U toku je „globalni toplotni talas”: Da li je vreme za paniku?

Juče, 17. jula, živa u termometru u Beogradu stigla je do trideset sedmog podeljka na Celzijusovoj skali, što je za sada – najtopliji dan ove godine.

Prvi put od početka godine izdat je najviši nivo upozorenja za vrućine na teritoriji cele zemlje, a očekuju se i učestale tropske noći (noći kada temperatura ne pada ispod 20 stepeni).

Toplo je i u mnogim drugim delovima sveta. Jučerašnja prosečna dnevna temperatura na globalnom nivou iznosila je 17,11 tepeni.

Iako ova brojka deluje nisko kada se uporedi sa 37 registrovanih kod nas, treba da imamo u vidu da je reč o proseku u koji se uvrštavaju i tipično hladnije oblasti u kojima je „minus”, kao i cela Južna polulopta na kojoj je trenutno zima.

Međutim, izuzetno visoke prosečne dnevne temperature na planeti beleže se već duže od dve nedelje unazad, piše Klima 101.

Sve je počelo u ponedeljak, 3. jula. Srednja globalna temperatura u toku tog dana po prvi put od 1979. godine prekoračila je sedamnaest stepeni, oborivši tako prethodno postavljeni rekord od 16,94 stepeni, zabeležen u avgustu 2016. godine.

Maksimum je dostigla u četvrtak, 6. jula, kada je na nivou sveta izmereno, za sada, rekordnih 17,23 stepeni. Tek u četvrtak naredne nedelje, 13. jula, temperatura je pala veoma malo ispod sedamnaest stepeni da bi tokom vikenda opet krenula da raste.

To znači da je čovečanstvo u proteklim danima i nedeljama doživelo najtopliji period u istoriji merenja.

„Pošto je više od sedam dana uzastopno najtoplijih globalno ikada, možemo to da nazovemo Globalni toplotni talas”, rekla je za Klimu101 doktorka meteoroloških nauka, Ana Vuković Vimić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

„Naravno da takav indeks ne postoji, zato što je nenormalno da se to dešava, ali pošto je toplotni talas po svojoj definiciji ‘uzastopno pojavljivanje najmanje šest dana sa temperaturama iznad 90. percentila za taj period godine’, onda takav naziv ispada opravdan.”

Podaci Instituta za klimatske promene sa Univerziteta u Mejnu, koji otkrivaju srednje dnevne temperature na planeti, obuhvataju 44 godine unazad, dok Kopernikusovi sežu do 1940.

Ali na osnovu istraživanja leda i koralnih grebena nama je poznato kako je klima izgledala milenijumima unazad.

Kada se u obzir uzmu i ovi dalekosežniji uvidi, stanje deluje još sumornije: naime, kako je za CNN izjavila Dženifer Fransis, naučnica u istraživačkom centru za klimu Vudvel, Zemlja nikada nije bila toplija nego sada tokom najmanje poslednjih 100 hiljada godina.

Koliko god ove ekstremne temperature delovale zabrinjavajuće, one zapravo nisu iznenađenje za naučnu zajednicu.

„Rekordno topli periodi se sve češće javljaju na regionalnim nivoima svuda u svetu, a podatak o uzastopnim globalno najtoplijim danima je samo još jedan, trenutno aktuelan, pokazatelj ubrzanih klimatskih promena”, objasnila je Vuković Vimić.

„Već dve decenije naučnici koji se bave klimatskim promenama znaju šta se dešava i šta će se dešavati, a to je dalji porast temperatura i svih pratećih ekstremnih vremenskih događaja.”

Klimatske promene + El Ninjo = ekstremne vrućine

Ipak, ovogodišnja toplota, koja obara temperaturne rekorde širom sveta, nije rezultat isključivo ljudskih aktivnosti, već i jednog prirodnog fenomena koji greje tropske delove Tihog okeana – u pitanju je El Ninjo.

Ni to nije došlo iznenada, bez alarmiranja javnosti od strane eksperata.

Već početkom 2023. javile su se naznake da bi oko polovine godine mogao da se razvije El Ninjo, to jest topla faza u kvaziperiodičnom oscilovanju karakteristika okeana i atmosfere u Pacifiku.

On se obično proglašava kada su temperature površinske vode na tim prostorima za pola stepena više u odnosu na višegodišnji prosek.

Predikcije su se i obistinile. Osmog juna američka Nacionalna administracija za okeane i atmosferu objavila je da je počeo novi El Ninjo.

Njegov uticaj nije ograničen samo na Tihi okean, već doprinosi i višim temperaturama i sušama na kopnu, ali i slabljenju monsuna, kišama i poplavama.

U predstojećim mesecima El Ninjo će biti sve intenzivniji i kako nam je predočila Ana Vuković Vimić, prognozira se da će najveći efekat na porast temperature imati sledeće godine.

