U Strazburu traže pomoć za zaštitu Šodroša 1foto: R. Balać

Sekretarijat Bernske konvencije u Strazburu u septembru će raspravljati o žalbi NVO Svet i Dunav koja je zatražila pomoć u zaštiti novosadskog priobalja od planirane urbanizacije.

Pomenuta nevladina organizacija više puta je zahtevala od gradskih, pokrajinskih i vlasti u Beogradu da spreče uništavanje Šodroša, Kameničke ade i Dunavca, pirodnog dobra i staništa više stotina retkih životinja i biljaka.

Urbanističkim planovima predviđeno je da se za 600 metara ka središtu Dunava pomeri prva odbrambena linija nasipa, a u tom području grade soliteri sa stanovima i poslovnim objektima u projektu „Novi Sad na vodi“ kompanije Galens.

Istovremeno, na tom terenu gradiće se i budući most između Novog Sada i Sremske Kamenice.

Kako domaće vlasti nisu uslišile zahteve ekologa da se pomenuto vodno zemljište upiše u katastar i izuzme od urbanizacije i betoniranja, obratili su se sekretarijatu Bernske konvencije.

“Sekretarijat Bernske konvencije potvrđuje prijem žalbe u vezi sa navodnim uništavanjem staništa strogo zaštićenih i zaštićenih vrsta na području Novog Sada zbog predložene infrastrukturne izgradnje. Nakon što smo uzeli u obzir vašu žalbu, potvrđujemo da će srpskim vlastima biti poslato pismo sa zahtevom za njihov zvaničan stav o različitim elementima predstavljenim u vašoj žalbi. Ova žalba će biti razmotrena na sastanku Biroa 2022. godine, zakazanom za 15-16. septembar“, navodi se u pismu iz Strazbura.

Novosadski ekolozi traže da se zaustave svi planirani radovi i intervencije na području Kameničke ade, Dunavca i Šodroša, do saslušanja pred Evropskim savetom 15. i 16. septembra 2022. godine.

„Predloženim nasipom ugrožava se čitava oblast od oko 170 hektara vodnog zemljišta, a direktnim sužavanjem korita reke Dunav na 600 metara širine od trenutnih preko 1.200 metara ugrožava se bezbednost građana Novog Sada“, ističe Daniela Stojković Jovanović, predsedavajuća NVO Svet i Dunav.

Konvencija u Bernu doneta je 1979. godine i obavezala je zemlje potpisnice da podstiču saradnju radi očuvanja divlje flore i faune i njihovih prirodnih staništa kao i zaštite ugroženih migratornih vrsta.

„Divlja flora i fauna sačinjavaju prirodno nasleđe velike vrednosti koje se mora sačuvati i predati budućim naraštajima“, ističe se u Bernskoj konvenciji koja je stupila na snagu pre 40 godina.

Više informacija iz ovog grada čitate na posebnom linku.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari