Prema zvaničnim podacima Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije, u 2016. godini postignuto je značajno smanjenje ukupne potrošnje antibiotika za sistemsku primenu od 18 odsto.

To je danas istakao ministar zdravlja, Zlatibor Lončar, na konferenciji za novinare održanoj povodom obeležavanja Svetske nedelje (13-17.11.2017.) i Evropskog dana svesnosti o racionalnoj upotrebi antibiotika. „Ovaj napredak predstavlja rezultat niza aktivnosti Ministarstva zdravlja Republike Srbije u okviru Kampanje za racionalnu upotrebu antibiotika“. Ministar Lončar je apelovao na građane da ne koriste antibiotike bez preporuke lekara i dokaza da su im zaista potrebni, a na one koji ih prodaju, da to ne rade bez obaveznog recepta.
Šef Kancelarije SZO u Beogradu Zofija Pusztai rekla je da je rezistencija na antibiotike jedan od najveći problema u svetu koji može pogoditi bilo koga i bilo gde.
Svetska nedelja svesnosti o racionalnoj upotrebi antibiotika Svetske zdravtsvene organizacije ove nedelje se obeležava širom Evrope i usmerena je na zdravstvene radnike i kreatore politika kako mogu sprečiti izbijanje infekcija
V.d. direktora Instituta za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut“, dr Verica Jovanović je istakla da će zdravstveni sistem Srbije u narendom periodu kroz akcioni plan i posebno formirane radne grupe raditi na edukaciji i intezivnijem praćenju antimikrobne rezistencije.

Ukupna potrošnja antibitika za sistemsku primenu u Srbiji 2010-2016, ALIMS

Osim ovog rezultata istaknuto je da se među prvih 10 antibiotika za oralnu primenu (90% ukupne potrošnje), ne nalazi se ni jedan rezervni antibiotik sa Esencijalne liste lekova Svetske zdravstvene organizacije (SZO) iz 2017. godine. To dokazuje da se rezervni antibiotici racionalno koriste i čuvaju, što je od velikog značaja za kontrolu antimikrobne rezistencije.

Podaci o rezisteniciji bakterija na antimikrobne lekove u Srbiji objavljuju se u okviru CEZAR mreže (Central Asial and Eastern European AMR Survellance Network) pod pokroviteljstvom SZO. Zabeležen je visok nivo rezistencije kod svih ispitivanih vrsta bakterija u Srbiji, slično kao i u zemljama Južne i Istočne Evrope. Za razliku od prethodnih godina, u 2016. godini među bakterijama koje su uključene u antimikrobni nadzor došlo je do određene stope smanjenja rezistencije (Staphylococcus aureus smanjenje stope meticilinske rezistencije sa 34% na 26,5%, Enterococcus faecium smanjena rezistencija na vankomicin sa 53,5% na 35,5%, došlo je do smanjenja rezistencije na karbapeneme kod Klebsiella pneumonia (sa 41% na 24%), E. coli (sa 1,6% na 0,7%) i Pseudomonas aeruginosa (sa 54,2 na 41%)). Sa druge strane, naročito zabrinjava porast rezistencije na antibiotike koji se smatraju poslednjom linijom odbrane od infekcija, karbapeneme i kolistin.

U skladu sa inicijativama SZO, Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti, Ujedinjenih nacija i drugih međunarodnih zdravstvenih institucija za suzbijanje antimikrobne rezistencije i racionalnu upotrebu antibiotika, od novembra 2015. godine, u okviru „Drugog projekta razvoja zdravstva Srbije“ Ministarstva zdravlja, koji se finansira iz kredita Svetske banke, pokrenuto je niz mera i aktivniosti.

Ministarstvo zdravlja formiralo je Posebnu radnu grupu za racionalnu upotrebu antibiotika i u saradnji sa ovim ekspertskim timom izrađen je Nacionalni program za kontrolu rezistencije bakterija na antibiotike. U toku je izrada akcionog plana, kao i Nacionalnog vodiča dobre kliničke prakse za racionalnu upotrebu antibiotika. U saradnji sa stručnim udruženjima i partnerskim organizacijama, posebna pažnja posvećena je kontinuiranoj edukaciji zdravstvenih radnika, lekara raznih specijalnosti i nivoa zdravstvene zaštite, farmaceuta i drugog medicinskog osoblja, kao i edukacije za studente medicine i farmacije. Održano je više destina edukativnih seminara kojima je prisustvovalo blizu 3500 zdravstvenih radnika, a posebna pažnja je posvećena edukaciji pedijatara.

Kampanja za racionalnu upotrebu antibiotika koju Ministarstvo zdravlja sprovodi zasnovana je na komunikacionoj platformi Svetske zdravstvene organizacije i Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti. Uz veliku podršku medija i stručnjaka, tokom proteklog perioda na različite načine poruke su bile upućene svim značajnim ciljnim grupama, lekarima, farmaceutima, građanima, medijima.

Ministarstvo zdravlja uspostavilo je partnerstvo za sprovođenje Kampanje za racionalnu upotrebu antibiotika sa preko 20 institucija i organizacija među kojima se nalaze: Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, Republički fond za zdravstveno osiguranje, Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije, Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu, komore zdravstvenih radnika, strukovna udruženja, studentske asocijacije i nevladine organizacije.

Navedene aktivnosti dovele su do prvog rezultata – smanjenje potrošnje antibiotika u 2016. godini, ali Srbija se i dalje nalazi na veoma visokom mestu po potrošnji antibiotika u poređenju sa ostalim zemljama u Evropi, kao i po stopama rezistencije. Za rešavanje problema AMR neophodan je multisektorski pristup i primena dugoročnih sistemskih mera, pa je od ključnog značaja da se navedene aktivnosti nastave kako bi se postigla dalja racionalizacija potrošnje antibiotika ne samo u humanoj, nego i u veterinarskoj medicini. 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari