Demograf Vladimir Nikitović
Foto: N1Po broju preminulih stanovnika, za Srbiju je prošla godina bila najgora od Drugog svetskog rata, a prema statistici dnevno smo gubili 200 stanovnika, odnosno ukupno 136.000. Zabeležen je i neznatan rast broja novorođenih – 62.062, ali to nije smanjilo negativni priraštaj, jedan od najvećih u poslednjih nekoliko decenija.
Naučni savetnik u Institutu za drušvene nauke demograf Vladimir Nikitović kaže za N1 da epidemija korona virusa jeste ključni okidač za takve brojke, ali da mi već 60 godina imamo nedovoljan broj rođenih, a korona je na najgori mogući način pokazala koliko je zdravstveno stanje nacije na vrlo lošem nivou, što je još veći problem.
„S druge strane, uticaj korone će proći i pašće procenat smrtnosti. Vrlo brzo će se nakon završetka pandemije stanovništvo Srbije vratiti na trendove pre nje… Ne možemo sanjati o milionima ljudi koje smo imali ranije, ali možemo da utičemo na kvalitet življenja i to bi trebalo da bude glavni fokus u narednom periodu“, ukazuje demograf u Danu uživo na TV N1.
Demografski trendovi se sporo menjaju
On dodaje da se demografski trendovi sporo menjaju, „što verovatno odbija donosioce odluka od ozbiljne akcije po tom pitanju, uglavnom se sprovode neke kozmetičke mere“.
Nikitović ukazuje da se negativni prirodni priraštaj pre svega odražava na nepovoljnu starosnu strukturu i da je nova demografska realnost da se smanjivanje broja stanovnika neće zaustaviti.
Navodi da je danas životni vek produžen, i da u takvim okolnostima treba raditi na pobošljanju zdravstvenog stanja, kvalitetnijim životom u starijem dobu, ali i na merama kako da se smanji emigracija.
„Mi skoro da nemamo nikakvu strategiju po tom pitanju“, upozorava Nikitović.
Ističe da ekonomski razlozi nisu jedini razlozi za slab prirodni priraštaj.
„Oni ne da nisu presudni, nego su svakako na drugom mestu“, kaže demograf i dodaje da se svi ostali faktori u socio-psihološkoj sferi nazivaju neekonomskim.
Regionalna disproporcija
Ukazuje da je u Srbiji problem izrazita regionalna disprorporcija u razvijenosti i to se odražava na gotovo neverovatan način kada je demografija u pitanju, ističući da su gradovi mnogo razvijeniji od ruralnih sredina, što sve utiče na natalitet.
„Postoji velika razlika ako živite u visoko urbanizovanim sredinama i onima koje to nisu. Potpuno su različiti uslovi. Za Beograd je, na primer, problem da ljudi imaju troje dece, zbog previše obaveza i trčanja sa jednog kraja grada na drugi. Danas ulagati u razvoj deteta je potpuno druga priča nego pre 40 godina“, navodi Nikitović.
„Ako želimo uravnotežen razvoj morate pomoći i sredinama koje nisu Beograd, Novi Sad ili Niš da se razvijaju“, poručuje.
Dodaje da postoji i momenat civilizacijskog kruga u jugoistočnoj Evropi u kojoj živimo „gde je tranzicija odrastanja vrlo spora“.
„Takođe, pronalaženje partnera u današnjem civilizacijskom trenutku je daleko teže nego ranije, što utiče da se mladi kasnije odlučuju na zasnivanje porodice. Doprinosi i činjenica da je stabilnost na tržištu rada kod nas na niskom nivou. Nikakva jednokratna pomoć ne može da promeni suštinske probleme“, smatra demograf, aludirajući na pomoć države od 300.000 dinara za prvo dete, koja se dodeljuje od 1. janurara ove godine i za koju kaže da su „bačene pare“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
