U Srbiji više od polovine starijih žena iskusilo neki oblik nasilja

Samo u poslednjih godinu dana 16 odsto žena starijih od 65 godina u Srbiji bilo je žrtva nasilja.

Nataša Todorović iz Crvenog krsta Srbije rekla je da se ovo regionalno istraživanje, koje je obuhvatilo 15.000 žena odnosi na Albaniju, Srbiju, Crnu Goru, BiH, Makedoniju, Moldaviju i Ukrajinu, a da je najmanje nasilja nad starijim ženama zabeleženo u BiH (38,8 odsto, u poslednjih godinu dana 10,3).

„Od navršenih 15 godina 40 odsto žena u Srbiji doživelo je neki oblik nasilja od strane sadašnjeg ili bivšeg partnera, dok je u predhodnih godinu dana to iskustvo imalo 7,7 žena. Najzastupljenije je psihičko nasilje koje je doživelo 38 odsto starijih žena. Seksualno nasilje od navršenih 15 godina života doživelo je 6,4 odsto starijih žena, samo u poslednjih godinu dana 0,8 odsto“, navela je ona i dodala da žene koje su bile žrtve nasilja u detinjstvu i mladosti imaju veće šanse da budu žrtve nasilja u starijem dobu.

Ovo istraživanje pokazalo je da svoja najteža iskustva nasilja žene prijavljuju policiji ili drugim institucijama i organizacijama u izuzetno malom procentu.

„U Srbiji samo je jedna žena među starijim ženama koje su navele najteži incident partnerskog nasilja ili 2,5 odsto prijavila policiji. Svega dve starije žene potražile su pomoć doktora a jedna pomoć crkvene organizacije. Glavni razlog za neprijavljivanje nasilja bili su uverenje da je to porodična stvar, ili da je incident ocenjen kao suviše mali“, istakla je Nataša Todorović, govoreći o tome zašto se starije žene retko odluče da prijave nasilje, koje možda trpe ceo život.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković rekla je da rodno zasnovano nasilje pogađa žene tokom čitavog života.

Prema njenim rečima, povećana stopa nasilja ne znači da se nasilje zaista povećalo u odnosu na ranije, već da se slobodnije o njemu priča sada, nego pre.

Ona je naglasila da je potrebno edukovati ljude i razbijati stereotipe i predrasude.

„Predrasude i stereotipi su osnov za diskriminaciju, a kao posledica se može javiti nasilje“, poručila je Janković.

Šefica kancelarije Populacionog fonda Ujedinjenih nacija (UNFPA) u Srbiji Borka Jeremić kazala je da je starenje društva viđeno kao negativna pojava.

Ona je napomenula da je zlostavljanje starijih najčešće prikriveno.

Ukazala je na rezultate istraživanja koje je UNFPA sprovela 2022. godine rekavši da je dve trećine starijih izjavilo da se oseća usamljeno, a da su stariji sa nižim obrazovanjem u većem riziku od usamljenosti.

Podaci pokazuju da je 78 odsto starijih izjavilo je da pre kovida nije učestvovalo u društvenim aktivnostima.

Borka Jeremić je istakla da siromaštvo utiče na nasilje i da je stopa apsolutnog siromaštva starijih od 65 godina sa 6,8 odsto, koliko je bila 2020. godine, porasla na 10,3 odsto 2022. godine.

Direktorka Komore za socijalnu zaštitu Sandra Perić rekla je da smo kao društvo mnogo senzibilisaniji i osetljiviji kada je reč o deci, nego kada se radi o starima i osobama sa invaliditetom.

Ona je naglasila da je nasilje prema starima zastupljeno i u ustanovama zdravstvene zaštite.

Takođe, kako je navela, veliki je problem i ekonomsko nasilje nad starima, pri čemu se neovlašćeno podižu penzije i raspolaže novcem i imovinom starije osobe.Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, približno 1 od 6 osoba starijih od 60 godina doživela je neki oblik zlostavljanja u zajednici tokom prošle godine.

Stope zlostavljanja starijih osoba su visoke u ustanovama kao što su domovi za stare i ustanove za dugotrajnu negu, sa dva od tri člana osoblja koji priznaju da su počinili zlostavljanje u protekloj godini.

Jedna od sedam starijih žena, odnosno preko 68 miliona starijih žena širom sveta doživelo je neki oblik nasilja, a ova vrsta nasilja ipak nije dobila istu javnozdravstvenu pažnju kao i drugi oblici nasilja ili čak istu pažnju u okviru postojeće prevencije nasilja nad ženama.

Na konferenciji je prikazan serijal edukativnih videa o nezi osobe u kućnim uslovima čime se poboljšava kvalitet nege starijim osobama, smanjuje sindrom sagorevanja, smanjuje rizik od nasilja, ali se i jačaju porodične veze. Ovaj serijal nastao je kao deo projekta „Inovativne usluge za starije u lokalnim zajednicama“ (I-CCC), a koji se implementira uz finansijsku podršku Evropske unije, kao i Austrijske razvojne agencije ADA.

Ko su počinioci

Rizici od nasilja od strane partnera veći su kod žena čiji partneri piju alkohol ili pokazuju agresivno ponašanje izvan porodice. Istraživanje je pokazalo da su počinioci vanpartnerskog nasilja su češće ženi bliske osobe (prijatelji, poznanici, komšije, članovi porodice), a ne nepoznate.

„Samo 15 odsto počinioca nasilja nad starijim ženama su nepoznate osobe ako gledamo ceo region“, navela je Nataša Todorović iz Crvenog krsta Srbije.