U Srbiji nekada postojala fabrika harmonika

O tome svedoči tekst lista Vreme o seljaku iz Rutevca kod Aleksinca, koji je osnovao fabriku harmonika. To je bila prva takva fabrika u Jugoslaviji, a alat je sam napravio.

“Četiri radnika naprave za šest dana jednu harmoniku”, prenosi novinar.

Navodno je kreator ideje specifične fabrike bio i sam harmonikaš, koji je masovno svirao po veseljima. Ipak, kada mu se pokvario instrument, nije nikako mogao da pronađe majstora, a nova harmonika je bila jako skupa. Odlučio je da krene sam u ovaj biznis.

Preduzetnik je, pričaju radnici, za tadašnje uslove bio odličan poslodavac. Radilo se po deset sati dnevno, a nekad, kada su imali velike porudžbine, i duplo. Ipak, zaposleni su dobijali ono što nije bilo uobičajeno za tadašnje fabrike – stalnu mesečnu platu.

Vreme piše i kako je pšenica u tom trenutku u Jugoslaviji dostigla svoju najvišu cenu – za poslednjih osam godina, odnosno od trenutka izbijanja velike svetske ekonomske krize 1930. godine.

U isto vreme se diskutovalo na Društvu naroda o sudbini Etiopije u prisustvu Hajle Selasija. Takođe, Vreme još piše o neuspeloj revoluciji u Rio de Žaneiru, koju su  pokušali da izvedu “zeleno – košuljaši”. Revolucija je ipak trajala samo tri i po sata.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Pravda prenosi obeležavanje 50 godina od prvih patenata Nikole Tesle, ali i pola veka od smrti dr Josifa Pančića, prvog akademika Srpske kraljevske akademije.

Tu je i tekst koji svedoči o osnivanju Fonda za istoriju jugoslovenske književnosti pri Beogradskom univerzitetu. Nije, ipak, pisalo šta bi taj fond trebalo i da radi.

Iz Amerike se prenosi vest o uvođenju “farmerskog zakona”. Zakon koji je u tom trenutku stupio na snagu u SAD podrazumevao je velike ingerencije države, koja je mogla da “rukovodi poljima” i određuje ko dobija koliko sledovanja. Takođe, zakon predviđa i zajmove na robu ukoliko cena namirnica u preprodaji padne više od 50 odsto.

Ovo je potpuno drugačija tržišna politika od one koju je posle rata počela da sprovodi Amerika, a koja se mnogo više bazirala na tržišnoj privredi, u kojoj država nema mogućnost za veliku uključenost.

Tako je, na primer, ministar poljoprivede mogao da smanjuje plasman i količine pšenice, u zavisnosti od toga kakva je godina i da li je ima premalo ili previše.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1938. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.