođe traje mesecima, onda miokarditis, i ostala oboljenja srčanog mišića ili poremećaj srčanog ritma, lipidnog stanja, opadanje kose je sporadično, ali, recimo, ima ljudi koji mesecima ostaju bez čula mirisa ili ukusa, ili oba – navodi ona.

Doktorka podseća da se stanje sa kovidom menja od juna u Americi i celoj Evropi, gde postoji izuzetno pojačana aktivnost korona virusa sa pojavom novih sojeva.

– Teško ih je pohvatati jer omikron ima fantastičnu moć mutacije. Tako da ovaj soj, koji se kolokvijalno zove FLiRT je izolovan i najviše zastupljen u evropskim zemljama, koje rade registracije. Prvo smo imali podatke iz Belgije da ima mnogo hospitalizovanih pacijenata bez povećane smrtnosti, onda u Velikoj Britaniji takođe su bolnice pune i u Grčkoj što nam je najaktuelnije, zbog naših turista kojih je mnogo tamo. Oni su uveli dodatne mere zaštite, nošenje maski u bolnicama, ograničene posete i to su vrlo dobre mere. Takođe, putnici koji putuju u te zemlje se obaveštavaju da situacija nije baš tako bezbedna i da b znali kako da se ponašaju. Neophodno je, da se i kod nas situacija prati, da se ljudi testiraju, da Batut redovno obaveštava javnost o broju zarađenih. Nema panike, ali građani treba da budu oprezni, da se čuvaju, da odlože susrete sa onima koji dolaze iz inostranstva ili su čuli da je neko skoro imao kovid ili preboleo. Oni koji su inficirani da malo miruju, ispoštuju bolest, ne odlaze na posao i ne šire virus dalje, i onda na osnovu toga da možemo i da nabavljamo vakcine koje bi trebalo određene kategorije da dobiju kao one protiv sezonskog gripa – objašnjava naša sagovornica.

– Prijatno sam iznenađena, da tako kaže, što je uopšte i objavljeno da su naša dva političara u samoizolaciji zbog kovida, to se ranije nikada nije dešavalo. Naravno, želim im sve najbolje i da brzo ozdrave, biće to sve u redu sigurno, ali je svakako pohvalno to što su konačno objavili i što su se dvojica političara kao odgovorni ljudi povukli u samoizolaciju – dodaje ona.

Epidemiolog Radovanović: Najvažnije razmišljati o nabavci vakcina

Epidemiolog dr Zoran Radovanović kaže za Danas da jeste primećen epidemijski porast, ali da nije tako dramatičan kao što je bio ranije i da dinamika ove bolesti nije čudna ako se zna da je pandemija počela pre manje od pet godina.

– Za sada se to nije ukrtilo tako da se javljaju epidemijski talasi kada se pojavi nova varijanta, novi soj. Najveći broj njih ne može da opstane, ali evo poneka i uspe. Međutim sve je to u okviru omikrona, blaže je nego što je bilo ranije. Za razliku od gripa, korone će biti i leti, malo će se razvlačiti, ali uglavnom obolevanje će biti u toku zime – kaže Radovanović, dodajući da i novi soj FLiRT već ima svoje potomke.

– Članovi vlade dolaze u kontakt sa raznim svetom pa je onda i veća verovatnoća da se zaraze – dodaje epidemiolog.

Saglasan je da Batut treba da nastavi da obaveštava javnost o broju zaraženih, kao i da se obavlja testiranje, ali iznad svega, kako kaže, najvažnije je razmišljati o nabavci vakcina.

– Nije realno da uvodimo onako radikalne mere kao ranije, jer je populacija ili vakcinisana bar jednom ili je bila u kontaktu sa virusom, ali opet ljudi moraju da se čuvaju. Šteta je što ovoj kulturi nošenje maski nije prihvatljivo, a to je dosta efikasna mera što pokazuje iskustvo sa Bliskog istoka. Ono što je najvažnije je da država na jesen nabavi vakcinu, pitanje je sad da li je spremna, jer su se opekli prošli put pre dve godine, kada su nabavili mnogo više vakcina, a nije iskorišćeno ni 13.000. Mnogo više je propalo. Stvar je na stručnim službama da procene koje su realne potrebe pa da prema tome nabave – zaključuje epidemiolog Radovanović.

FLiRT počinje kao obična kijavica

Prema rečima dr Plavšić, novi soj korona virusa FLiRT, koji trenutno dominira ima sve osobine koje imaju i ostale podvarijante omikrona, izbegava i vakcinalni i prirodni imunitet, brzo se širi i brzo mutira.

– Simptomi počinju postepeno, ne kao kod gripa kad kreću naglo. Počne kao obična kijavica sa svim nespecifičnim simptomima po jačini bolova i po poremećenom opštem stanju koje je drugačije od gripa, kako ga pacijenti nazivaju. U kliničkoj slici javlja se kašalj u svim mogućim oblicima, i suv i sa sekrecijom i puni sinusi koji smetaju, glavobolja, bolovi u kostima i zglobovima, temperatura od 37,5 do 39,5 koja traje otprilike četiri do pet dana. Kod nekih su izraženi simptomi, kod drugih su slabiji, uglavnom posle toga kreće poboljšanje – navodi specijalistkinja za plućne bolesti.

Preporuke Batut-a osobama sa simtomima kovida

Batut je izdao i preporuke upućene svim osobama sa simptoma i znacima infekcije organa za disanje. Preporučuju mirovanje u kućnim uslovima tokom prvih dana bolesti (do prestanka tegoba), uzimanje lekova za snižavanje temperature po potrebi, unos dovoljnih količina tečnosti i ishrana bogata svežim namirnicama, posebno povrćem i voćem, kao i izbegavanje bliskog kontakta sa drugim osetljivim osobama u domaćinstu.

„Ukoliko nakon dva do tri dana ne dolazi do smirivanja tegoba ili se bolest pogoršava, preporučuje se da se obrate svom lekaru radi postavljanja dijagnoze i lečenja prema indikacijama. Starije odrasle osobe su u najvećem riziku da se razbole od COVID-19. Rizik osobe da dobije težak oblik COVID-19 raste kako se povećava broj drugih poremećaja zdravstvenih stanja koje osobe imaju (komorbiditeti i imunološki deficit)“, dodaju iz Batut-a.