U Srbiji zabeležena 83 slučaja kršenja slobode medija tokom 2024. godine

U poređenju sa 49 dokumentovanih kršenja slobode štampe u 2023, većina incidenata, 71,1 odsto, su bili verbalni napadi, uključujući najmanje 14 pretnji smrću, prenosi Nezavisno udruženje novinara Srbije.

Nezavisni mediji i kritičari se suočavaju sa stalnim pretnjama zbog kritičkog izveštavanja. Nedavni slučajevi su se odnosili na Slavko Ćuruvija Fondaciju, koja je dobijala pretnje smrću onlajn, koje se odnose na nekažnjeno ubistvo Ćuruvije 1999. godine, a neprijateljstvo prema medijima ogledalo se i u brojnim grafitima mržnje u Beogradu, koji su bili usmereni i na televizijsku mrežu Nova S.

Novinari Dinko Gruhonjić i Ana Lalić Hegediš suočeni su sa neviđenim nivoom pretnji smrću.

Oboje su uznemiravani onlajn i kod kuće nakon učešća na festivalu u Dubrovniku, a njihovi komentari su iskrivljavani sa ciljem da se prikažu kao državni neprijatelji.

U kontekstu junskih izbora, Gruhonjić se dodatno našao na meti letaka u blizini biračkih mesta, koji ga predstavljaju kao političkog protivnika, što je diskurs koji je podsticao premijer Miloš Vučević, navodi se u izveštaju.

Verbalna zlostavljanja koja se pripisuju državnim funkcionerima i dalje predstavljaju veliku zabrinutost u 11 dokumentovanih alučajeva u 2024.

U novembru je beogradski gradski odbornik Slobodan Šolević uvredio novinara Danasa Vojina Radovanovića i nasilno mu je naložio da izbriše snimke, a drugi incidenti uključivali su balkanske medije, uključujući beogradski N1, Novu RS i magazin Slobodna Bosna.

Te medijske kuće oštro je kritikovao predsednik Srbije Aleksandar Vučić zbog izveštavanja o protestu protiv vladinog odobrenja Rio Tintu da iskopava litijum.

Ističe se da su komentare novinarke FoNeta Tamare Skrozze o beogradskim demonstracijama 2000. godine, koje su dovele do pada Slobodana Miloševića, iskrivili portali informer.rs i novosti.rs, a za „govor mržnje” ju je optužio ministar Dejan Ristić.

Ta kampanja klevete ukazala je kako provladini mediji i zvaničnici mogu da koriste opasnu retoriku da ućutkaju i diskredituju novinare, često zanemarujući bezbednosne rizike. U jednom slučaju, vladina klevetnička kampanja stigla je i do Francuske sa francuskom grupom za slobodu štampe Reporteri bez granica, koja je bila na meti istrage o vezama RT Balkan sa Kremljom.

Dokumentovano je i 14 slučajeva fizičkih napada, od kojih su većinu načinila privatna lica. Urušavanje nadstrešnice novosadske železničke stanice dovelo je širom zemlje do blokada univerziteta, čiji stgudenti zahtevaju istragu o tome.

Demonstranti su napali najmanje deset novinara, a od devetoro koji su verbalno zlostavljani, na meti je bilo pet novinara TV Informera.

U kontekstu masovnih napada, posebno je opasna bila izjava Vučića, koji je optužio RTS da vrši pritisak na tužilaštvo da ispita incident i podstiče hajku na vlast.

Dokumentovana su i dva slučaja fizičkih napada od strane policije ili državne bezbednosti. Najalarmantniji je bio slučaj novinara Ljubomira Stefanovića, koga je, kako se navodi, satima držala BIA u policijskoj stanici Voždovac jer je javno kritikovao predsednika Srbije Vučića.

Tada je hakovan njegov telefon, kao i telefon novinara Slaviše Milanova u februaru, dok je bio na saslušanju u policijskoj stanici u Pirotu.

Usred rastućih pretnji po bezbednost novinara, Amnesti Internešenal, koji je otkrio invazivni nadzor nad novinarima od strane srpskih obaveštajnih službi i policije posredstvom špijunskog softvera NoviSpy, podstakao je MFRR i mrežu Sejfdžurnalist da pozovu na snažniji mehanizam odgovornosti za praksu državnog nadzora, u skladu sa novousvojenim Evropskim aktom o slobodi medija (EMFA).

Od osam pravnih slučajeva koje je dokumentovao MFRR, tri je pokrenulo pravosuđe, a uključuju i Mrežu za izveštavanje o kriminalu i korupciji (KRIK), koja je stalna meta uznemiravanja tužbama kao sredstvom zastrašivanja.

Između januara i decembra 2024. godine MFRR je dokumentovala 1.548 kršenja slobode štampe usmerenih na 2.567 osoba ili entiteta povezanih sa medijima u članicama EU i zemljama kandidatima, što je alarmantno povećanje u poređenju sa 1.153 kršenja zabeleženih 2023. godine, navodi se u izveštaju.