U Subotici, Novom Sadu, Zrenjaninu, Nišu, Majdanpeku, Užicu, Vranju, Novom Pazaru i Kragujevcu ugalj i ogrevno drvo se prodaju u vrećama

U Subotici, Novom Sadu, Zrenjaninu, Nišu, Majdanpeku, Užicu, Vranju, Novom Pazaru i Kragujevcu energenata uglavnom ima dovoljno, osim uglja. Iz Kolubare uglja uglavnom nema, ali to se nadomešta ili iz Banovića ili Češke kao u Novom Sadu.

Subotica: Ugalj i drva se kupuju i na vreće

“Postoje spiskovi. Ljudi unapred rezervišu i tako im dajemo”, počinje priču Lajčo Bašić Palković, vlasnik jednog stovarišta u Subotici, o nestašici energenata ove zime.

“Protekle tri-četiri godine, ljudi su obezbeđivali tokom leta ogrev do Božića, odnosno do Nove godine. Sad smo u polovini januara i ulazimo u velike probleme što se tiče snabdevenosti i drvom i ugljem”, kaže Bašić Palković.

Prema njegovim rečima, trenutno problem pravi sneg koji je napadao na planinama, pa se teško dolazi do isečenog i spremljenog drveta. Međutim, nada se da će lepše vremene ovaj problem rešiti i da će imati urednije snabdevanje.

“Cene se nisu menjale od prošle godine, dakle idu od 7.500 dinara. Posle poslednjeg talasa poskupljenja cene su ostalo na tom nivou”, kaže Bašić Palković.

Ugalj je već veliki problem, ističe vlasnik stovarišta, jer kako prolazi zima, tako je sve teže doći do ovog energenta.

“Naime, naš najveći proizvođač ‘Kolubara’ je totalno stao sa isporukom lignita. Ne može se u Tamnavu, dole u kopove. Nema sušenog uglja, jako je mala proizvodnja, a prioritet uživaju javne ustanove, domovi zdravlja, škole, tako da smo mi, trgovci, tu uskraćeni za te količine”, objašnjava Bašić Palković.

Što se tiče “Kostolca”, dodaje naš sagovornik, takođe nema energenata za široku potrošnju, jer je naglasak stavljen na proizvodnju termoelektrana i električne energije.

“Tako da za široku potrošnju ni iz ‘Kostolca’ nema ni kilograma isporuke. Jedino su nam ostali bosanski rudnici. I to, ovog momenta jedini koji radi, to je ‘Banovići’. Kod njih još ide proizvodnja, ali ne mogu oni napeći pogače celom selu. Tako da dosta usporeno ide, sedmično jednu turu za sad uspevamo da izvučemo, a šta će biti ubuduće, to ćemo da vidimo”, sleže ramenima vlasnik stovarišta.

Cena uglja je početkom januara povećana, kako kaže Bašić Palković, oko desetak evra po toni, što se odrazilo i na maloprodajnu cenu. Uz to, dodaje da se povećala i prodaja na vreće, pri čemu jedna vreća uglja staje 650 dinara, a drva 700 dinara i teže 30 kilograma.

“Ljudima prodajemo ugalj i drva na vreće. Jednostavno, gradjani finansijski ne mogu drugačije da izdrže, nego se snabdevaju sa dve-tri vreće uglja, odnosno drva”, kaže Bašić Palković, dodajući da dnevno prodaju od 50 do 100 vreća ogreva.

Naš sagovornik ističe da ne pamti kada je neki kupac došao i pazario pet tona uglja. Većina kupuje od pola tone do tone uglja, odnosno od pola metra, do metar i dva drveta, kako kaže Bašić Palković, pa tokom grejne sezone dopunjuju svoje zalihe.

“Ranije je bilo normalno da uzmeš pun kamio, tri, četiri, pet tona, pa kad nestane, dođeš. Kad je bilo uredno snabdevanje i od strane proizvođača. Međutim, sad se to promenilo. Za ugalj koji dolazi iz ‘Banovića’, jednom sedmično ide tura. Tu imamo spiskove ljudi i čeka se po desetak dana na isporuku”, ističe Bašić Palković.

