Srbija je raskrsnica puteva droge, od Bliskog istoka ka Evropi se transportuju „prirodne“ droge, dok se sintetička prebacuje iz Evrope ka Aziji. Iz Srbije, ili preko Srbije u Evropu, švercuju se prevashodno heroin i marihuana, dok kod nas iz Evrope stižu ekstazi, kokain… U Beogradu se račvaju svi kanali, jedan krak se nastavlja ka Zapadnoj Evropi preko Austrije, dok drugi prelazi preko Mađarske i nastavlja prema Skandinaviji.
Srbija je raskrsnica puteva droge, od Bliskog istoka ka Evropi se transportuju „prirodne“ droge, dok se sintetička prebacuje iz Evrope ka Aziji. Iz Srbije, ili preko Srbije u Evropu, švercuju se prevashodno heroin i marihuana, dok kod nas iz Evrope stižu ekstazi, kokain… U Beogradu se račvaju svi kanali, jedan krak se nastavlja ka Zapadnoj Evropi preko Austrije, dok drugi prelazi preko Mađarske i nastavlja prema Skandinaviji.
Bivši načelnik policije u Novom Pazaru Suad Bulić nedavno je u intervjuu Danasu rekao da na području tog grada postoji pet organizovanih grupa koje pokrivaju skoro celu teritoriju Srbije. Bulić je kazao i da je jasno utvrđena podela i u Vojvodini i „da se zna ko pokriva“ Novi Sad i Suboticu, a ko Banat, Bačku i Srem.
Droga na dohvat ruke
Na subotičkom „narko“ tržištu ima gotovo svih vrsta droga. Najdostupnija i najrasprostranjenija je marihuana, jer je to jedina droga za koju nije potrebna nikakva laboratorija da bi se ona proizvela. Ima ekstazija, koji je naročito popularan na tehno i rejv žurkama, zatim spida, heroina, i kokaina. Trenutno gram heroina na subotičkom tržištu košta oko 30 evra, jedna tableta ekstazija od 200 do 250 dinara, a marihuana, u zavisnosti od toga da li je tzv. domaćica ili „holanđanka“, od 300-400 dinara do 10 evra (za paketić od nekoliko grama).
Inspektor Ivanović napominje da mladi imaju prilike da dođu do droge na mnogim mestima, ali negira da se i nakon uvođenja institucije školskog policajca narkotici slobodno prodaju i u školama. „To, međutim, neće sprečiti srednjoškolce da samo par ulica dalje dođu do neke droge“.
U policiji Subotice, međutim, govore drugačije.
Heroin u trinaestoj
Iskustvo pokazuje da najveći broj onih koji počnu sa uzimanjem psihoaktivnih supstanci vrlo brzo prelaze na tzv. teške droge. U Centru za socijalni rad bilo je i nekoliko slučajeva dece koja su u 11. ili 12. godini probala marihuanu, sa 13 i 14 godina već su probali heroin, a početkom srednje škole su već bili fizički zavisni od heroina… No, na osnovu svega toga teško je tvrditi da je taj problem u porastu, ali je svakako sigurno da mi sada lakše dolazimo do takvih informacija, kaže Marina Vojnić.
– Organizovana mreža narko dilera u Subotici ne postoji. Naravno, postoje ljudi koji se bave prodajom i preprodajom droge, ali organizovane mreže u smislu grupa koje se samo time bave nema – kaže za Danas Ljubiša Ivanović, inspektor subotičke policije na poslovima suzbijanja narkomanije.
Put droge, od istoka prema Evropi, granicu prelazi kod Kelebije i Horgoša, s tim što preko Kelebije idu mnogo manje količine, jer je i sam granični prelaz u tom smislu manje atraktivan za krijumčare. Policija je tokom prošle godine ovde otkrila u nekoliko navrata manje količine heroina do jedan i po kilogram, i to su bili, uglavnom, strani državljani, koji su pokušali da drogu iznesu iz Srbije. Mnogo veća frekvencija saobraćaja je na graničnom prelazu Horgoš, pa je tamo i više pokušaja da se droga prošvercuje. Subotička policija, u čijoj je nadležnosti granični prelaz Kelebija, otkrila je, u saradnji sa carinom, jedan pokušaj većeg krijumčarenja droge, i to prošle godine, koji je sadržao oko 17 kilograma tableta ekstazija, odnosno stotinak hiljada komada, četiri kilograma hašiša, oko kilogram spida i 400 grama kokaina u jednom automobilu. Pre nekoliko godina otkriveno je i 47 kilograma marihuane u jednom kamionu.
On napominje da i Subotica na neki način sledi taj opšti tragični trend porasta konzumenata droge. On je konstantan i vidljiv, ali se, ipak, ne može reći da je i dramatičan. Najviše je, naravno, mladih koji su se u nekom vidu susreli sa drogom.
– Ne mislim da smo mi nešto više ugroženi od ove vrste kriminala nego ostale zemlje u okruženju i Evropi. Trudimo se da to držimo pod kontrolom koliko je god to moguće, mada ne tvrdim da je ono što smo uspeli da sprečimo sve što se i pojavilo na granici. Ali, nije dovoljno da se oslonimo samo na to da će se droga suzbiti njenim otkrivanjem i zaplenom na graničnom prelazu. Loše je i to što, kako mi se čini, postoji neko predubeđenje da taj problem može rešiti samo policija. Potreban je koordiniran operativni rad, da kolege koje rade na tome u celoj zemlji blagovremeno dođu do informacija o svemu što je vezano za organizovani šverc narkotika. Mora biti jasno da policija sama ne može – ukoliko se u to ne uključe i tužilaštvo, sudstvo, zdravstvo, školstvo, i porodica pre svega. Ako svi zajedno počnemo da radimo i na preventivi, i na represivi, što je naš osnovni posao, onda možemo i da očekujemo da ćemo problem imati pod kontrolom – smatra naš sagovornik.
Ivanović navodi da je policija u ovom trenutku jedina koja ima bilo kakvu evidenciju o licima koja imaju kontakte sa drogama. Njih je na teritoriji subotičke opštine negde oko 1700, ali to svakako nije i konačan broj. Mnogo je više onih koji samo koriste drogu, ali koji nisu ni na kakav način došli u dodir sa policijom. Iskustvo, međutim, pokazuje da se uglavnom iz redova korisnika droge regrutuju i dileri, to jest oni kojima je preprodaja narkotika osnovno zanimanje, i koji se i pored odležanih zatvorskih kazni ponovo vraćaju tom poslu. Većina u taj posao ulazi kada zapadne u zavisnost od narkotika, i to je jedan od načina da se dođe do novca za novu drogu.
Više od polovine mladih sa delinkventnim ponašanjem istovremeno je i korisnik neke od droga, a među celokupnom populacijom mladih između 12 i 26 godina takođe je veoma visok procenat onih koji su imali neko iskustvo sa drogom, a pojedini prosvetni radnici i pedagozi, koji su još pre nekoliko godina upozoravali da je stanje u vezi sa narkomanijom alarmantno, navode da se on kreće i do 80 odsto, kao i da ima primera da se mladi sa drogom susreću još u osnovnoj školi. Razlozi zbog kojih se upada u ovu vrstu zavisnosti i u subotičkoj sredini jesu poput onih u drugim sredinama – na prvom mestu to su svakako poremećeni odnosi unutar porodice, kaže Marina Vojnić, psiholog u subotičkom Centru za socijalni rad.
– U osnovi toga svakako je vrsta nedovoljne emocionalne stabilnosti, koja navodi tu mladu osobu da potraži rešenje u drogi, ili iza toga pak stoji potreba za društvenim prihvatanjem i dokazivanjem. Mladi sa kojima mi radimo dolazili su u kontakt ne samo sa marihuanom, spidom, ekstazijem, već i sa mnogo težim drogama, kakav je recimo heroin – kaže naša sagovornica.
Tome, svakako pogoduje i mogućnost lakog dolaženja do droge, jer dilera ima na svim mestima gde se okupljaju mladi, a ponekad, ako drogu prodaje glavni diler, a ne preprodavac iz neke druge ili treće ruke, ni njena cena nije tako visoka da onaj kome je neophodna ne može doći do te sume novca. Mladi koji nemaju tako veliki džeparac da bi od njega platili drogu, do novca dolaze tako što prodaju lične stvari, a zatim stvari po kući, i tako se krug širi, a osoba zapada u sve bezizlazniju situaciju.
– Delinkvencija i narkomanija su upravo iz tog razloga često povezane, jer onaj ko je već postao zavisnik tu svoju potrebu nastoji da zadovolji često ne pitajući za cenu. Takođe, svako od njih ko počne da koristi neku drogu neminovno je upućen na ljude iz sveta kriminala. Sa treće strane, mnogi od njih kada su pod dejstvom droge neretko ispoljavaju ponašanja koja se mogu smatrati delinkventnim – kaže Marina Vojnić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
