U toku provere tvrdnji Dijane Hrkalović da je Milenković montirao aferu „Jovanjica”

Detalje ovog pretkrivičnog postupka ne mogu da otkrivam, ali mogu da ukažem da se analiza prikupljenih informacija i podataka u ovom trenutku odvija i u okviru međunarodne pravne pomoći sa državama Evropske unije, istakao je Stefanović u intervjuu listu Politika.

Upitan da li je tužilaštvo razmatralo mogućnost da proveri tvrdnju Veljka Belivuka, koji je izjavio da su on i Zvonko Veselinović rušili objekte u Savamali, tužilac je dogovorio da Belivuk nije nikad bio obuhvaćen krivičnom prijavom MUP za slučaj „Savamala”, pa se taj deo njegovog iskaza pred Posebnim odeljenjem za organizovani kriminal i ne može tretirati kao „priznanje”.

On je u svojstvu optuženog, na glavnom pretresu izneo navode o rušenju u Savamaloj u okviru strategije svoje odbrane od optužbi da je vođa organizovane kriminalne grupe koja je delovala pod velom navijačke grupe, da je naložio i lično učestvovao u sedam ubistava koja su zgrozila javnost u Srbiji. Tereti se za trgovinu narkoticima, nedozvoljeno držanje oružja, otmice i druga krivična dela, i pri tom nije priznao nijedno od ovih dela, objasnio je Stefanović.

Na konstataciju novinara da je uočljiv je suprotan stav Višeg tužilaštva kada je reč o iskazima okrivljenih Belivuka i Hrkalovićeve u različitim sudskim predmetima, i po kojim kriterijumima se to radi, on je naglasio da se sa jedne strane ima osuđivani vođa navijača, kome se sada sudi za najteža krivična dela za koja mu preti doživotni zatvor i pri tom ima pravo da se brani kako smatra da je najbolje za njega, pa i da ne govori istinu i da zbog toga ne snosi nikakve posledice.

Sa druge strane, imamo bivšu visoku funkcionerku i državnu sekretarku u MUP, optuženu za krivično delo (trgovine uticajem) za koje je zaprećena kazna do pet godina zatvora, a koja je imala pristup poverljivim informacijama, kao i mogućnost da dođe do različitih saznanja, rekao je Stefanović.

On je dodao da se navodi Hrkalović izneti u medijima u vezi sa radom načelnika Odeljenja za borbu protiv droga Milenkovića ne tiču ni predmeta u kojem je ona optužena, niti bilo kog drugog za koji je postupanje tužilaštva u toku.

Tužilac ima diskreciona ovlašćenja da proceni i odluči o relevantnosti navoda koje će proveravati i utvrditi osnovanost takvih tvrdnji, a što je i u interesu onoga na koga se takvi navodi odnose, ukoliko se pokaže da su bili neistiniti. U suprotnom bi se postupanje javnog tužilaštva svelo na proveru bezbroj priča „rekla kazala”, za koje pojedinci, koji ih šire u javnosti, nemaju baš nikakve dokaze, upozorio je Stefanović.