U Srbiji o svemu odlučuje jedan čovek

Zoran Radovanović: Problem je u tome što se vlast ne rukovodi interesom naroda nego vlastitim rejtingom. Čovek koji u ovoj zemlji o svemu odlučuje svestan je da antivakcinaši predstavljaju znatan deo populacije i ne želi na njih da udari. Njemu odgovaraju ksenofobični i mrziteljski glasovi, štaviše, on ih neguje. Tako da imamo šizofrenu situaciju – vlast upućuje poruke da se ljudi vakcinišu, ali istovremeno na prorežimskih televizijama ogroman prostor dobijaju antivakcinaši, ljudi koji tvrde najbesmislenije stvari o virusu – da ta bolest ne postoji, da je sve to propaganda i da su u vakcinama čipovi.

Dušan Teodorović: Ovaj režim u svemu igra dvostruku igru. Pred Evropom se hvali visokim nivoom demokratije u Srbiji, a na domaćem terenu demokratija se guši na svakom koraku. Tako je i sa vakcinacijom. Neki od ljudi koji na televizijama govore protiv vakcinisanja imaju profesorske i doktorske titule. Šteta koju je naneo, recimo, doktor Nestorović je nemerljiva. Mislim da tu ima elemenata i za krivičnu odgovornost, ali svakako za poništavanje profesure bez obzira što je otišao u penziju i za izbacivanje iz Srpskog lekarskog društva. To bi normalna država morala da uradi.

Karabeg: Zašto ne reaguje Lekarska komora kada njeni članovi šire antivaksersku propaganda?

Teodorović: Srpsko društvo i mnoga stručna i naučna udruženja karakterišu kukavičluk i oportunizam. To važi i za Lekarsku komoru, koja ćuti i dozovoljava da Nestorović radi to što radi. To važi i za Građevinski i Saobraćajni fakultet, koji ćute kad se predlaže mreža linija metroa koja pogoduje privatnim interesima. Tako je u svim segmentima društva. Srpsko društvo je društvo kukavica.

Radovanović: Među ozbiljnim ljudima u akademskoj zajednici Nestorović i njemu slični uživaju prezir. Pre godinu i po dana pet uglednih lekara tražilo je od Lekarske komore da se Nestoroviću oduzume licenca. Oni sve vreme tvrde da zbog kovida ne mogu da se sastanu da bi o tome raspravljali, mada im se ostale aktivnosti normalno odvijaju. Isti zahtev uputlo je i udruženje lekara Ujedinjeni protiv kovida Opet ništa nije preduzeto. Mislim da je Nestorović državni projekat. Državi odgovara da ima čoveka koji će da relativizuje naučne istine, da dovede u pitanje sistem naučnog mišljenja i da ga devalvira. On to jako uspešno čini. Cilj je da se konfrontiraju vakcinaši i nevakcinaši, pa da se onda pojavi vođa kao spasilac da arbitrira.

Teodorović: Srbija je okupirana zemlja. O svemu odlučuje jedan čovek i on po drugi put demonstrira svoju monstruoznu formulu 100:1. Kao što je 1990-ih godina pretio da će 100 Bošnjaka da strada za jednog ubijenog Srbina, duboko verujem da je spreman da 100 ljudi umre od kovida da on ne bi izgubio nijedan glas na izborima. Njegov cilj je da Srbiju drži u pokornosti sa njim na vrhu. Da ova vlast želi dobro Srbiji, ona bi se drugačije ponašala. Kao što uoči izbora umeju da idu od vrata do vrata i skupljaju glasove tako bi mogli da šalju svoje aktiviste da ubeđuje narod da se vakciniše. Da im je stalo do zdravlja naroda izbacili bi sa televizije Zadruge i rijaliti programe i bavili se obrazovanjem ljudi objašnjavajući im svrsishodnost vakcinisanja. Oni to ne žele. Njih interesuju samo izbori i ostanak na vlasti.

Karabeg: Kako tumačite činjenicu da među zdravstvenim radnicima ima dosta onih koji odbijaju da se vakcinišu?

Teodorović: Ne mogu da shvatim da je neko lekar ili medicinska sestra a da odbija vakcinaciju. To znači da ne veruje u svoju struku, u ono za šta je obučavan. Za mene su to neverovatne stvari i ja to jedino mogu da povežem sa raspadom društva. A srpsko društvo je trenutno u raspadu. Tokom pandemije bili smo svedoci cirkuskih predstava Aleksandra Vučića zarad dobijanja političkih poena, predsednika Kine nazivao je bratom, dočekivao je kineske avione sa vakcinama. Respiratori su nekontrolisano kupovani bez ikakve analize koliko ih je potrebno i po kojoj ceni. O svemu je odluku donosio jedan čovek koji se nije libio da čak daje instrukcije lekarima o tome kako se koristi respirator. Ovoj vlasti je važnije da se prave spomenici, jer se to vidi i seku se vrpce, nego da se uvede kanalizacija. Tako je i sa vakcinama. Najvažnije je da se Vučić slika na aerodromu sa kineskom ambasadorkom, a posle nek ide kako ide.

Karabeg: Zašto Ministarstvo zdravlja nije uvelo obaveznu vakcinaciju za sve zdravstvene radnike kao što je to urađeno u mnogim evropskim zemljama?

Radovanović: Ovde se pita samo jedan čovek čak i za najmanje stvari. Svaka inicijativa se sputava, niko ne sme ništa da uradi sam na svoju ruku. Zato smo svedoci i haosa do koga je došlo kad je u pitanju lečenje obolelih. Ako neko ima nesreću da se razboli, mora po šest-sedam sati da čeka pred kovid ambulantom. Sve je toliko neorganizovano. Nama su zdravstvene ustanove žarišta zaraze. Ministarstvo ništa ne može samo da reši. Sve zavisi od jednog čoveka, a u zemlji sa sedam miliona ljudi nemoguće da iz jedne glave izađu sve odluke.

Karabeg: U zaključku, kakve će biti posledice zbog ovog sadašnjeg odnosa vlasti prema širenju kovida?

Teodorović: Čujem da smo dostigli brojku od 8.500 zaraženih. Verovatno je stvarni broj daleko veći. Srbija je među najgorima na svetu. Posledice će da budu tragične za živote ljudi ako se ovo ne zaustavi.

Radovanović: Ne samo da će biti tragične posledice, mi ih već sada osećamo. Suočeni smo sa bolešću čije sve posledice još uvek do kraja ne znamo. To je sistemsko oboljenje koje po svemu sudeći znatno skraćuje životni vek. Čak i kad ste preležali blaži oblik kovida, možete imati teške posledice – vaš kardiovaskularni sistem može biti desetak godina stariji nego što je bio pre, bubrezi i jetra mogu da budu oštećeni, kapacitet pluća manji nego što je bio ranije. Kad sve to saberete – to su nesagledive posledice.