A kada konačno stigne isporuka, ona teži 26 tona uglja i oko 50 kubnihmetara drva, kaže Bašić Palković, a potražnja je tolika da je tura koja je stigla u petak, već u ponedeljak nestala.

“U ponedeljak je sve to raznešeno. Još ovo je ostalo, što sam ostavio za kupce koji nemaju mogućnosti, nego po vreću-dve uzmaju. Danas će sve to već otići, imamo najavljeno da se rezerviše”, kaže naš sagovornik, dok jedan kupac upravo pazari dve vreće uglja.

Stovarište Lajče Bašića Palkovića sada čeka, kako kaže, “zeleno svetlo” iz rudnika, da bi moglo da ode po preko potreban ogrev.

“Kamion je spreman, ja sam spreman. Videćemo kad budemo dobili ‘zeleno svetlo’ iz rudnika. Ipak da dođemo do tamo, na minusu da budemo celu noć, to je malo opterećenje, ali idemo tako”, završava priču naš sagovornik.

Novi Pazar: Cepkana drva 52 evra

Oni građani Novog Pazara koji se greju na drva ove godine za ogrev će morati da izdvoje od 43 do 45 evra, dok će za cepkana drva koja se znatno bolje prodaju izdvojiti i do 52 evra, ističu prodavci. Bukova drva za razliku od hrastovih su skuplja za 1 euro. Drva koja Novopazarci najviše koriste kao ogrev, mogu se naći najviše kod uličnih prodavaca i to kod kvantaške pijace.

Što se tiče peleta, sve ono što stigne na stovarište se proda veoma brzo. Cene peleta se kreću od 32,930 po toni do 34,570 dinara. Interesantan podak je da građani više i ne biraju koji pelet uzimaju, jer je velika nestašica, pa ono prvo što stovarište dobije to se i proda. Cena peleta je znantno porasla u odnosu na letnju sezonu kada su se cene ovog ogreva kretale i oko 20.000 dinara.

Novopazarci koji drva koriste kao ogrev, obično dodaju u svoje kotlove i ugalj, ali potržnja je mala. Obično se prodaju u manjim vrećama za koje treba izdvojiti 750 dinara. Za tonu najjeftinijeg uglja „Kolubara“ treba dati oko 8.000 dinara, „Vreoci“ su oko 13.000, a uvozni ugalj „Banovići“ oko 15.000 dinara.

Retki su, ali ima i onih koji se greju na brikete. Od kontaktiranih stovarišta, retko koja su snadbevena briketima, pa se pretpostavlja da ih građani nabavljaju iz Srbije. Pakovani su u providno i praktično PVC pakovanje težine 10kg od pet komada. Cena briketa je 28000 dinara po toni ili 280 dinara pakovanje od 10kg.

Majdanpek: Poskupeo pelet

Na sistem daljinskog grejanja u Majdanpeku je priključeno oko 80 odsto stambenog i poslovnog prostora, a sa početkom aktuelne grejne sezone i aktiviranjem nove toplane na drvnu sečku, korisnici imaju dvadesetčetvoročasovno grejanje.

U novu grejnu sezonu ušlo se sa nepromenjenom cenom grejanja, koje je od 1. januara ove godine pojefitinilo za 5 odsto i sada domaćinstva po kvadratnom metru plaćaju 95 dinara.

Majdanpečani koji je koriste uslugu daljinskog grejanja, u najvećem broju slučajeva, svoje stanove greju na struju.

Kao energent u majdanpečkoj opštini, računajući sva naseljena mesta, najčešće koriste ogrevno drvo.

Stovarišta na kojima se prodaje ogrevno drvo, pelet ili ugalj nema, pa se stanovništvo snabdeva posredstvom preduzetničkih radnji registrovanih za iskorišćavanje šuma.

Pre početka aktuelne grejne sezone prostorni metar ogrevnog drveta koštao je u proseku od 4.500 do 5.200 dinara sa uračunatim prevozom.

