U središtu praške „plišane revolucije“

Odlazio sam i kasnije a samo pukim sticajem okolnosti tamo sam se našao i 24. i 25. decembra 1989 godine u vreme tzv. „plišane revolucije“. Posle nekoliko studentskih protesta prethodnih dana, koji su brutalno zaustavljeni, čitav tadašnji Prag, odnosno oko 800.000 ljudi našlo se na ulicama. Dogorelo je do nokata i na svoj, miran, učtiv način oni su izašli da ispolje nezadovoljstvo protiv tadašnjeg komunističkog režima predsednika Gustava Husaka. Po prvi put na licima tih ljudi – uvek ozbiljnih, zabrinutih i nekako tužnih – video sam osmehe.

Svoj protest iskazivali su pisanjem poruka na papirima. Porukama raznog formata su bile oblepljene sve fasade, svi izlozi na Vaclavskim namjestima. Kao što se molitve ili želje udenu u proreze između kamenih blokova na zidu plača u Jerusalimu, tako i ovde u Pragu to su bile njihove želje, njihova nadanja za boljim životom.

Pored toga svuda su palili sveće duž čitave ulice pored ivičnjaka ili pored fasada od kuća. I ja sam sa svojim društvom kao antikomunista bio ushićen i čitave dane sam proveo na ulici. Sećam se da smo i mi napisali nekoliko poruka i jednu malo veću parolu koju smo zalepili na spomenik Karelu i na kojoj smo napisali: „Braćo Česi, Srbi su sa vama. Prijatelji iz Obrenovca“.

Sećam se da sam nabavljao neki slikarski pribor i da je adresa prodavnice bila udaljena od centra pa sam uzeo taksi. Kad smo se vratili posle obavljene kupovine i kad sam pitao taksistu koliko sam dužan, nije hteo ništa da naplati smejuci se od uha do uha, srećan i zadovoljan.

U decembru nakon raspada Komunističke partije Čehoslovačke predsednik parlamenta postao je Aleksandar Dupček a predsednik države Vaclav Havel. Kad sa posle nekoliko godina ponovo došao u Prag bio je to već drugačiji grad koji je užurbano vraćao svoj nekadašnji sjaj i epitet „Zlatnog grada“. Prag nije mnogo veliki grad sa oko 1,2 miliona stanovnika a njegovo staro gradsko jezgro locirano je na malom prostoru koji se može pešice obići i koji je pod zaštitom UNESCO-a. U Pragu mi je domaćin bio moj prijatelj Saša Vučić, odsedao sam u „Esplanadi“ od koje nije daleko redakcija Slobodne Evrope, koja nam je u teškim godinama borbe protiv Slobodana Miloševića bila jedan od prozora u svet. Naravno da mi sve brzo zaboravljamo, pa kad sam se jednom tamo pojavio posle 5. oktobra, ljudi iz redakcije – a mislim da sam pronašao Štavljanina, Pajića i Karabega – bili su veoma iznenađeni.

Prag se nalazi na Vltavi u srcu Evrope, osnovan je u IX veku nakon dolaska Slovena u Češku tj. 880 godine osnivanjem Praškog grada koji je ustvari zamak iznad Vltave i po kome je najverovatnije i dobio ime. To je prostor Radščana na brdu sa druge strane monumentalnog Karlovog mosta.

Svoj vrhunac Prag je dostigao upravo u vreme vladavine Karla IV koji je pored pomenutog mosta sagradio i Katedralu svetog Vida, prvu gotsku katedralu u centralnoj Evropi a 1348. godine osnovan je Karlov univerzitet, jedan od prvih u ovom delu Evrope a u isto vreme potpisan je dekret o najvećem srednjovekovnom urbanističkom poduhvatu u Evropi sa ciljem da se stvori „Novi grad „ na okuci reke Vltave sa geometrijski projektovanim ulicama. U svojoj bogatoj istoriji Prag je prošao i kroz revoluciju Jana Husa, bio je i središte Habzburške dinastije, bivao je zauzet od Prusa čiji imperator Josif Drugi je spojio četiri dela grada: Stari Grad, Novi Grad, Malu stranu i Hradčane u jednu celinu. Tada prestoni grad postaje središte privrednog, kulturnog i nacionalnog preporoda Češke.

Nakon raspada Austrougarske, formira se Čehoslovačka a Prag je njen glavni grad. Ova federacija je postojala do 1993. godine. Prag je inače bio mesto kome su značajan doprinos dali poznati umetnici i naučnici Jan Hus, Kafka, Mocart, Ajnštajn i drugi.

Njegova arhitektura je sa elementima romantizma, gotike, baroka, renesanse, rokokoa, secesije, kubizma a imao je čitav niz epiteta koji su veličali njegovu lepotu od kojih je najpoznatiji naziv Zlatni grad kao i Grad stotinu tornjeva – ima ih preko 550.

Pored istorije i arhitekture Prag je danas moderan evropski grad, svakako jedan od najlepših sa obiljem različitih sadržaja i sa milionima turista koji ga obilaze. Postoji stotine sjajnih restorana sa raznim sadržajima i raznim nacionalnim kuhinjama. Moj drug Saša nas je odveo u mnoge od njih od libanskih, preko brazilskih do kubanskog restorana „Bodigita“ u kome se pije čuveni koktel „mohito„ i puše „kihiba „cigare koje se pale po posebnom ritualu.

Svetska kulturna baština

Neizostavno u Pragu treba videti Stari Grad, Staromjetske namjesti, Vaclavske namjesti, Hradčane sa Katedralom Svetog vida, Karlov most, Jevrejsku četvrt i sijaset drugih znamenitosti. Istorijsko jezgro Praga pripada svetskoj kulturnoj baštini.

U društvu sa Luisom Konteom

Jedne večeri na mesto bubnjara u orkestru kubanskog kluba „Bodogita“ u Pragu seo je jedan od prisutnih gostiju i čak je počeo da udara po bubnjevima, timpanima i drugim udaraljkama. Svi su zanemeli.

Bio je to to jedan od najčuvenijih bubnjara na svetu Luis Konte, kubanski emigrant, kum Endija Garsije, čovek koji je u svojoj karijeri na bubnjevima pratio Rej Čarlsa, Barbaru Strejsend, Madonu, Šakiru i druge svetske zvezde.

Tada je bio u sastavu benda koji je na evropskoj turneji pratio Fila Kolinsa i zato se nalazio u Pragu. Upoznali smo se, sprijateljili i posle nekoliko dana proveli divno veče u Beogradu gde je Fil Kolins takođe nastupao.