U Srbiji sve zavisi od političke volje pojedinaca

Mnogi smatraju da je to veliki uspeh ove vlade. Zašto to nisu učinile prethodne?

– To je bio zadatak svake vlasti do sada, pa i ove, i u tom smislu nema mesta veličanju ove vlade zato što je ona to uradila. To je, prosto, bila njihova dužnost. Strašno je što svi godinama zavisimo od neke političke volje i motiva jednog ili dva čoveka u vlasti za rešavanje raznih zločina.

Da li vas je iznenadilo to što je svedok u razotkrivanju ubica vašeg oca Milorad Ulemek Legija, i to što je baš sad odlučio da progovori, nakon skoro 15 godina od ubistva?

– Ne želim prebrzo da ulazim u neke zaključke, ne znam koji su njegovi motivi. Ono što očekujem od ljudi koji se budu bavili istragom je da sve dokaze i izjave svedoka prouče vrlo ozbiljno i daju sve od sebe da dođu do istine. Istina je najbitnija.

Vodeći ljudi u državi zaslužni za otkrivanje osumnjičenih za ubistvo vašeg oca takođe su bili na vlasti u vreme njegovog ubistva?

– Aleksandar Vučić je bio ministar informisanja, Ivica Dačić portparol SPS-a, a Tomislav Nikolić potpredsednik Vlade Srbije. Ne želim da se bavim njihovim motivima, mislim da oni to i ne zaslužuju, ali me zanima njihov osećaj odgovornosti u ovom slučaju. Takođe, bitno je podsetiti na okolnosti koje su prethodile ubistvu mog oca, odnosno na progon koji je preživljavao mesecima pre toga.

Mislite na duži vremenski sled?

– Početkom oktobra 1998. doneta je uredba o posebnim merama u uslovima pretnji NATO-a. Par dana kasnije ministar za informisanje je upozorio nekoliko novina da će biti zabranjene ako nastave da pišu kao i do tada. Prvo je zabranjen Dnevni telegraf, pa nedeljnik Evropljanin zbog objavljenog javnog pisma „Šta je sledeće Miloševiću“, u kome se Aleksandar Tijanić i tata obraćaju predsedniku Miloševiću, ukazujući mu kako je uništio Srbiju, ali nudeći mu i načine na koje može da je spasi. Dan kasnije je, po hitnom postupku, usvojen čuveni Zakon o informisanju. Evropljanin je, suprotno svim zakonima, retroaktivno tužen. Presudom je trebalo u roku od 24 sata isplatiti državi 2.400.000 dinara. Usledila je zaplena imovine i to ne samo redakcijske, već su ušli i u stan tadašnjeg direktora Evropljanina, koji je imao malu bebu, i počeli su da mu oduzimaju privatnu imovinu. Onda je usledila tužba za DT zbog objavljivanja pesnice, simbola Otpora, na naslovnoj strani. Usledila je zabrana štampanja novina u Srbiji. Štampane su u Crnoj Gori, oduzimali su ih na carini, kolporterima su ih otimali na ulici. Tata je bio osuđen, sa svoja dva novinara, na kaznu zatvora. Njih dvojica su je odležali, a tata je likvidiran, posle višemesečnog progona…

Sve pohvale za otkrivanje i hapšenje ubica trenutno ubira prvi potpredsednik vlade. Da li se pridružujete tome?

– To je jedna vešta i vrlo suptilna manipulacija. Prošlost se zaboravlja. Nikolićeva izjava „Nije mi žao što je Slavko Ćuruvija ubijen“, ili nedavna „Ja sam samo sprovodio politiku svoje stranke“. Pa, valjda si prvo čovek i misleće biće? Tadašnji politički akteri koji su svojim delovanjem i izjavama podržavali i učestvovali u progonu moraju sada da se izjasne o tome i da se suoče sa svojom prošlošću. To je bio atak na novinarsku profesiju i slobodu medija. Sada im se pruža šansa da pokažu da su prvo kao ljudi, pa onda kao političari, sposobni i spremni da prihvate odgovornost za sopstvena dela.

Rade Marković je bio izvršilac

Verujete li da je bivši šef DB Radomir Marković zaista nalogodavac ubistva vašeg oca, ili je to, kako mnogi smatraju, supruga Slobodana Miloševića, Mira Marković?

– Lično, kao i 99 odsto ljudi, ne verujem da je Marković neposredni nalogodavac. On je bio izvršitelj svega što je bračni par (Milošević) odlučivao da uradi. Posebno, znajući za sukob mog oca sa Mirom Marković, logično se dolazi do zaključka ko je nalogodavac. Ali, opet kažem, sve je u istražnim organima i želim da verujem da će ljudi koji budu radili na slučaju dati sve od sebe da dođu do istine.

Fondacija za podršku novinarima

– Jelena Ćuruvija radi na osnivanju Fondacije „Slavko Ćuruvija“. „Fokusiraćemo se na podršku lokalnim medijima, zatim podršku istraživačkom novinarstvu i projektima. Treća oblast je rad sa najboljim studentima novinarstva. Od 20. januara raspisaćemo konkurs za lokalne medije, a zvanično otvaranje Fondacije će biti 27. marta. Vizija Fondacije je tatina vizija kakvo novinarstvo u Srbiji treba da bude: nezavisno, slobodno i objektivno“, kaže Ćuruvija.