Kako pokazuju prognoze, postoji 84 odsto verovatnoće da trenutna epizoda bude umerena i 56 odsto da bude snažna.

Samo sedam godina ranije, iskusili smo dvostruko zagrevanje Zemlje koje će biti prisutno ove, kao i naredne godine: prvog izazvanog klimatskim promenama i drugog kojem je kumovao El Ninjo.

Ta 2016. godina je najtoplija od davne 1880. godine. Svet je tada bio za 0,99 stepena topliji nego što je to bio slučaj sredinom dvadesetog veka, od čega se 0,2 stepena temperaturne anomalije pripisuje El Ninju.

„Probijanje rekorda za najtopliju godinu očekuje se u narednih pet godina sa verovatnoćom od 98 odsto, što znači da će se gotovo sigurno desiti, pa i da će prosečno narednih pet godina sigurno biti toplije od poslednjih pet”, izjavila je naša sagovornica.

„Dakle, sve smo dalji od onih klimatskih uslova koje smo smatrali uobičajenim i koje smo učili u školskim udžbenicima iz geografije za različite kontinente.”

Kada ćemo doživeti rekordno toplu godinu?

Bez obzira na to što je neizvesno da li će baš 2023. oboriti rekord za najtopliju godinu i mnogo toga zavisi od vremenskih uslova u drugoj polovini godine, brojna predviđanja ukazuju na to da bi ovo moglo da se desi.

Jedno od njih temelji se na setu podataka ERA5 koji izrađuje Evropski centar za srednjoročne vremenske prognoze – ova godina je na putu da bude za 1,37 stepena toplija u poređenju sa predindustrijskim razdobljem, procenjeno je posle najtoplijeg juna otkako se vodi evidencija koji je bio za skoro 1,5 stepena topliji nego isti mesec od 1850. do 1900.

Temperature na Zemlji su tokom jula i avgusta uobičajeno još više, i fizičar Robert Rod sa Univerziteta Kalifornija u Berkliju ocenjuje da je moguće da će nekoliko dana u nedeljama pred nama biti još topliji od onih kakvi su nas dočekali na početku ovog meseca.

Prema proračunima američke neprofitne organizacije sa fokusom na klimu, Berkley Earth, šanse da 2023. svrgne 2016. sa prvog mesta najtoplijih su – 81 odsto.

Stručnjaci već dugo upozoravaju na posledice da eksploatacije fosilnih goriva

Kao što smo već pomenuli, stručnjaci za klimu, kao što je Ana Vuković Vimić, nisu iznenađeni aktuelnim dešavanjima.

„Svet se zagreva brže nego nego ikada u prošlosti.”

„Klimatske promene izazivaju nepovratnu štetu.”

„Globalno zagrevanje mora se zaustaviti – sada ili nikada.”

„Biramo između kolektivne akcije i kolektivnog samoubistva!”

Ovo su samo neki od apela na ambiciozniju borbu protiv klimatskih promena i zaokret ka obnovljivim izvorima koje već godinama, na osnovu relevantnih izveštaja, upućuju vodeći svetski eksperti.

Uprkos tome, potrošnja fosilnih goriva skočila je osam puta od 1950.

Previše naftnih polja, nalazišta gasa i rudnika uglja i posledično oslobođenog ugljen-dioksida kasnije, planeta je za 1,1 stepena toplija.

Ne samo da živa u termometru skače, već se povećava i učestalost, nepredvidivost i intenzitet vremenskih ekstrema, što će se vremenom dodatno pojačavati ukoliko se globalno zagrevanje ne zauzda.

Naposletku, medijski prostor se najviše koristi za upozoravanje javnosti na promene koje će današnje stanovništvo zapravo doživeti, ali naučnici se pribojavaju i onoga što sledi nakon 2100. i nemogućnosti zaustavljanja ogromnih reakcija klimatskog sistema.

S obzirom na to da u nauci vlada skoro apsolutni konsenzus da smo za klimatske promene odgovorni mi, problem koji smo kreirali treba sami i da rešavamo – sa fosilnom industrijom kao najvećim krivcem i državama kao najvažnijim akterima na čelu.

Ako želimo da ispoštujemo Pariski sporazum i izbegnemo najrazornije posledice klimatskih promena, potrebno je da globalno zagrevanje ograničimo na 1,5 stepena.

Dobra vest je da su nam sredstva za ostvarenje ovog cilja već dostupna, ali i sve jeftinija: počev od solarnih elektrana i vetroparkova preko toplotnih pumpi pa do električnih vozila.

Ovaj put ne smemo da priuštimo da ostanemo gluvi i slepi na vapaje nauke: svet hitno mora da se transformiše.

U tome možemo da se ugledamo na ukupno osam zemalja koje, prema Svetskom institutu za resurse, u energetskoj tranziciji napreduju još brže nego što je neophodno za dostizanje neto nultih emisija, a koje predvode Danska, Litvanija i Urugvaj.