U sredu sastanak ministra prosvete sa srednjoškolcima o državnoj maturi: Đaci imaju nove predloge

Srednjoškolci su nakon predaje peticije odbili poziv za sastanak sa pomoćnikom ministra za srednje obrazovanje jer nije bio unapred najavljen, a sada pred prosvetnu vlast izlaze sa novim predlozima.

– Naš predlog će biti da se uvede probni period državne mature u trajanju od tri ili više godina. Probni period je zdravorazumski potez za ovako veliki i značajan projekat i on se ne sme uvoditi radikalno bez testiranja kao što se planira. Piloti mature se ne mogu nazivati testom jer su ih radili učenici nemotivisani da ih dobro urade, ali i zato što tada nije proveravan način bodovanja za upis i funkcionisanje čitavog sistema – kaže za Danas Luka Babić, učenik trećeg razreda Treće beogradske gimnazije i jedan od osnivača udruženja „I mi se pitamo“.

Babić dodaje da bi se tokom probnog perioda kandidati upisivali na fakultete samo na osnovu prijemnih ispita, a paralelno bi se sprovodila državna matura radi završetka srednje škole. Ministarstvo i fakulteti bi, kaže, mogli upoređivati korelaciju uspeha na maturi i na prijemnom i tako utvrditi da li državna matura valja.

– Ukoliko valja, prijemni se potpuno mogu ukinuti. Ukoliko ne valja, državna matura se mora menjati – kaže Babić.

On smatra da bi ovakvim modelom bile zadovoljne sve strane: srednjoškolci ne bi polagali prekomerne testove, već bi im se za upis računao samo jedan, prijemni ispit, a ne i državna matura. S druge strane, fakulteti bi zadržali najkvalitetniji mogući i proveren način filtriranja učenika.

– Ukoliko se državna matura pusti neproverena, ona može uništiti generacije. U pitanju je najbitniji trenutak u našem obrazovanju, pa i budućnosti – smatra Babić.

Na naš komentar da je pitanje kako praviti korelaciju dva ispita, jer ako se matura ne vrednuje za upis na studije đaci neće biti motivisani da se ozbiljno spremaju, a učenici bi bili dvostruko opterećeni ako se postavi donji prag kao uslov za završetak srednje škole, Babić kaže:

– Taj donji prag se može postaviti nisko kao na maloj maturi. Srednjoškolci i sada moraju da polažu ispite za završetak srednje škole, samo što bismo ovako maturski rad zamenili opšteobrazovnim – navodi Babić.

On dodaje da će srednjoškolci na predstojećem sastanku sa nadležnima u Ministarstvu prosvete insistirati da dobiju odgovore na bar neka pitanja, mada su i sami svesni da sve visokoškolske ustanove nisu dostavile svoje odluke o vrednovanju državne mature i načinu upisa brucoša u školsku 2024/25. godinu.

– Problem kod uslova koji su do sada objavljeni je što oni opet otežavaju upis. Nelogično je i bespotrebno na Filološki i Pravi fakultet traže matematiku i bilo koji predmet sa liste opšteobrazovnih – kaže Babić.

Ministar prosvete Branko Ružić izjavio je u intervjuu za Kurir da je preduslov za komunikaciju sa srednjoškolcima da imaju precizne odgovore u vezi sa uslovima upisa na visokoškolske ustanove, koji se tek sada utvrđuju.

– Državna matura, kao reformski iskorak, u fokusu upravo, i pre svega, ima buduće svršene srednjoškolce i cilj je da im se olakša – da državnu maturu polažu u svojim školama, u dobro poznatom ambijentu, s manje stresa i za njih i za roditelje, da dobiju sertifikaciju stečenog znanja, kvalifikuju se za željeni fakultet i opredele svoje karijerne ciljeve. Ovo je veoma kompleksan zahvat, od državnog i opšteg društvenog interesa, i tu ne bi smeo biti ni promil prostora za bilo koju vrstu politikanstva. Odgovorno tvrdim da će državna matura biti implementirana u onom trenutku kada sve bude kristalno jasno, uz nultu toleranciju za bilo koju vrstu iznenađenja – naveo je Ružić.

Do sada je, što se tiče Beogradskog univerziteta, 20 fakulteta dostavilo Rektoratu svoje odluke kako će vrednovati državnu maturu, a do kraja nedelje se očekuje da to učini i preostalih 11, koji su u sastavu UB.