U Srbiji 70.395 ljudi čeka na operaciju i pregled

Na prvi pregled kod specijaliste u domovima zdravlja čeka u proseku 7,5 dana, pokazuju podaci o kvalitetu zdravstvene zaštite koje je Danasu dostavio Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“. Ovo su, kako nam je rečeno u Batutu, jedine procedure na listama čekanja na koje se te godine prosečno čekalo duže od godinu dana.

– Na operacije katarakte i ugradnje veštačkog sočiva se u proseku čekalo devet i po meseci, odnosno 285 dana. Na kardiohirurške operacije se čekalo prosečno šest meseci, odnosno 184 dana. Pregledi magnetnom rezonancom, operacije u oblasti vaskularne hirurgije, koronarografije, intervencije nehirurške revaskularizacije srca i ugradnju pejsmejkera se čekalo od mesec i po dana do tri meseca, odnosno od 49 do 98 dana – navode u ovom institutu. Najkraće liste čekanja su na pregled snimanja kompjuterizovanom tomografijom i to 35 dana.

U Srbiji od 2011. postoji Pravilnik koji se bavi praćenjem kvaliteta zdravstvene zaštite u našoj zemlji, i upravo na osnovu pokazatelja koji su njime obuhvaćeni Danas je uputio niz pitanja Institutu Batut i Ministarstvu zdravlja. Deo njih odnosio se upravo na liste čekanja na preglede i operacije, koje se i na listi prigovora pacijenata, što zvaničnoj tako i nezvaničnoj, nalaze među najčešćim.

Na pitanje kolika je prosečna dužina čekanja na prvi zakazani pregled kod specijaliste, u Batutu kažu da se na prvi pregled u specijalističko-konsultativnim službama u primarnoj zaštiti, odnosno domovima zdravlja prosečno čeka 7,5 dana, od 4,4 dana u pneumoftiziologiji do 10,7 dana u oftalmologiji. U sekundarnoj i tercijarnoj zdravstvenoj zaštiti prosek je 9,5 dana, od 6,5 dana na ginekologiji i akušerstvu do 13,6 dana na pedijatriji.

https://www.instagram.com/p/Bs7_WIZAjkx/?utm_source=ig_web_copy_link

Pokazatelji kvaliteta zaštite praćeni su, napominju u ovom institutu, u zdravstvenim ustanovama primarne zaštite poput interne medicine, pneumoftiziologije, oftalmologije, ORL i psihijatrije. Što se tiče stacionarnih zdravstvenih ustanova kvalitet je meren u hirurgiji, internoj medicini, pedijatriji, ginekologiji, akušerstvu i psihijatriji.

Što se tiče procenta urađenih intervencija za pacijente koji su na listama čekanja, on, napominju, varira u zavisnosti od vrste procedure. Više od 90 odsto kardiohirurških i operacija vaskularne hirurgije radi se kod pacijenata koji su na listama čekanja, dok je procenat operisanih sa lista u slučaju operacije katarakte ili ortopedske operacije veći od 80 odsto.

U Batutu su nam između ostalog rekli i da je prema podacima RFZO, ukupan broj osoba na listama čekanja na dan 31. decembra 2018. bio 70.395.

S obzirom na to da u domovima zdravlja postoji problem zakazivanja pregleda kod specijaliste, jedno od pitanja odnosilo se i na to koliko je dana u mesecu omogućeno zakazivanje pregleda. U Batutu na ovo kažu da „ukoliko se pregledi zakazuju, u većini zdravstvenih ustanova omogućeno je zakazivanje pregleda svakog radnog dana“.

– Procenat zakazanih poseta u odnosu na ukupan broj poseta lekaru u specijalističko-konsultativnoj službi u primarnoj zaštiti je 63 odsto, u bolnicama 35 odsto – navode u Institutu Batut. Osim toga, u roku od 30 minuta od zakazanog termina u domovima zdravlja prima se u proseku 87 odsto, a u bolnicama 79 odsto pacijenata.

U Institutu za javno zdravlje za Danas kažu da vrednosti variraju iz godine u godinu, tako da se događa da su u pojedinim periodima određeni pokazatelji unapređeni, a već sledeće godine mogu da pokažu pogoršanje i obratno.

– Pokazatelji imaju varijacije po ustanovama i okruzima. Na ovo utiču brojne komponente kvaliteta, a pre svega strukturni, odnosno razlike u obezbeđenosti svih resursa, poput medicinskog osoblja, opreme, prostora, finansiranja. Karakteristično je da su gotovo svi okruzi u 2017. unapredili svoje pokazatelje kvaliteta, dok su pojedine zdravstvene ustanove u svojim službama zadržale vrednosti, kao i u 2016 – ističu u Batutu.

U ovom institutu za Danas navode neke od parametara u kojima su zdravstvene usluge tokom 2017. bile bolje u odnosu na godinu ranije, poput povećanja procenta preventivnih pregleda dece, prosečne dužine bolničkog lečenja, kao i procenta registrovanih korisnika u čiji karton je ubeležena vrednost krvnog pritiska, indeks telesne mase, pušački status i preporučeni saveti za zdravo ponašanje, kao i procenat korisnika od 25 do 69 godina koji su upućeni na pregled radi ranog otkrivanja raka grlića materice.

Međutim, neki pokazatelji su te godine bili slabiji nego ranije, a među njima i procenat registrovanih korisnika koji su iz bilo kog razloga posetili svog izabranog lekara, ali i obuhvat dece u 15. godini kompletnom imunizacijom. Slabiji rezultat 2017. u odnosu na 2016. zabeležen je i kada se radi o procentu preventivnih pregleda u ukupnom broju pregleda kod ginekologa, ali i stopi carskih rezova.

* U sutrašnjem broju – o broju uputa u odnosu na ukupnu posetu, broju operacija po hirurgu, i medicinskih sestara po bolničkoj postelji, kao i najčešćim prigovorima pacijenata