U ovom trenutku najveći isporučioci ogrevnog drveta nemaju ogrev za prodaju, a što se tiče cena za ovu godinu, kažu da još nemaju kalkulacije.

U jednoj od pilana, za prvu pomoć, može da se kupi bala sirove bukve, reč je o dva prostorna metra, po ceni od 6.600,00 dinara što je nešto više nego na početku sezone.

Stanovnici majdanpečke opštine, unazad nekoliko godina, individualne kotlarnice koje su koristile ogrevno drvo menjaju kotlovima na pelet.

Cena peleta zavisi od proizvođača, a oni koji su se peletom snabdeli pre početka grejne sezone tonu su plaćali između 180 i 200 evra, a ako su prinuđeni da dokupe nove količine, aktuelna cena peleta po toni je između 290 i 300 evra.

Novi Sad: Češki ugalj najskuplji

Najtraženiji materijali za ogrev u Novom Sadu su drva u džaku, briket i ugalj na džak, rekli su za Danas iz nekoliko stovarišta. Trenutno su najprodavaniji artikli u manjim količinama, s obzirom da je sezona u toku i da domaćinstva dopunjuju svoje prethodno napravljene zalihe.

Cena drveta u džaku kreće se oko 500 dinara, dok je kilogram briketa 25 dinara. Drvo u džaku, marke Banović, je 22 dinara, dok se cena peleta kreće između 34 i 38 dinara. Kubni metar drveta košta 7600, isečenog oko 8000 dinara, dok je sitno iscepano drvo 8400.

Cena uglja razlikuje se od stovarišta do stovarišta, i može se naći na pojedinim mestima od 9 do 16 hiljada, a za češki visokokalorični ugalj potrebno je izdvojiti i do 21.000 dinara za tonu. Takođe, primetna je i nestašica uglja iz Kolubare, za koji su nam rekli da nedostaje sve vreme, ali i da drugi materijali „stižu na kašikicu“.

Takva je situacija naročito sa peletom. Trgovci ogrevom kazali su nam da nema stalnih dobavljača, a da je slično i sa drvetom, gde je najveći problem sa bukovim drvetom. Njegova cena kreće se oko 7.000,00 dinara.

Oni navode da je svake godine sve veći zastoj u nabavci ogreva.

Iz stovarišta su nam takođe potvrdili i da jeste bilo poskupljenja ogrevnog materijala od početka sezone, te da su pojedine vrste drveta od letos poskupele i do dvadeset odsto. Poskupeo je i ugalj, u nešto manjoj meri, a nestašicu pojedinih materijala ocenili su nam kao hroničnu.

Užice: Bez povećane tražnje

Individualna ložišta u Užicu ovih dana, pojačano su grejala domaćinstva, koja su energente koje i inače koriste uglavnom nabavila pre nego što su se temperature spustile ispod nule.

Tokom sezone grejanja, cene energenata su, kao i obično, nešto više.

Oni koji su dokupljivali pelet, plaćali su ga oko od 32.000 do 40.000 dinara po toni.

Na stovarištima kažu da u poslednje vreme nije bilo povećane potražnje, koja je bila očigledna pre oko tri meseca.

Za sada, peleta ima dovoljno, ali činjenica je da se teže nabavlja, jer fabrike nekada nemaju dovoljno sirovina, pa se često i uvozi.

Ugalj se sve manje koristi, a njegova cena zavisi od kvaliteta. U proseku, po toni iznosi od 10.000 do 12.000 dinara.

Cena drva po kubnom metru je 45 do 55 evra, a ukoliko su iscepana i spremna za ogrev, njihova cena je 55 do 60 evra. U nekim slučajevima, u tu cenu uključen je i prevoz.

Ukoliko se drva prodaju „na džak“, on košta oko 1.500 dinara.

Pre kupovine, osim na stvovarištima, građani se često informišu i na društvenim mrežama i internetu, gde je ponuda uglavnom dosta široka.

Vranje: Ugalj se ne koristi

Vranjanci tradicionalno u najvećij meri tokom zimske sezone za grejanje koriste drvo. U pred sezoni i sa avansnom uplatom privatnim dobavljačima za kubik ogrevnog bukovog drveta plaćali su od 33 do 38 evra.

