U Srbiji od limfoma oboli oko 1.500 ljudi godišnje

– Limfomi se javljaju kod oba pola ali su nešto češći kod muškaraca, i javljaju se u svim starosnim grupama. Prvi pik incijencije kod Hočnikogov limfoma javlja se u kasnom adolescentskom i ranom adultnom dobu. Medijana javljanja Nehočkinovih limfoma je zrelo doba između 60 i 65 godine. Virusne infekcije koje izazivaju sindrom mononukleoze posle takve infekcije ostaju trajno u našem organizmu i stimulišu naš imunitet pa u jednom trenutku limfociti mogu početi nekontrolisano da se dele. Na ove viruse ne možemo uticati ali možemo na vitus Hepatitisa C ili virus HIV-a. To su virusi koji sa savremtnom terapijom mogu da se drže pod kontrolom. Takođe, i neke bakterijske infekcije mogu, ukoliko se ne izleče, dovesti do limfoma. Jedna od njih je i helikobakterija koja dovodi do gastritisa koja može dovesti do posebne vrste limfoma želuca – kazala je doktorka Zorica Cvetković, načelnica hematološkog odeljenja KBC Zemun.

Prema njenim rečima sve osobe koje imaju bilo kakav urođeni ili stečeni poremećaj imuniteta, oni koji su iz raznih razloga na imunosupresivnoj terapiji, nose veći rizik za nastanak limfoma i moraju se češće kontrolisati.

– Izbor terapije je nekada vrlo komplikovan, posebno ako nisu dostupne sve terapijske opcije. U poslenje tri decenije lečenje limfoma je u potpunosti izmenjeno. Ranije su korišćeni samo konvencionalni citostatici. Prekretnica u lečenju limfoma je svakako bila uvođenje monoklonskin antitela pre oko 20 godina. Danas najsavremeniji vidovi lečenja uključuju lekove koji su imunološki lekovi i ne deluju citotoksično na samu ćeliju i koji imaju manje neželjenih efekata. Oni stimulišu imunološki sistem da se izbori sa limfomom – rekla je doktorka Olivera Marković, načelnica hematološkog odeljenja KBC Bežanijska Kosa.

Zakonski zastupnik Udruženja obolelih od limfoma „LIPA“ Maja Marković smatra da je hematologija zapostavljena u odnosu na onkologiju i pozvala je institucije da pacijentima obezbede savremene terapijske opcije.

– Otkrivanjem i započinjanjem lečenja u ranoj fazi bolesti sprečavaju se ozbiljnije zdravstvene komplikacije ili napredovanje bolesti i tada su šanse za lečenje veće. Danas postoje inovativni terapijski modaliteti čijom primenom su šanse za izlečenje mnogo veće, a veliki procenat obolelih može biti izlečen nakon prve linije lečenja, kada su najveće šanse da se spreči pojava relapsa bolesti i očuva kvalitet života, rekla je Maja Marković.