U Srbiji će za dve i po decenije nestati 900 sela

– Cilj svih dosadašnjih skupova, pa i ovog, jeste da se zaustavi nestajanje srpskog sela, jer ono već decenijama propadaju ekonomski, demografski, propadaju i izvorišta naše narodne kulture i mesta života. Toliko propadaju da će od njih 4.528, koliko ih ima prema popisu iz 2002. u Srbiji bez Kosova i Metohije, skoro petina relativno brzo, za dve i po decenije nestati, jer u 86 odsto njih, beleži se pad broja stanovnika. U selima Srbije prema popisu iz 2002. ima 46.814 praznih kuća, a 145.000 su privremeno nenastanjene – kaže profesor dr Đura Stevanović, predsednik Programskog odbora „Vlasinskih susreta“.

Organizator je Zavod za proučavanje sela u saradnji sa Kulturnim centrom u Vlasotincu i uz podršku Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije. Po rečima profesora dr Đure Stevanovića, u dvodnevnom radu biće obrađeno dvadesetak tema koje proističu iz samoorganizovanja seoskih zajednica. Jer, kako ističe Stevanović, na njima se i zasniva učešće stanovništva u rešavanju problema seoskih zajednica.

O kakvim se razmerama ovog procesa radi, najbolje svedoči podatak da u 702 naselja u Srbiji živi manje od stotinu stanovnika. Po pravilu to su naselja bez mladih. Ovom broju treba dodati još gotovo 350 naselja koja su na popisu 2002. godine imala od 100 do 150 stanovnika. Sa druge strane, u današnjim selima, po rečima Stevanovića, živi gotovo polovina stanovništva Srbije. Od toga 60 odsto njih ne bavi se poljoprivredom kao osnovnom delatnošću. 

Pripremljeno osamdeset radova

Za ovaj naučni skup pripremljeno je 80 radova sa Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu, banjalučkog Panevropskog univerziteta „Aperion“, novosadskog Filozofskog fakulteta, beogradskog Fakulteta političkih nauka u Beogradu, Univerziteta „Warmia and Mazury“ u Poljskoj, Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta „Aristotel“ u Solunu, Filozofskog fakulteta u Nikšiću i mnogih drugih univerziteta iz zemlje i inostranstva.