Usred zime cena je stigla i do 55 evra po kubnom metru, ali ono što od cene predstavlja veći problem to je manja ponuda.

– Jaki mrazevi i nepristupačan teren gde se seče ogrevno drvo smanjili su ponudu, mada tražnje ima, a mi nismo u mogućnosti da isporučimo nove količine pa ne prihvatamo nove porudžbine – objašnjavs Sladjan Kostić, iz sela Koćura u vranjskoj opštini, koji se bavi sečom i prodajom ogrevnog drveta.

Oni Vranjanci koji se za grejanje na pelet u pred sezoni za tonu peleta izdvajali su od 28 do 30.000 dinara. Posle novogodišnjih praznika cena ovog energenta je povećana, pa prema današnjim podacima iz prodavnice Kompanije Alfa plam u Vranju tona peleta košta 35.175 dinara. Reč je peletu lokalnog proizvodjača iz sela Karadnik.

Ugalj kao energent u Vranju je prestao da se koristi u domaćinstvima, kao i preduzećima i ne postoji mesto gde se on prodaje, pa samim tim nema ni cene po toni.

Zrenjanin: Gas umesto uglja

Stanovnici Zrenjanina tokom grejne sezone koriste sve vidove energenata, među njima i drva a i ugalj ali su ovde ipak najzastupljeniji energenti prirodni gas i toplotna energija.

Priključke za gas ima oko 23.000 domaćinstava, dok centralno grejanje koristi 7.000 domaćinstava.

Računa se da su zbog visokih cena za grejanje mnoga domaćinstva u samom Zrenjaninu prešla na drva i ugalj, dok se u selima koriste gas i drva.

U potrazi za odgovorima kako su zrenjaninska stovarišta snabdevena ogrevnim drvetom i ugljem, obišli smo nekoliko lokacija.

Najraznovrsnija ponuda je na stovarištu u Železničkoj ulici, gde se prodaju ugalj, drva, briketi i pelet.

Poslovođa ovog stovarišta kaže da imaju dovoljne količine svih artikala i da je interesovanja građana tokom ovih hladnih dana dobro.

“Ljudi stalno kupuju nešto od enegenata, ali to kod nas nije samo zimi tako. Zato preko cele godine imamo ponudu jer nekome drva stalno trebaju, a nekome briketi i pelet. Ima i onih koji ranije kupuju ogrev, još za vreme leta”, objašnjava prodavac za Danas.

Ugalj „pljevlja“ u Zrenjaninu se prodaje po ceni od 12.793 dinara za tonu, dok je cena uglja „kovin“ 10.093 dinara za tonu. Ovo su cene bez utovara i transporta.

Ogrevno drvo prodaje se sečeno i paletizirano, a jedan paket sadži 1,8 kubika drveta po ceni od 15.990 dinara.

Drveni pelet prodaje se u kilogramskom pakovanju, za 39 dinara po kilogramu.

Briketi od bukve prodaju se po ceni od 27,90 dinara dok briketi od topole koštaju 25,91 dinara za kilogram.

Ogrevnoo drv es prodaje i na pijaci, iz kamiona, a cene se ne razlikuju mnogo od stovarišta, često zavise od pogađanja.

Niš: Traže se i koščice trešnji

U Nišu je u ponudi manje uglja, drva i peleta nego pred zimsku sezonu, ali se ova vrsta ogreva može naći, i to po nešto višim cenama nego da su kupljeni na vreme, kažu sagovornici Danasa.

Cena ogrevnog drveta iznosi od 4.800 do 8.000 dinara, u zavisnosti od kvaliteta drveta, kao i od toga da li je drvo neobrađeno ili je isečeno i iscepano.

U jednom od najvećih prodavaca ogrevnog drveta u gradu kažu da ga ima, kao i da cepana mešavina hrasta i bagrema košta 7.000 dinara po kubnom metru.

Prodavci nude i “drvo na džakove” koji koštaju oko 500 dinara.

Većina njih ima “besplatnu dostavu na teritoriji grada”.

