Danas se obeležava se svetski dan borbe protiv zloupotrebe dečjeg rada. Anketno istraživanje o zloupotrebi najmlađih u Srbiji je 2021. godine po prvi put je sproveo Republički zavod za statistiku u saradnji sa Međunarodnom organizacijom rada, sa ciljem da se proceni obim i otkriju karakteristike, uzroci i posledice zloupotrebe dečjeg rada u Srbiji.
Procene ukazuju da su u Srbiji postoji 82.000 dece koja su izložena zloupotrebi rada. Kako prenosi N1, najčešće se radi o deci koja su uzrasta od pet do 17 godina. Oni su, kako je istraživanje pokazalo, pretežno iz ruralnih zajednica i iz poljoprivrednih domaćinstava. Najčešće se zlopotreba dešava od onih roditelja koji imaju nisko obrazovanje.
„Istraživanje je pokazalo da je praktično 10 odsto od sve dece, uzrasta od pet do 17 godina, izloženo dečijem radu. Uglavnom se oni nalaze u poljoprivredi, ali postoji značajan procenat i u sektorima usluga i industrije. Kada gledamo ukupan broj dece, onda ih delimo na dve polovine: prvi deo su deca od pet do 14 godina, koja ni po našem, ni po bilo kom drugom zakonu ne bi smela da rade, a drugi su deca od 15 do 18 godina, koja po zakonu imaju pravo da rade, ali u situacijama opasnih poslova, mi to smatramo eksploatacijom dečijeg rada“, rekao je Jovan Protić iz Međunarodne organizacije rada gostujuću u Novom danu na N1.
Prema njegovim rečima, treba razlikovati zloupotrebu dece u radu od sticanja radnih navika i rada dece oko sat vremena dnevno lakših poslova, i što ih ne odvaja od škole. A sve ono što ih odvaja od škole, šteti njihovom zdravlju i moralu, smatra se zlopotrebom dečijeg rada.
„Problem je u tome što roditelji nesvesno prelaze tu granicu i počnu da decu koriste kao pomažuuće članove domačinstva više nego što bi to trebalo“, ukazao je Protić.
Predstavnica Republičkog zavoda za statistiku (RZS) Vesna Pantelić je na konferenciji za novinare u Medija centru, koja je održana povodom obeležavanja Međunarodnog dana borbe protiv dečjeg rada, rekla da su rezultati ankete o zloupotrebi dečjeg rada, koju je 2021. godine po prvi put sproveo RZS, pokazali da je „opasnom radu bila izložena 21.000 dece uzrasta od 15 do 17 godina“, što je deset odsto sve dece u ovoj starosnoj grupi u Srbiji.
Prema njenim rečima, opasnom radu bilo je izloženo i 14.000 dece uzrasta od pet do 14 godina, što je 2,2 odsto ukupnog broja dece u toj starosnoj grupi.
„U svim starosnim grupama, stopa zloupotrebe dečjeg rada je viša kod dečaka nego kod devojčica“, rekla je Pantelić.
Prema njenim rečima, zloupotreba dečjeg rada najčešće se dešava u Šumadiji, i to prilikom rada u poljoprivredi i uslužnim delatnoctima, a 14.000 dece u celoj Srbiji uzrasta od pet do 14 godina „radilo je u uslovima koji ugrožavaju njihov razvoj“.
Koordinator Međunarodne organizacije rada za Srbiju Jovan Protić je rekao da se od 2016. godine uvećava broj dece koja su izložena dečjem radu.
Protić je kazao da deca uzrasta od pet do 14 godina „ne bi smela da rade“, dok deca starija od 15 godina „imaju pravo da rade uz roditeljsku saglasnost, ali ne i na opasnim poslovima“.
Predstavnica Međunarodne organizacije rada iz Ženeve Marija Gabrijela Breglia je rekla da je zloupotreba dečjeg rada „uzrok i posledica socijalne nepravde“.
„I u Srbiji deca rade sa svojom porodicom i za svoje porodice“, rekla je Breglia.
Predstavnica nezavisne organizacije stručnjaka Grupa za razvojnu inicijativu i programa Secons Jovana Čvorić je kazala da se deca koja su žrtve zloupotrebe dečjeg rada, najčešće bave skupljanjem sekundarnih sirovina, prosjačenjem, pevanjem ili sviranjem na ulici i pranjem stakla na automobilima.
Čvorić je rekla da je istraživanje pokazalo da su deca na ulici i vikendom i radnim danima, što ukazuje da ta deca izostaju ili ne pohađaju nastavu.
„Izostaju snažnije usluge socijalne zaštite koje bi uticale na roditelje da ne podstiču radnu eksploataciju njihove dece“, kazala je Čvorić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.