U Srbiji ima 19.000 udruženja građana

Sve vreme imali smo punu podršku Vlade, kako u prethodnom, tako i u ovom sazivu, koja razume značaj postojanja ovakve institucije – kaže za Danas Ivana Ćirković, direktorka ove vladine kancelarije.

Nedavno ste organizovali veliku konferenciju povodom programa EU – „Evropa za građane i građanke“. Koju korist ima civilno društvo i lokalna samouprava od ovog projekta?

U pitanju je program EU čiji je cilj širenje ideje evropskog identiteta, građanstva i evropskih vrednosti. Program omogućava organizacijama civilnog društva i opštinama iz Srbije da kroz partnerstva u zajedničkim projektima u državama regiona i Evropske unije, a kroz sprovođenje različitih aktivnosti, doprinose boljem životu građana, promociji javnog interesa i demokratije u Srbiji. Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom je nacionalna kontakt adresa ovog programa. Na našem sajtu i putem telefona zainteresovani se mogu informisati o aktuelnim konkursima, uslovima za učešće i ostalim detaljima vezanim za program.

Na konkursima EU za nevladin sektor procedure su veoma komplikovane. Kakav je vaš savet ovim organizacijama?

Aplikacije i konkursi za fondove EU su složeni, ali moramo se tome prilagoditi. Ovakve procedure imaju za cilj bolje razumevanje, bolje planiranje, ali i lakše praćenje protoka novca. To su forme i procedure za dobijanje sredstava iz EU i važno je razumeti da su one manje-više iste i za institucije. Evropske procedure su zahtevne, ali civilni sektor, kroz savladavanje istih, jača svoje kapacitete – znanje, gradi ekspertizu i stiče iskustvo. Nije lako, ali je važno da se razume da je ovo proces učenja i da treba ulagati i u tu vrstu znanja radi budućeg korišćenja evropskih fondova iz kojih će svi društveni akteri povlačiti sredstva u budućnosti.

Koliko ima registrovanih nevladinih organizacija u Srbiji? Ko sve čini nevladin sektor?

Prema podacima Agencije za privredne registre (APR), u Srbiji ima više od 19.000 udruženja građana. Zamislite koliko je to angažovanih ljudi, koji je to socijalni kapital, kakvim znanjem i iskustvom raspolaže civilni sektor! Pitanje je kako kao društvo koristimo taj ogroman kapital, kako ih građani i institucije prepoznaju, koliko im je omogućeno da se uključuju u sve relevantne društvene i političke procese? Pojam civilnog društva uključuje udruženja građana, fondacije, zadužbine, socijalne partnere-sindikate i poslodavce, akademsku zajednicu, kao i verske zajednice… Veoma je važno da javnost razume da organizacije civilnog društva rade na ostvarivanju opštih društvenih interesa u oblastima zaštite životne sredine, rodne ravnopravnosti, ljudskih prava, borbe protiv korupcije, zapošljavanja, socijalne zaštite, zaštite životinja, lokalnog ekonomskog razvoja, poljoprivrede, ruralnog razvoja, kulture kao i u drugim oblastima.

Za razliku od organizacija finansiranih iz inostranstva, i onih koje su pod okriljem političkih partija, najveći deo nevladinog sektora živi na margini srpskog društva. Da li su moguće neke promene koje bi osnažile civilni sektor i njihovu vidljivost?

Mehanizmi saradnje državnih institucija i civilnog sektora unapređuju se iz dana u dan. Osnivanje vladine Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom januara 2011. najbolji je dokaz da je država prepoznala značaj građanskog aktivizma i udruživanja. Kancelarija radi na podizanju vidljivosti civilnog sektora vrlo intenzivno.

U javnosti je stvoren utisak da su sve NVO bogato finansirane, što nije tačno. Radi se o dobro pozicioniranim organizacijama pod okriljem političkih partija i međunarodnog faktora u Srbiji. Koliko je para iz budžeta Srbije otišlo za civilni sektor i imate li pregled koje su to organizacije?

Pretpostavljam da pod pozicioniranim organizacijama mislite na sve organizacije koje već dugi niz godina dobro i uspešno rade, ostvaruju rezultate u različitim oblastima u kojima su izgradile ekspertizu i kredibilitet. Ove organizacije su prepoznate od strane međunarodnih partnera koji dugi niz godina ulažu u ovu zemlju, u reformu njenih institucija, ali i u civilni, građanski deo društva koji paralelno radi na istim procesima uspostavljanja demokratije, vladavine prava, transparentnog rada institucija i uopšte stvaranja jednog okruženja za sveopšti, zajednički rast i napredak. Još važnije – ove organizacije su prepoznate i od strane vladinih institucija, finansiraju se iz budžeta i rade partnerski sa resornim ministarstvima u svim navedenim procesima. Na godišnjem nivou, iz republičkog budžeta izdvaja se oko pet milijardi dinara, dok izdvajanja za iste iz budžeta lokalnih samouprava iznose više od 600 miliona dinara.

Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Vlade Republike Srbije priprema i „Godišnji izveštaja o utrošku budžetskih sredstva za programske i projektne aktivnosti udruženja građana i drugih organizacija civilnog društva“. Deo izveštaja čine i spiskovi brojnih organizacija, kao i sredstva koja su im dodeljena na ime projektnih aktivnosti, i to je javni dokument koji možete pogledati na našem sajtu. Bitno je naglasiti da je ovo pionirski poduhvat i da se po prvi put na sistematičan način prikupljaju i predstavljaju podaci o izdvajanju i utrošku budžetskih sredstava namenjenih civilnom društvu.