U Srbiji održane prve Nacionalne konsultacije o životnoj sredini, u susret konferenciji Stokholm+50

Konsultacije se organizuje, uz podršku vlade Švedske i u partnerstvu sa ministarstvom zaštite životne sredine i Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), kako bi na osnovu ključnih nalaza i preporuka bio pripremljen nacionalni izveštaj koji će delegacija Srbije predstaviti na globalnoj konferenciji u Stokholmu.

Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović kazala je da je Srbija posvećena ispunjenju globalnih ciljeva održivog razvoja i da je zaštita životne sredine među prioritetima.

Podsetila je da je krajem prošle godine Srbije otvorila klaster 4 u pregovorima o pristupanju Evropskoj uniji, u okviru koga se nalazi i Poglavlje 27 o životnoj sredini i klimatskim promenama, što, po njoj, predstavlja jasan signal da je Srbija postigla značajan napredak od kada je napravljen prvi skrining stanja u toj oblasti 2014.

„Samo u tom periodu od 2014. usvojena su 23 zakona i 200 podzakonskih akata. Ministarstvo životne sredine je izradilo i predlog nacionalnog doprinosa za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte koji se trenutno razmatra u ministarstvu rudarstva i energetike“, rekla je Vujović.

Istakla je da se budžet ministarstva za zaštitu životne sredine iz godine u godinu povećava i da je ove godine za 20 odsto veći nego prošlogodišnji.

Vujović je navela da je negativni uticaj klimatskih promena u Srbiji vidljiv i da se zbog toga nakon usvajanja Zakona o klimatskim promenama intenzivno radi na donošenju podzakonskih akata.

„Srbija će nastavi da podržava utvrđivanje daljih prioriteta u politikama zaštite životne sredine i prirode, a u kontekstu posledica pandemije korona virusa i realizacije plana UN za održivi razvoj do 2030. godine“, kazala je ona.

Dodala je da je u oblasti zaštite životne sredine spremno još pet zakona za usvajanje, četiri strategije i jedna uredba što će sačekati formiranje nove vlade Srbije.

Specijalna savetnica predsednice vlade Srbije Slavica Đukić Dejanović kazala je da životna sredina mora postati deo svih drugih politika u državi.

„Ulaganje u životnu sredinu ne treba da shvatimo kao trošak, već kao investiciju, jer se na taj način razvijaju drugi segmenti društva, od smanjivanja siromaštva do dostojanstva u radu“, navela je ona.

Đukić Dejanović očekuje da konslutacije pomognu kvalitetnoj pripremi za izveštaj Srbije koji će biti predstavljen u Stokholmu.

Stalna predstavnica UNDP-a u Srbiji Fransin Pikap ocenila je kako je zabrinjavajuće videti da svet ni posle 50 godina nije napravio dovoljan pomak ka zaštiti životne sredine i sprečavanju promene klime.

Prema njenim rečima, planeti je potrebna brza akcija koja podrazumeva dekarbonizaciju industrije i saobraćaja, čistu energiju uz korišćenje novih rešanja i inovativnih tehnologija.

„Ove nacionalne konsultacije pomažu u sagledavanju ključnih ekoloških izazova, kao i toga šta Srbija treba da preduzme da bi smanjila zagađenje životne sredine, očuvala biodiverzitet i adekvatno odgovorila na izazove klimatskih promena. Zato okupljamo predstavnike svih segmenata društva, uključujući mlade, kako bi svi bili jednako uključeni u davanje preporuka“, rekla je Pikap.

Kao glavne ekološke izazove u Srbiji ona je izdvojila energetsku neefikasnost i potrebu za većim ulaganjem u obnovljive izvore energije, drugi izazov je adaptiranje na klimatske promene, jer je Srbija već suočena sa negativnim posledicama delovanja klime, a treća prioritetna oblast koja zahteva hitnu akciju je smanjenje zagađenja, vazduha, voda, kao i povećanje selekcije i recikliranja otpada, kako bi se sačuvali resursi.

Ambasadorka Švedske u Srbiji Anika Ben David istakla je da je Srbija izabrana kao jedna od 59 zemalja u kojima vlada Švedske podržava konsultativni proces uoči sastanka u Stokholmu u junu.

„Nacionalne konsultacije su važna prilika za dijalog različitih aktera u srpskom društvu o ključnim prioritetima akcije za zaštitu životne sredine“, ocenila je ona.

Kazala je i kako je srećna što angažovanje za zaštitu životne sredine u srpskom društvu raste, kao i u Evropi i širom sveta.

„Ohrabrujuće je videti da su građani Srbije sve više zainteresovani za zaštitu životne sredine i sve voljniji da se aktivno angažuju u toj oblasti“, kazala je Ben David.

Ukazala je i da Švedska godinama podržava oblast zaštite životne sredine u Srbiji i na taj način pomaže njeno približavanje Evropskoj uniji.

Na današnjim konsultacijama učestvovalo je više od 150 predstavnika i predstavnica državnih institucija, civilnog sektora i akademske zajednice.

U okviru prvih konsultacija održana su tri dijaloga u čijem fokusu su bili: zaštita biodiverziteta i prirodnih ekosistema, adekvatno reagovanje na klimatske promene, zelena transformacija privrede kao način oporavka od posledica pandemije korona virusa, kao i aktivnosti koje je potrebno preduzeti kako bi zaštita životne sredine bila uključena u sve sektorske politike i doprinela postizanju održivog razvoja na nacionalnom i lokalnom nivou.

Na događaju je predstavljena i onlajn digitalna platforma „SparkBlue“, koja omogućava da se svi zainteresovani aktivno uključe u proces nacionalnih konsultacija kako bi dali svoj doprinos, pratili tok dijaloga i ostvarene rezultate u vidu preporuka za dalje korake u unapređenju životne sredine u Srbiji.

Kako je najavljeno, sledeća dva dijaloga u okviru Nacionalnih konsultacija fokusiraće se na povezanost životne sredine i javnog zdravlja i ulogu mladih u zaštiti životne sredine.

Konferencija „Stokholm+50: zdrava planeta za prosperitet svih – naša odgovornost, naša prilika“, održaće se 2. i 3. juna 2022. godine u glavnom gradu Švedske.

Pored obeležavanja 50 godina od prve konferencije Ujedinjenih nacija o životnoj sredini, cilj ovog međunarodnog sastanka je i da ubrza sprovođenje aktivnosti koje doprinose ostvarenju globalnih Ciljeva održivog razvoja, Sporazuma iz Pariza o klimatskim promenama, kao i „zeleni“ oporavak od posledica pandemije korona virusa.

Konsultacije se održavaju u periodu kada je otvoren pregovarački klaster 4 za Srbiju, u okviru procesa pridruživanja Evropskoj uniji, dok je istovremeno povećana globalna nesigurnost oko snabdevanja energentima.