U Srbiji petina ispitanika oseća povećanu anksioznost zbog Kovida-19

Razlozi koje je 23 odsto Evropljana navelo kao uzrok anksioznosti su zabrinutost zbog uticaja pandemije na njihove finansije i posao, dok se 42 odsto Evropljana plaši zaraze virusom.

Kad je reč o uticaju pandemije na mentalno zdravlje građana u Srbiji, petina ispitanika potvrdila je da se oseća više anksiozno nego ranije, dok je 60 odsto ispitanika reklo da je imalo sindrom sagorevanja (burnout) ili bilo blizu njega, navodi se u saopštenju Štade.

Zdravstveni izveštaj Štade koji obuhvata istraživanje sprovedeno u 15 zemalja Evrope uključujući Srbiju, pokazuje da u proseku četvrtina Evropljana pati od unutrašnjeg nemira i stresa izazvanog pandemijom.

U Srbiji je trećina ispitanika (31 odsto) potvrdila da je karantin kod njih izazvao veliki stres koji je vodio unutrašnjem nemiru, dok je gotovo isti broj ispitanika (29 odsto) rekao da ne oseća uticaj pandemije na mentalno zdravlje.

Više od polovine Evropljana (52 odsto) smatra da je činjenica da nisu mogli da vide svoju porodicu i prijatelje najstresniji od svih izazova sa kojima su se suočili od početka pandemije.

Slično se osećaju i građani Srbije – 51 odsto njih najviše je brinuo nedostatak kontakata sa bliskim ljudima.

Da bi se oslobodili stresa, 11 odsto Evropljana isprobalo je onlajn kurseve joge ili meditacije.

Drugi efekti pandemije korona virusa su problemi sa spavanjem koje je imalo 15 odsto Evropljana.

Usamljenost, potencijalni okidač i istovremeno posledica mentalnih zdravstvenih problema, pogađa otprilike svakog četvrtog Evropljanina.

U poređenju sa ljudima starosti od 50 do 99 godina (24 odsto), mlađi Evropljani (33 odsto) više se osećaju usamljeno.

Istraživanje u kojem je učestvovalo više od 30.000 ljudi, pokazalo je da 54 odsto Evropljana smatra da su u riziku od sagorevanja i u tome prednjače Poljaci i Rusi sa po 66 odsto, a i za njih su građani Srbije.