Cena uglja kreće se od 8.500 do 18.000 dinara po toni, u zavisnosti od kvaliteta.

I ugalj se može kupiti “na džakove”, od 450 do skoro 800 dinara, u zavisnosti od vrste uglja i da li je džak od 20 ili 30 kilograma.

Drveni briket može se kupiti za 23.000 dinara, a pelet za 37.000 dinara po toni.

U jednoj od najvećih gradskih trgovina peletom kažu da imaju bukov pelet bosanskog proizvođača i da košta 36.000 dinara po toni.

Oni kažu da je krajem prošle godine zabeležena velika nestašica peleta, jer ga u domaćim fabrikama nema dovoljno, a mnogi građani su prešli na taj vid grejanja, zbog čega je on poskupeo.

“Kupovali smo ga po ceni od 170 ili 180 evra po toni, a pred početak ove grejne sezone je koštao 300 evra po toni. Već nam nestaje i moraćemo da ga uzmemo još, pošto brzo gori i nije baš ekonomičan. Prodavci kod kojih smo se raspitivali su nam kazali da će cena biti ista, 300 evra po toni, i da verovatno neće padati ni u toku ove godine”, kaže Ana Grozdanović iz niškog naselja Durlan.

Ona kaže da su njihove komšije pronašle alternativnu varijantu, pa kupuju koštice od višnje, koje, kažu, dobro greju, a jeftinije su.

“One koštaju oko 100 evra po toni. Jedini problem je što moraju da se kupe ranije, pa da se suše, za šta je potreban prostor u kući ili dvorištu”, kaže ona.

Prodavci ovakvih energenata, inače, osim besplatnog prevoza, kao pogodnost nude i odloženo ili plaćanje na rate, putem administrativne zabrane ili čekova.

Kragujevac: Cene značajno porasle

Na kragujevačkim stovarištima ima dovoljno svih energenata koji se koriste za grejanje individualnih kuća i stanova. Ove zime cene su značajno porasle u odnosu na prethodnu grejnu sezonu.

Cena ogrevnog drveta kod individualnih prodavaca, ono što se najčešće kaže “sa kamiona” se nije mnogo promenila u odnosu na prošlu godinu, pa je metar drva u zavisnosti od vrste uglavnom od 45 do 50 evra.

Iscepana i skraćena drva, spremna za loženje, su nešto skuplja i tu se cena kreće od 60 do 75 evra po kubnom metru. Ni ova cena nije stabilna jer se menja zavisno od vremenskih uslova, pa je u periodima niskih temperatura i snega, viša.

Na kragujevačkim stovarištima cene ogreva su veće, ali bar za kupce nema dileme da li je metar baš metar.

Cena paketa od 1,5 kubnog metra iscepanog i skraćenog drveta iznosi 13.000 dinara ukoliko se kupuje za keš, odnosno 14.000 ako je na rate.

Uglja takođe ima u dovoljnim količinama i zavisno od kvaliteta potrebno je izdvojiti od 8.500,00 za na primer Kostolac do 23.000 za tonu mrkog uglja, ukoliko se plaća u gotovini. Ako se kupuje na rate, odnosno kredit iste vrsta uglja koštaju od 10 hiljada do 24.0000 po toni.

Pelet je skuplji energent i prodaje se po ceni od 36.000 za keš, odnosno 38.000 na rate.

U poslednjih nekoliko godina godina kao ogrev se koristi i ekološki briket, napravljen od suvopresovane piljevine bukve ili hrasta. Cena ovog ogreva je od 250 do 280 dinara za paket od 10 kilograma.

Još vesti iz ovog grada

„Reagovaćemo svaki put na vaše pokušaje ignorisanja zahteva“: Studenti Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu objavili planove za sutra

Studenti Medicinskog fakulteta u Nišu saopštili imena profesora i asistenata koji na njih „vrše pritisak“ povodom blokade

Peticiju protiv novogodišnjeg nastupa Jelene Karleuše u Kragujevcu potpisalo više od 14.000 građana

Sednica Skupštine Novog Sada odložena drugi put za nedelju dana