U Srbiji malo informacija o institucionalnom odgovoru na ginekološko-akušersko nasilje, ombudsman apeluje na žene da prijave postupanje u GAK ustanovama

Obe pritužbe se odnose na postupanje prema istoj osobi koja je bila zbrinuta u GAK Narodni front.

Na osnovu njih Zaštitnik građana pokrenuo je kontrolu pravilnosti i zakonitosti rada Ministarstva zdravlja, tražeći informaciju o svim činjenicama i okolnostima bitnim za ovaj slučaj. Kontrola je pokrenuta još početkom februara.

Šest meseci kasnije još uvek nema odgovora na pitanje da li je u ovom konkretnom slučaju došlo do propusta. Razlog za to je činjenica da još uvek nije završena vanredna spoljna provera kvaliteta stručnog rada GAK „Narodni front“.

Kako je za Danas objasnio Zaštitnik građana Zoran Pašalić do sada su dobili obaveštenje od Ministarstva zdravlja da je u prethodnom periodu izvršen inspekcijski nadzor u Ginekološko-akušerskoj klinici „Narodni front“, kao i da su inicirani inspekcijski nadzori u svim porodilištima u Srbiji, i da tom prilikom nisu utvrđeni propusti u radu zdravstvenih ustanova.

U izjašnjenju ministarstva je navedeno da je vršen uvid u celokupnu medicinsku dokumentaciju pacijentkinje u pitanju, a nakon obavljenog inspekcijskog nadzora preduzete su mere za otklanjanje uočenih nedostataka – propusta u vođenju medicinske dokumentacije u GAK „Narodni front“ – objašnjava Pašalić.

Pored inspekcijskog nadzora moguće je pokrenuti i vanrednu spoljnu proveru kvaliteta stručnog rada određene zdravstvene ustanove i to na zahtev građana, privrednog društva, ustanove….

I ovaj mehanizam je iskorišćen.

– Ministarstvo zdravlja je 17. maja 2022. godine dostavilo odgovor (kancelariji Zaštitnika građana) da je Republička stručna komisija za akušerstvo dostavila mišljenje da je potrebno sprovođenje vanredne spoljne provere kvaliteta stručnog rada GAK „Narodni front“ nad radom zdravstvenih radnika koji su učestvovali u lečenju i medicinskom zbrinjavanju trudnice na koju se pritužba odnosi, nakon čega ministar donosi rešenje o sprovođenju vanredne spoljne provere kvaliteta stručnog rada koju će organizovati Institut za javno zdravlje Srbije ,,Dr Milan Jovanović Batut“ – kaže Pašalić.

On dalje objašnjava i da je ministar doneo rešenje potrebno da bi se vanredna kontrola sprovela, kao i da je početkom jula Kancelarija Zaštitnika građana dobila obaveštenje iz Ministarstva zdravlja da kontrola “nije još uvek završena, odnosno da nije dostavljen Izveštaj stručnih nadzornika, koji se dostavlja u roku od 10 radnih dana od dana završetka vanredne spoljne provere kvaliteta stručnog rada”.

Stoga kako navodi Zaštitnik građana još uvek se ne može zaključiti da li je bilo nepravilnosti u postupanju zdravstvene ustanove.

Upitan o raširenosti ginekološko-akušerskog nasilja, Zoran Pašalić kaže za Danas da “Zaštitnik građana ranije nije dobijao prijave u vezi sa pojavom tzv. ginekološko-akušerskog nasilja te stoga ne možemo da utvrdimo koliko je ova pojava česta”.

– Svesni smo i u potpunosti razumemo da je ženama teško da govore o svojim traumatičnim i bolnim iskustvima, ali je ovakve slučajeve neophodno prijavljivati – prvo direktoru zdravstvene ustanove, zatim zdravstvenoj inspekciji Ministarstva zdravlja, a ukoliko postoji nezadovoljstvo dobijenim odgovorima i postupanjima ili izostane blagovremeni odgovor, građanke se svakako mogu obratiti Zaštitniku građana. Bez prijavljivanja ovakvih slučajeva nadležnima i postojanja odgovarajuće dokumentacije i dokaza teško je, na žalost, pružiti ženama odgovarajuću zaštitu – navodi Pašalić.

S druge strane advokatica Tanja Arsić smatra da je ginekološko-akušersko nasilje raširena pojava, koja je dugo prisutna, ali o kojoj tek sada počinje da se govori.

Upitana koliko su mehanizmi koji ženama pomažu da zaštite svoja prava brzi i efikasni, ona kaže da se pažnja mora usmeriti pre svega na podizanje svesti u društvu.

– Bez podizanja svesti celog društva o tome kroz šta žene prolaze i šta bi zapravo morala da podrazumeva zaštita njihovog tela, njihovog potomstva i dostojanstva ne možemo se nadati da će rešavanje po prijavama za akušersko nasije u zdravstvenim ustanovama biti efikasnije i brže, navodi Arsić.

Ona dodaje da bi u podizanju te svesti ulogu trebalo da igraju mediji, koji bi o problemu izveštavali na nesenzacionalistički način, kao i nevladin sektor.

– Nevladin sektor ne bi trebalo, kao što je sada slučaj, da pruža pravnu pomoć žrtvama akušerskog nasilja. To bi trebalo prepustiti pre svega advokatima koji znaju kako da postupak dovedu do kraja i kako da uspeju, kaže sagovornica Danasa.

Upitana o činjenici da nemaju sve žene novca za advokata, Arsić upućuje na Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći.

– Žene bi trebalo da se obrate lokalnim samoupravama pozivajući se na Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći. Ako LS žrtvama akušerskog nasilja ne izađu u susret, onda treba pokrenuti incijativu da se Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći izmeni na takav način da žrtva akušerskog nasilja, na isti način kao i žrtva porodičnog nasilja, ima pravo na besplatnu pravnu pomoć – zaključuje Arsić.