U subotu novi protest udruženja građana u osnivanju "Spasimo Studenicu" 1Foto: Screenshot

U subotu 28. avgusta održaće se novi protest zbog izgradnje mini hidroelektrane na reci Studenici, šest kilometara nizvodno od istoimenog srednjovekovnog manastira sa Uneskove liste svetske kulturne baštine, a pet kilometara uzvodno od mesta Ušće, gde se ova reka uliva u Ibar.

Tražićemo da se ceo sliv Studenice zaštiti kako je to predviđeno Prostornim planom, da se dozvole za izgradnju mini hidroelektrana ponište, a da država obešteti investitore – izjavio za Danas Goran Nikolić u ime organizatora protesta – udruženja građana u osnivanju „Spasimo Studenicu“.

Prema Nikolićevim rečima, u subotu se očekuje dolazak i pripadnika drugih srodnih organizacija iz cele Srbije, koje se bore za zaštitu prirode, a protiv mini hidroelektrana.

Spornu lokaciju u četvrtak je posetio predstavnik Evropskog parlamenta iz austrijske strane Zelenih Tomas Vajc, inače po zanimanju ekolog, poljoprivrednik i šumar zajedno sa članovima mreže „Pravo na vodu“.

Građani Ušća prvi protest održali su 8. avgusta zbog pripremnih geoloških istražnih radova za izgradnju MHE, mada nisu znali da li je reč o novoj investiciji o kojoj nije bilo javne rasprave ili izmeštanju brane najavljene kod Ušća, čiji investitor ima problem sa saglasnostima meštana o izgradnji prilaznih puteva.

Taj protest održan je na mestu istražnih radova, a Danasovi izvori tvrde da su na terenu bili razbacani delovi jezgara iz istražnih bušotina, ali da nije bilo nikakve table koja bi ukazala ko su investitori i izvođači radova.

Građani upozoravaju da se veći deo toka Studenice nalazi u Rezervatu biosfere Golija-Studenica, a da bi izgradnjom nove MHE bio „uništen eko sistem u kome sada pliva rečna pastrmka“, dok bi varoš Ušće izgradnjom akumulacije ostala bez vode za piće kojom se snabdeva iz Studenice.

Oni tvrde i da se osamdesetih godina 20. veka odustalo od gradnje mini-hidroelektrana na Studenici jer je iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture stiglo upozorenje da će povećana vlaga negativno uticati na stanje srednjovekovnih ikona neprocenjive vrednosti u manastiru Studenica.

Prema podacima koje je Danas dobio iz Ministarstva rudarstva i energetike, ovaj resor izdao je odobrenje za izvođenje geoloških istražnih radova preduzeću Hidro-min doo iz Čačka, na zahtev podnet 15. juna ove godine za potrebe izgradnje mini-hidroelektrane Gradina na reci Studenici.

U Ministarstvu objašnjavaju da je, u skladu sa propisima, „podnosilac zahteva dužan da pre izrade projekta geoloških istraživanja pribavi akt o uslovima za izradu projekta i izvođenje planiranih geoloških istraživanja, koje izdaju nadležni zavodi za zaštitu prirode i zaštitu kulturnog nasleđa ili drugog nadležnog organa, a akta o uslovima nadležnih organa čine sastavni deo projekta geoloških istraživanja“.

Zakonima Srbije za izgradnju MHE predviđene su dve vrste dozvola – energetska – koju izdaje Ministarstvo rudarstva i energetike, kao i građevinska dozvola za koju su nadležni Ministarstvo građevine, saobraćaja i infrastrukture ili lokalne samouprave zavisno od snage elektrane, njene lokacije – da li se nalazi u zonama zaštite i drugih specifičnosti.

Kako je Danasu rečeno u Ministarstvu građevine, preduzeće Hidro-min iz Čačka ovom resoru nije podnelo zahtev za izdavanje građevinske dozvole i potrebnih uslova.

U Ministarstvu rudarstva i energetike naglašavaju da se „upravo u fazi izdavanja građevinskih dozvola, a prethodno i lokacijskih uslova, vodi računa i proverava postoje li uslovi za izgradnju mini hidro ili bilo koje druge elektrane.

„Samo investitor koji dobije građevinsku dozvolu može dobiti status privremenog povlašćenog proizvođača električne energije, a tek kada izgradi elektranu i kada dobije upotrebnu dozvolu, investitor može dobiti status povlašćenog proizvođača električne energije“, objašnjavaju u ovom ministarstvu.

Prema podacima Ministarstva rudarstva i energetike, na reci Studenici izgrađena je MHE Studenica u vlasništvu manastira Studenica, koja od 2011. ima status povlašćenog proizvođača električne energije.

Energetska dozvola na reci Studenica izdata je i investitoru DOO Hidrostena Kraljevo iz Kraljeva za MHE Ušće u Kraljevu, snage 1.514 megavata, koja je 2020. stekla status privremenog povlašćenog proizvođača električne energije.

U Ministarstvu građevine, saobraćaja i infrastrukture Danasu je rečeno da je ovaj resor preduzeću „Hidro stena“ izdao rešenje o građevinskoj dozvoli 24. decembra 2019. za izgradnju MHE „Ušće“ na reci Studenici.

Reč je o prelivnoj betonskoj gravitacionoj brani građevinske visine 21,2 metara i dužine u kruni 68,5 metara, koju bi investitor trebalo da izgradi u roku od tri godine kad mu ističe status privremenog povlašćenog proizvođača.

Prema podacima dostavljenim našem listu, manastir Studenica je 30. decembra 2010. od Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja dobio rešenje o upotrebnoj dozvoli za istoimenu MHE na reci istog imena.

Pozivajući se na podatke Elektroprivrede Srbije, Radio Slobodna Evropa krajem oktobra 2019. objavio je istraživanje u kome navodi da je „država Srbija manastirima Studenica i Rača za pet godina isplatila oko 650.000 evra za proizvodnju struje u malim hidroelektranama“, od kojih je više od 413.000 evra dobila najznačajnija zadužbina Stefana Nemanje, osnovana krajem 12. veka.

Civilizacijska misija

– Tražimo da se zaštiti ceo sliv reke Studenice od izvora do Ušća jer jer se gotovo ceo tok nalazi u rezervatu biosfere Golija – Studenica pod zaštitom Uneska, pogotovo što je Prostornim planom, koji je usvojen Uredbom Vlade Srbije 15. januara 2020, uveden novi termin ‘Kulturni predeo – Sliv reke Studenice, od izvora do ušća’, svrstan u treću kategoriju zaštite. Studenicu treba ostaviti slobodnu makar zbog budućih pokolenja da nam potomci vide kako izgleda slobodna reka, zbog čega je njena odbrana civilizacijska misija svakog građanina ovog područja, a i cele Srbije – kaže za Danas Goran Nikolić. On se zalaže za izradu studije o uticaju svih šest planiranih brana na Studenici na životnu sredinu, promene mikro klime, uticaj na nove nestabilnosti na terenu i izazivanje mogućih klizišta na desnoj obali reke, kao i studiju o bezbednosti mesta Ušća od eventualnog pucanja brane i „prelivnih talasa“, uticaju brane na kvalitet pijaće vode i vodosnabdevanje ove varoši, kao i ugrožavanja eko sistema.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari