U srednjim školama danas počela druga proba državne mature

U drugom pilotiranju koje traje četiri dana, učestvuju učenici svih državnih i privatnih škola. Pilotira se samo obavezni deo mature.

Učenici će raditi po dva ili tri testa, a stručno-teorijski test u okviru stručnog ispita polagaće samo đaci iz 63 obrazovna profila u srednjim stručnim školama koji su uključeni u Projekat državne mature.

Svaki test će imati do 40 zadataka, koji su raspoređeni na tri nivoa standarda postignuća – osnovnom, srednjem i naprednom.

Na svakom od testova će biti oko 50 odsto zadataka sa srednjeg, a po 25 odsto sa osnovnog i sa naprednog nivoa.

Kada je reč o odnosu broja otvorenih i zatvorenih zadataka, radne grupe, koje su formirane za sve pojedinačne predmete, donosile su odluke o tome.

Rukovodilac Projekta državne mature Gregor Mohorčič rekao je za Danas da to što učenici već treću školsku godinu uče u atipičnim okolnostima zbog pandemije virusa korona nije uticalo da testovi u drugom pilotiranju mature budu lakši.

– Pandemija nije uticala na strukturu testova i ne bi smela ni ubuduće da utiče. Svi učenici su u istoj situaciji, a zbog kontinuiteta i praćenja podataka strukturu testova ne bi trebalo menjati. Nismo uzeli pandemiju kao olakšavajuću okolnost, jer proveravamo kvalitet zadataka, kako se zapisuju, da li su učenici razumeli šta piše u zadacima. To nam je prvi cilj, a ne kakvo će znanje učenici pokazati, jer znamo da učenici nisu toliko motivisani da rade ove testove, kao što bi bili da je u pitanju prava matura. Zato smo kao jednu od mera da bismo povećali motivaciju učenika uveli mogućnost da se onima koji postignu dobar rezultat ocena iz određenog predmeta upiše u dnevnik – kaže Mohorčič.

Miloš Blagojević, pomoćnik ministra prosvete za srednje obrazovanje, napominje da se loši rezultati neće beležiti, zbog čega veruje da će srednjoškolci biti motivisani da što bolje urade testove.

Ovo će, kako ističe, biti dobra prilika da bez stresa i panike provere svoje znanje, ali i dobra priprema za predstojeće prijemne ispite za upis na visokoškolske ustanove, koji u narednom periodu očekuju generaciju srednjoškolaca koja učestvuje u drugom pilotiranju državne mature.

Na pitanje Danasa na koji način je obezbeđena regularnost polaganja, Blagojević je rekao da u svakoj učionici dežura jedan, a negde i dva nastavnika i poručio da nema svrhe varati jer time učenik vara samog sebe, pošto mu se, ako ostvari loš rezultat, to neće nigde beležiti.

Osvrćući se na primedbe dela gimnazijskih nastavnika koji su nezadovoljni što im pregledanje testova neće biti plaćeno, Blagojević je kazao da se Ministarstvu prosvete tim povodom obratio samo jedan sindikat (Forum beogradskih gimnazija) i da im je pojašnjeno da se od nastavnika ne traži da rade preko norme.

– Ne tražimo prekonormni rad, kako su neki nastavnici shvatili. Niko neće morati da pregleda zadatke za vikend ili u jednom danu, već će oni to raditi u sklopu svog redovnog radnog vremena i imaće vremena da taj posao završe najkasnije do 19. aprila – objasnio je Blagojević.

Zadatke će nastavnici pregledati u školama, a uzorak testova biće duplo ocenjen, radu provere objektivnosti ocenjivanja.

Deo testova će biti skeniran kako bi se proverio softver i otklonili svi eventualni problemi do polaganja državne mature 2024. godine.

Upitan kakvu poruku bi uputio prosvetnim vlastima da bi državna matura prošla bez problema, Gregor Mohorčič kaže da je najvažnije da svi akteri imaju poverenje u obrazovni sistem. Prvo pilotiranje mature je, kako ističe, pokazalo da su škole svesne velike odgovornosti.

– Moja poruka je da se ne kopira, već da se kapira sistem – poručio je Mohorčič.

Oprečni stavovi akademske zajednice

Na pitanje kakvo je raspoloženje akademske zajednice, Miloš Blagojević je kazao da su stavovi oprečni, što je dokaz da se dosta toga mora uraditi da bi došlo do razumevanja i usklađivanja srednjoškolskog i sistema visokog obrazovanja.

– Da mi njima objasnimo šta radimo, a da oni nama predoče izazove i probleme i da u svemu tome nađemo zajednički put za implementiranje državne mature i veću dostupnost visokoškolskih ustanova učenicima – naveo je Blagojević.

On je napomenuo da će pojedini fakulteti uzeti za svoje prijemne ispite neke od zadataka koji su pripremani kao mogući za maturu.