U srednjim školama 10 odsto više mesta za upis nego osmaka

Ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović je rekla da će završni ispit biti održan 17, 18. i 19 juna, a za polaznike funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih 17. juna.

Ove godine pravo da pristupe tom ispitu ima 66.970 osmaka i odraslih.

Ministarka je podsetila da će učenici na maloj maturi polagati test iz srpskog, odnosno maternjeg jezika, matematike i predmeta po izboru.

Testovi sadrže zadatke sa osnovnog, srednjeg i naprednog nivoa.

Preliminarni rezultati završnog ispita biće objavljeni u matičnim osnovnim školama i na portalu Moja srednja škola 21. juna, a posle prigovora koji se mogu podneti ili u školi ili elektonski, konačni rezultati će se znati 24. juna.

Predaja lista želja biće 25. i 26. juna, elektronski ili neposredno u matičnim osnovnim školama, a konačna raspodela po srednjim školama i obrazovnim profilima biće objavljena 1. jula.

Za one koji ne budu polagali malu maturu u junskom roku drugi upisni krig biće od 14. do 16. avgusta.

– Budući srednjoškolci ne treba da brinu, jer za sve ima dovoljno mesta. Važno je da nemaju tremu, da pažljivo rešavaju zadatke, da veruju i sebe i samim tim ni uspeh neće izostati – poručila je ministarka.

Pomoćnik ministra prosvete za predškolsko i osnovno obrazovanje Milan Pašić je rekao da je ove godine napravljen dodatni kanal komunikacije sa roditeljima i učenicima preko vajber grupe Moja srednja škola – info kanal, koji trenutno ima oko 26.000 članova.

Pašić je rekao da su na portalu Moja srednja škola objavljeni detaljni rezultati za prethodnu školsku godinu, gde đaci i roditelji mogu, između ostalog, da vide koliko je minimum bilo potrebno poena za upis u sve srednje škole, odnosno obrazovne profile.

Ove godine najveći broj osmaka za treći test je izabrao geografiju – 41 odsto, potom biologiju – 36 odsto, istoriju devet odsto, fiziku 6,4 odsto i hemiju 6,8.

– Kada smo pitali učenike zašto su se opredelili za geografiju rekli su mogu da dođu do odgovora najlakše kroz sistem eliminacije i da test iz geografije ima mnogo manje začkoljica – kazao je Pašić.

On je pojasnio i kako se računa broj poena za upis.

Po osnovu uspeha iz osnovne škole, odnosno opšteg uspeha na kraju šestog, sedmog i osmog razreda kandidat može imati maksimalno 60 poena, dok bez greške urađeni testovi završnog ispita donose u zbiru 40 bodova.

Iz maternjeg jezika i matematike se može osvojiti najviše po 14 poena, a na trećem testu 12.

Ovo su poeni koji se računaju pri upisu, a do njih se dolazi tako što se broj bodova koje učenik osvoji na na testu iz maternjeg jezika i matematike pomnoži koeficijentom 0,7, a iz trećeg testa sa 0,6.

Prošle godine, đaci su iz srpskog imali u proseku 10,70 poena, iz matematike 11,89, a na trećem testu 14,40.

Pomoćnik ministra za srednje obrazovanje Miloš Blagojević je rekao da je ove godine u ponudi 235 obrazovnih profila u srednjim školama, a skoro svi su zasnovani na standardu kvalifikacija.

Osvrćući se za rezultate prijemnih ispita koje su polagali učenici koji nameravaju da konkurišu za upis u specijalizovane profile, Blagojević je rekao da je taj ispit polagalo 6.282 kandidata, od kojih je 76 odsto položilo, a ima ukupno 4.416 mesta.

Blagojević je istakao da je od 72.522 mesta predviđena za upis, 79 odsto u četvorogodišnjim profilima, 20,75 odsto su trogodišnji, a 0,2 dvogodišnji. Oko 76 odsto mesta je u srednjim stručnim školama, a 24 odsto u gimnazijama.

Branislav Ranđelović, direktor Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, je rekao da su testovi završnog ispita pripremljeni na srpskom i još osam jezika nacionalnih manjina na kojima se sprovodi nastava. Osim toga, pripremljeni su testovi za polaznike funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih, kao i za decu koja se obrazuju po IOP 2.

– Testovi sadrže standardna pitanja, tu je sve ono što su učenici učili u školi i što su čuli od svojih nastavnika. Ne treba da imaju strah, treba da rade smireno i ležerno i bez brige. Poruka za roditelje je da ne paniče i da smire decu, a za nastavnike i direktore da pokažu veliki stepen odgovornosti da ovo na čemu je armija kolega radila mesecima sprovedu na najbolji mogući način – rekao je

Ranđelović i napomenuo da nijedno dete neće ostati neupisano.

Na pitanje novinarke Danasa da li mogu da procene kako će smanjenje broja učenika po odeljenju (sa 30 na 28) uticati na donji prag, Blagojević je rekao da će to zavisiti i od težine samih testova.

– Ne možemo reći sa sigurnošću u ovom trenutku da li će broj bodova biti malo veći ili manji. Iskustvo nam govori da će se prag malo podići u nekim najtraženijim školama, možda u gimnazijama, ali je dovoljno da dva ili tri zadatka u testu budu teža pa da se čak i smanji ili izbalansira. Mi smo u Beogradu povećali broj odeljenja, biće ih ukupno 28 više. Ne očekujemo da će pritisak van Beograda biti veći, svuda će biti manji, samo će se odeljenja malo bolje popuniti. U i Novom Sadu smo povećali broj odeljenja u odnosu na prošlu godinu, a ako bude nekih problema reagovaćemo dopunom konkusa – rekao je Blagojević.