Umesto klasičnih kontejnera za odlaganje i selekciju otpada na mestu njegovog nastanka, u centru Užice će, na nekoliko lokacija, biti postavljeni polupodzemni kontejneri.
Od 13 takavih kontejnera, dva su postavljena kod Gradskog kulturnog centra, na Trgu Svetog Save. Ostalih 11, kako najavljuju iz uprave JKP Bioktoš, biće postavljeni početkom naredne godine na još pet lokacija – Aleksića mostu, potom u ulicama Omladinska i Strahinjića bana, kao i u blizini „Prve osnovne škole kralja Petra II“ i Tržnog centra „Pariz“.
Za kupovinu 11 takvih kontejnera, iz gradskog budžeta je obezbeđeno pet miliona dinara, a nabavku preostala dva su, ranije, finansirali donatori.
JKP Bioktoš je izdvojilo četiri miliona dinara za kupovinu dizalice, neophodne za pražnjenje kontejnera, kao i drugu opremu.
Dizalica je, objašnjavaju u tom preduzeću, već montirana na kamion i navode da imaju dovoljno kadrovskih i tehničkih mogućnosti da uspešno prazne novi tip kontejnera i da, kao i do sada, otpad trasportuju na regionalnu deponiju Duboko, u blizini grada.
„Za nekoliko dana, JP Užice razvoj bi trebalo da uvede u posao postavljanja kontejnera izvođača radova, koji je izabran na tenderu, tako da očekujemo da će se svih 11 kontejnera, u zavisnosti od vremenskih prilika, postaviti posle novogodišnjih praznika“, kazao je za Danas Branislav Marić, izvršni direktor JKP Bioktoš.
Podzemni kontejneri su zapremine tri i pet kubnih metara. Za razliku od kalsičnih kontejnera, koji su manje zapremine, dodaje naš sagovornik, novi kontejneri su lepši, prostor oko njih biće uređen, lakše se prazne i prilikom pražnjenja nema uobičajene buke.
„Podzemni kontejner od pet kubika menja šest kasičnih kontejnera. Prazni se lako i brzo, a to znači da će nam, umesto tri, biti potrebna dva radnika-vozač kamiona i još jedan zaposleni, čime bi trebalo da smanjimo naše troškovi“, kaže za Danas Marić.
Zeleni plupodzemni kontejneri od tri kubika su namenjeni za odlaganje suvog otpada, koji će se reciklirati, a beli od pet kubika poslužiće za odlaganje mokrog otpada. Osim što su obeleženi bojama, na njima je napisano za koju vstu otpada su namenjeni.
Na drugim lokacijama ostaće postojeći metalni i plastični kontejenri, koji su takođe služili za primarnu selekciju otpada.
Na pitanje zašto polupodzemeni, a ne podzmeni, objašnjava da su u Beogradu bili postavljeni podzemni kontejneri, ali su morali da se zamene, zbog vode koja je u njih prodirala, tokom većih kiša i bujica.
„Podzemni kontejenri imaju hidrauličnu patformu koja ih podiže, ali dešava se da pukne crevo i da se ulje izlije i napravi ekološki problem“, objašnjava Marić i navodi da se u poslednje vreme postavljaju polupodzemni kontejneri, koji su sigurniji i lakše ih je prazniti.
Na pitanje da li će polupodzemnih kontejnera biti još u gradu, Marić kaže da će to zavisiti od efekata korišćenja prve količine takvih kontejnera.
„Da bi jedan kamion sa dizalicom radio punim kapacitetom, uz angažovanje vozača i jednog radnika, potrebno je 30 do 50 takvih kontejnera, u zavisnosti od njhove zapremine. Za sada, kombinovaćemo pražnjenje polupodzemnih i klasičnih kontejnera i, ukoliko sve to bude imalo pozitivnih efekata, trebalo bi da u gradu bude još više takvih kontejnera“, poručio je izvršni dorektor užičkog JKP Bioktoš.
Efekti selekcije otpada
„Prošle godine, iz 2.500 domaćinstava, kojima su podeljene posebne posude od 240 litara, prikupljeno je 300 tona, a iz plavih kontejnera, koji su postavljeni u užem delu grada, više od 600 tona suvog otpada koji je poslužio za recikliranje“, kazao je Marić.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.