„U Srbiji lekari ne prepoznaju alkoholizam, pa nekoga godinama leče od visokog pritiska ili čira na želucu“

Poremećaj povezan sa upotrebom alkohola najčešći je psihijatrijski poremećaj i registrovan je kod 7,6 odsto ispitanika u okviru velike nacionalne studije o mentalnom zdravlju nacije cov2soul. Polazeći od ovog procenta, a imajući u vidu reprezentativnost studije, dolazi se do broja od preko 300.000 građana Srbije koji zloupotrebljavaju ili su zavisni od alkohola.

Dr Ivica Mladenović, načelnik Klinike za bolesti zavisnosti Instituta za mentalno zdravlje, kaže da ga ovaj broj ne iznenađuje. On objašnjava da je Srbija „u zlatnoj sredini kad se radi o broju zavisnika“, a da je pravi problem „ogromna diskrepanca između potrebe i broja lečenih koji je oko jedan odsto.“

– Ovo je poražavajuće niska cifra. I u Americi su imali sličan problem pa su edukacijom lekara opšte prakse došli do toga da se sada leči 10 do 20 odsto. Naš nedostatak je taj što lekari ne prepoznaju alkoholizam pa nekoga godinama leče od visokog pritiska ili čira na želucu a problem je alkohol – navodi dr Mladenović.

Psihijatar Aleksandar Vujošević, koji se bavi lečenjem alkoholizma i koji je predsednik Zajednice klubova lečenih alkoholičara, kao razlog malog procenat osoba koje se leče navodi i dodatne razloge – a to je činjenica da je alkohol socijalno prihvatljiv.

– Alkohol ne izaziva osudu. Pijenje se doživljava kao nešto pozitivno što podstiče dobro raspoloženje. Kada dođe ozbiljan problem, odnosno kada pijenje i ponašanje postane takvo da ugrožava i tu osobu i ljude oko nje, onda se takva osoba marginalizuje. Alkoholizam je bolest koja kao i svaka druga ima svoje stadijume, i kod koje je, kao i kod drugih bolesti, bolje ako lečenje počne dok nije uznapredovala – navodi dr Vujošević.

Iako decenijama unazad medicina alkoholizam posmatra kao bolest, u društvu to i dalje nije slučaj.

Kako kaže Neda, članica Anonimnih alkoholičara (AA), upravo su netačne a opšte prihvaćene pretpostavke o alkoholizmu razlog koji mnoge drži dalje od toga da potraže pomoć.

– Postoji više razloga zbog kojih ljudi ne traže pomoć. Jedan je stigma koja prati alkoholizam tako da se alkoholizam shvata kao porok a ne kao bolest. Drugi razlog je raširena zabluda da je alkoholizam moguće pobediti samo voljom, što nije tačno, neophodna je pomoć – kaže Neda.

Ona je pomoć pronašla u grupi AA, koje okupljaju osobe koje su prestale da piju i koje žele da ostanu trezne uz pomoć programa 12 koraka. AA grupe postoje u svim delovima sveta, a u Srbiji, osim u Beogradu funkcionišu u Novom Sadu, Subotici i Čačku, kao i onlajn preko zum sastanaka.

– Ja sam u AA došla pre osam i po godina. Došla sam direktno iz pića. Nisam želela da idem ni u jednu instituciju jer nisam želela da budem registrovana i da postanem deo statistike koju ste pominjali. Nikada nisam poricala da imam problem sa alkoholom ali nisam mislila ni da imam snage da izađem sama na kraj sa njim. U AA sam došla na predlog prijatelja koji je već bio deo AA. Nije teško prepoznati simptome alkoholizma. Ali niko ne želi da se bavi simptomima dok god mu alkohol izgleda kao rešenje. Meni je bio rešenje za tremu, socijalnu anksioznost… Ljudi postaju svesni šta je alkoholizam onog trenutka kada zabava prestane a ostanu samo problemu. Kada sve postane živim da bih pio, pijem da bih živeo – kaže Neda.

Upravo momenta kada ceo život počne da se vrti oko alkohola jeste jasna signal je bolest tu, potvrđuje dr Aleksandar Vujošević.

– I u vreme kada ne pije, osoba razmišlja o tome kada će doći vreme za piće – kaže dr Vujošević.

On ističe da je “alkohol često vrh ledenog brega” a da iza njega stoje drugi psihički problemi – depresija, anksioznost, sa čim se slaže i dr Ivica Mladenović, dodajući da je „u 50 odsto slučajeva alkoholizma, prisutna i depresija“.

Svo troje Danasovih sagovornika navode i da je za prestanak pijenja potrebna pomoć, odnosno da kada osoba ostaje trezna uz neki vid pomoći veće su šanse i da će istrajati u svojoj nameri ali i da će imati bolji kvalitet života.

– Kada se prestane sa pijenjem, prvo na šta nailazite jeste fizička žudnja, ali ona se prevaziđe brzo uz pomoć grupe i sastanaka. Istovremeno život nastavlja da se događa i ključ je promeniti svoj pogled na život. AA program – program 12 koraka – meni pomaže da vidim kako je alkohol simptom drugih problema, „rupa“ koju je moguće zapušiti na drugi način, a ne alkoholom – kaže Neda.

Pored grupa kao što je AA postoje i drugi vidovi pomoći koji uključuju rad sa stručnjacima za mentalno zdravlje.

– Prekid pijenja nije lak i jednostavan i on mora biti doživotan. Prvi uslov jeste da postoji volja i želja ali potrebne su i smernice kako to učiniti. Lečenje alkoholizma zahteva jedan sveobuhvatan pristup i potrebna je promena životnih navika da osoba ne bi ponovo počela da pije.

Često kažemo da svakom recidivu prethodi recidiv u ponašanju. Kada se osoba vrati starim obrascima ponašanja samo je pitanje kada će se vratiti zavisnosti– zaključuje dr Vujošević.

Zabrinjavajući podaci o opijanju mladih

Prema podacima iz publikacije Republičkog zavoda za statistiku o zdravlju nacije iz 2019. godine, 50,7 odsto stanovništva ne konzumira alkohol. U godini koja je prethodila istraživanju svakodnevno je pilo tri odsto stanovništva. “Makar jednom u toku nedelje, u poslednjih 12 meseci, ekscesivno je pilo (više od šest alkoholnih pića u jednoj prilici) 1,7 odsto stanovništva Srbije. Barem jednom mesečno ekscesivno je pilo 10,9 odsto stanovništva, što je prema dostupnim podacima niži procenat od proseka EU. Zabrinjava podatak da je svaki šesti adolescent uzrasta od 15 do 19 godina najmanje jednom mesečno konzumirao više od šest alkoholnih pića tokom jedne prilike, bez razlike u odnosu na pol”, ističe se u publikaciji.

Tokom pandemije se više pilo

Dr Ivica Mladenović kaže da je tokom pandemije značajno povećana potrošnja alkohola. “Ljudi su počeli više da piju u vreme pandemije jer je alkohol najbolji mogući sedativ. Imamo dosta ljudi koji su u prethodne dve godine počeli da piju. Oni nisu još nisu dosegli nivo alkoholizma, ali javiće se u Institut za dve, tri, pet godine….”, kaže dr Mladenović.