U vanrednom stanju pojačani politički pritisci na sudstvo

Pored toga, pravni poredak je ozbiljno poljuljan ugrožavanjem, narušavanjem i nepoštovanjem korpusa onih osnovnih, takozvanih „čvrstih“ ljudskih prava koja ne mogu biti ograničena ni u vanrednim situacijama, ističe za Danas Gordana Vidojković, članica Upravnog odbora Društva sudija Srbije, povodom nedavno održane konferencije tog udruženja, posvećene izazovima u radu pravosuđa u doba pandemije.

Kako Vidojković navodi, taj neprimereni uticaj ogledao se u izjavama političara u medijima, da se od sudova očekuju „stroge kazne“ za kršenje donetih mera samoizolacije.

– Kao sudija se nadam da nije bilo loših namera države i da su svi propisi koji su usledili posle odluke o proglašenju vanrednog stanja doneti sa ciljem što bolje organizacije funkcionisanja pravosuđa. Međutim, pokazalo se da je situacija bila drugačija upravo zato što su pojedini predstavnici izvršne vlasti svojim izjavama preko medija pokazali neprimeren uticaj na sudstvo. To inače čine i u redovnim prilikama, a što je još opasnije, u vanrednom stanju su se ponavljali zahtevi i očekivanje da sudovi donose najstrože odluke o kaznama za lica protiv kojih se vodi postupak za kršenje samoizolacije, objašnjava Vidojković.

Takvo nepoštovanje kodeksa ponašanja i uticaj koji nije dozvoljen, kako dodaje, učestala su pojava i u redovnim okolnostima.

– Mišljenja sam da takvo ponašanje nije u skladu sa kodeksom ponašanja koji je donet i važi i u redovnim prilikama, i za očekivati je da ih se poslanici i visoki državni funkcioneri pridržavaju. Međutim, to je očigledno izostalo, što dodatno pojačava uticaj na nezavisnost sudova i samostalnost tužilaštva, navodi Vidojković.

Osim pritisaka političara preko medija, u nezavidan položaj sudovi su dovedeni i nizom donetih uredbi, koje ocenjuje „upitnim“.

– Sudovi su se tu našli zaista pred iskušenjem, da pre svega primenjuju Ustav kao i međunarodne pravne konvencije, i da se pojave kao zaštitnici ostvarenja ljudskih i građanskih prava, dodaje Vidojković ali i ističe da se i u drugim zemljama pravosuđe najčešće susretalo sa problemima u oblasti poštovanja ljudskih prava.

Vidojković pored navedenog, ističe i izostanak reakcija Ustavnog suda.

– Nedopustivo je da se u vreme vanrednog pravnog režima Ustavni sud oglasi tek 1. maja, a da odluku o odbacivanju inicijative za ocenu ustavnosti proglašenja vanrednog stanja donese tek 27. maja, iako je ono uvedeno još 15. marta, više od dva meseca ranije, zaključuje sutkinja Vidojković.

Pandemija ogolila nedostatke

Da je pandemija samo ogolila nedostatke i neusaglašenosti Srbije sa evropskim konvencijama i standardima u sektoru pravosuđa, neophodnih i za priključenje Srbije Evropskoj uniji, složili su se i drugi govornici na konferenciji „Pravosuđe u doba pandemije“. Predsednica Društva sudija Srbije Snežana Bjelogrlić istakla je da su neki sudovi odgovorili na adekvatan način, dok je bilo i onih koji su „udovoljavali zahtevima vlasti“ i merama države, koje su bile na granici ili u sukobu sa vladavinom prava. Šef Misije Saveta Evrope u Srbiji Tobijan Flesenkemper ukazao je da je uvođenje vanrednih mera za koje se Srbije opredelila, izazvalo preterani uticaj izvršne grane vlasti na pravosuđe, što je dovelo u pitanje nezavisnosti sudstva, dok je zabeležen i porast koruptivnog ponašanja, u nabavkama opreme bez adekvatnih procedura.