U svakom trenutku na internetu vreba 750.000 sajber predatora, kada se pali alarm za roditelje

Oko 44 posto mlađih od 25 godina je doživelo neprijatnosti u onlajn komunikaciji u nekom obimu, a više od petine građana ne zna kako da se zaštiti od zlostavljanja na internetu, pokazuju rezultati Cesidovog istraživanja u okviru programa „Nova pismenost“. Međutim, ono što zabrinjava jeste podatak da će samo jedna od deset žrtava obavestiti roditelja ili odraslu osobu od poverenja o nasilju.

Marina Panić je za RTS ukazala da deca najmanje veruju odraslima zbog generacijskog jaza i da je oduvek tako. Međutim, istraživanje „Nova pismenost“ pokazuje da 75 odsto mladih ljudi ima otvoren Instagram nalog, a 56 odsto od 12 do 18 godina ima nalog na Tik-toku.

„To je naša stvarnost s kojom se moramo suočavati. Tokom digitalne ekspedicije utvrdili smo da oni veoma mnogo vremena provode na internetu, to se meri satima. Znači oni su tamo negde, gde u principu nismo mi, nažalost“, rekla je Panićeva.

Emina Beković je upozorila da osim što deca nemaju svest o tome i ne razmišljaju, a nažalost, i roditelji su na nižem stepenu svesnosti da postoje rizici na internetu.

Dodaje da Nacionalni kontakt-centar za bezbednost dece na internetu pokušava da pomogne roditeljima da se edukuju, da znaju koje su opasnosti i koje su to mere zaštite i imaju besplatan broj telefona – 19833.

Apeluje na svakog roditelja da onog trenutka kada dozvoli detetu korišćenje telefona i internet i društvenu mrežu da se konsultuje s Centrom, gde će dobiti savet na koji način da proba da smanji taj rizik.

Ko su predatori i internet zlostavljači

„Niko nije bezbedan, sa svakim može da kontaktira pedofil, ali je bitno da deca znaju da postoje opasnosti i da ih prepoznaju“, ističe Bekićeva.

Savetuje da profili budu zatvoreni, a ne otvoreni za javnost, da deca ne kontaktiraju s nepoznatim osobama, odnosno da ne odaju lične informacije, ulicu u kojoj žive, školu koju pohađaju, da ne ostavljaju brojeve telefona…

„Ako već imaju situaciju da se s nekim dopisuju na internetu i ako taj neko traži da brišu prepisku ili ih pita da li ti ovo čitaju mama i tata, to je jedna vrsta alarma. Ne radi se baš o dobronamernoj osobi, odnosno da deca imaju u glavi da to može biti osoba koja se lažno predstavlja“, upozorila je Bekićeva.

Naglašava da je bitno neodavanje tih informacija i da deca znaju da ne treba da šalju, dele neprimerene fotografije, pogotovo s nepoznatim osobama, jer onda one postaju predmet ucene, pretnje i tu kreće ta prva faza i ide u taj začarani krug.

Deca misle da mogu sama s tim da se izbore i onda, kako je rekla, ide se sve dublje i dublje i na kraju dolazi do fizičkog kontakta susreta i zloupotreba odnosno seksualnog iskorišćavanja.

Za pet godina postojanja Centar je imao 26.000 poziva za savet, ali tu su bile i prijave nasilja. Ističe da bilo dosta, pre svega vršnjačkog nasilja, ali i kontakata od strane pedofila, dečje pornografije.

Najvažnije obrazovanje 

Marina Panić je naglasila da je obrazovanje i u ovom kontekstu izuzetno važno i da moraju odrasli da osete problem.

„Bez poverenja i otvorene komunikacije s decom uspeh će izostati, nažalost. Međutim, mladi ljudi su danas podložni uticaju, pre svega nekih svojih vršnjaka ili influensera, upravo zato što su veoma prisutni na tim društvenim mrežama, tako da je to tema medijske pismenosti, jedna od najvažnijih tema danas i u obrazovanju uopšte“, smatra Panićeva

Bekićeva je rekla da se uz pomoć Ministarstva za trgovinu, turizam i telekomunikacije održavaju prezentacije i za roditelje i za decu u osnovnim školama, kampanje kao što je IT karavan, gde promovišu digitalnu pismenost i bezbednost.

Sada, navodi, završena i digitalna ekspedicija koja je krenula od avgusta na inicijativu premijerke Ane Brnabić s kojom su obišli 16 gradova.

„Mislim da celo društvo mora da razgovara o ovom problemu zato što živimo u digitalnom svetu, zato što je ta granica kada deca počinju da konzumiraju društvene mreže jako niska, a po pravilu je od 13. godine, što propisuju same društvene mreže. Mnogo je zloupotreba zato što se 90 posto kriminala prenelo na internet“, naglasila je Bekićeva.

„Digitalni svet bolje da bude naš sluga, a ne gospodar“

Panićeva je poručila da moramo da izgradimo društvo koje će biti stub poverenja deci. Nastavnici treba da se otvore ka tome i da se suoče s time što je naša stvarnost jer, kako je ocenila, obrazovanje jeste uvek mesto komunikacije.

Deca moraju, upozorila je, da razumeju šta znači lažna vest, „klik bejt“, čemu to snažno kliktanje, da poruke treba da budu poruke ljubavi, prijateljstva, dobrote i ljudskosti, humanosti, a ne poruke mržnje.

„Ako se uključimo u digitalni svet naših učenika i razumemo njihove potrebe, onda ćemo moći da im pomognemo da se u tom svetu nađu i snađu. Kao što je rekao Ivo Andrić – ako te poruke koje šaljemo ne budu poruke ljudskosti, čovečnosti, onda smo mnogo toga izgubili i mnogo toga promašili.

Digitalni svet bolje da bude naš sluga, a ne gospodar“, zaključila je Marina Panić.