Foto: Pexels/PixabayČinjenica da u Vojvodini postoje samo četiri dečja psihijatra ponovo je došla u fokus nakon tragičnih dešavanja početkom maja koja su doboko potresla našu zemlju.
Dva masovna ubistva između ostalog zaustavila su nas na tren sa pitanjem kako to naše društvo brine o deci i mladima, među kojima su i oni kojima je potrebna psihička pomoć.
Kako su za Danas rekli iz Lekarske komore Srbije, prema važećoj evidenciji, u Vojvodini specijalista dečje psihijatrije sa važećom licencom ima ukupno troje, od kojih je dvoje zaposleno u državnim ustanovama.
Specijalista dečje i adolescentne psihijatrije ima još ukupno jedan i on je zaposlen u državnoj ustanovi.
Ukupno specijalista dečje psihijatrije u Srbiji sa važećom licencom ima 21, od toga je 17 zaposleno u državnim ustanovama. Specijalista dečje i adolescentne psihijatrije ima još 22 i od toga je 18 zaposleno u državnim ustanovama.
Prema podacima do kojih smo došli u razgovorima sa dečjim psihijatrima, u Vojvodini postoje specijalisti dečje psihijatrije u Vršcu, Sremskoj Mitrovici i dvoje u Novom Sadu. Troje u u javnom sektoru i jedan u privatnom. Uz to, postoji i troje specijalista psihijatrije koji se bave decom i mladima.
Prema poslednjem popisu u Vojvodini živi oko 360.000 mladih (do 18 godina starosti), a imamo svega sedam specijalista koji se bave dečjom psihijatrijom, što znači jedan lekar na oko 50.000 dece i mladih.
Po jedan dečji psihijatar je zaposlen u opštim bolnicama u Jagodini, Užicu, Kraljevu, Kruševcu, Kragujevcu, Vranju, Šapcu, Ćupriji, u Leskovcu ih ima dvoje, u Nišu petoro kao i još dvoje koji se bave mentalnim zdravljem dece i mladih.
Sa druge strane, naše komšije Slovenci koji imaju sličan broj stanovnika kao i Vojvodina, pre nekoliko godina imali su 28 dečijih psihijatara i još toliko kojima je specijalizacija bila u toku. U SAD je ta brojka 1:6000 dece.
Tatjana Vlašković Jovićević doktorka psihijatrije koja radi sa adolescentima, slaže se sa tvrdnjama pojedinih svojih kolega kako nema dovoljno niti ustanova za dečju psihijatriju niti specijalista.
U Beogradu, kaže, tako imaju samo dve ustanove koje se bave decom i mladima.
„Manjak dečjih psihijatara je veliki problem. Roditelji se sada više javljaju nego ranijih godina, tako da je mnogo potrebe, a nema dovoljno samih psihijatara. Ima psihoterapeuta, ali oni ne mogu da daju lekove, to samo mogu psihijatri, pa smo dodatno opterećeni“, izjavila je ova doktorka.
Kako dodaje, ljudi su se prvih nekoliko dana nakon tragedija početkom maja, držali zajedno i međusobno pomagali. Međutim, vreme empatije je prošlo i kako dani teku, svako se vratio svojim problemima.
Ipak, onima koji imaju psihičke probleme, sada je teže nego pre. U ovakvim situacijama mentalne komplikacije se udvostručuju. Koje bio anksiozan, sada je aksiozniji, ko je bio depresivan, depresivniji.
„Ovakvi spoljašni uticaji deluju na naše stanje. Osećanje nemoći i beznađa, sa pitanjem da li ima nade za nešto nove. Kada ovako udari na decu, konačno se zapitamo, gde smo. Javljaju se ljudi stalno za pomoć, nema sad pravila, neko je zaleđen i ne reaguje na ovo sve, neko je epatisao, pa mu je teško“, kaže doktorka.
U Klinici za psihijatriju Kliničkog centra Vojvodine, na odeljenju za dečju i adolescentnu psihijatriju, ujedno i jedinu u pokrajini, bolnički se leče maloletnici iz cele Vojvodine koji boluju od mentalnih poremećaja.
Doktor Vladimir Knežević, načelnik ove klinike rekao je da pored rada sa hospitalizovanom decom, tri psihijatra na mesečnom nivou obave veliki broj ambulantnih pregleda dece i omladine iz pokrajine.
Na odeljenju je zaposleno pet lekara, od kojih su tri specijalisti koji se bave dečjom psihijatrijom, dok su dva lekara na specijalizaciji iz dečje psihijatrije, što je kako je dodao za potrebe KCV, spram važećih pravilnika, odgovarajući broj.
Vršnjačko nasilje veći je problem u osnovnim nego u srednjim školama
Anksionznost, vršnjačko nasilje, problem sa spoljašnim izgledom, nedostatak samopozdanja, poremećaj ishrane kod devojčica i povećanje agresivnost zbog pojačanog testosterona kod dečaka je ono što najčešće muči naše adolescente.
Vršnjačko nasilje je kako smatra Vlašković Jovićević, učestalije u osnovnim, nego u srednjim školama, gde su mladi već ipak formirali određena mišljenja o sebi i drugima.
„Deca su ta koja su agresivnija i surovija. Uvek je bilo nasilja, ali nije bilo telefona da se to snimi. Društvene mreže su dodatno pogoršale stanje. Deca ne biraju način da postanu „popularna“, da dobiju lajkove, pa i u tu svrhu koriste nasilje. Pre svega mislim na mreže gde se objavljuju snimci poput Instragrama i Tiktoka, gde je njih i najviše. Totalna zabrana naravno nema efekta jer bi tako bili izopšteni iz društva, ali neka umerenost mora da postoji“, nastavila je lekarka.
Dostupnost raznih sadržaja može biti loša i tu roditelji moraju da odigraju bitnu ulogu u komunikaciji sa svojom decom. Oni danas, kaže ova psihijatarka, imaju svoj jezik, skraćenice i šifre koji odrasli ne razumeju poput PIR (parents in room – roditelji u sobi), što znači da sada ne mogu baš da pričaju ono što su zamislili.
Savet je da roditelji posmatraju svoju decu i pričaju sa njima, oni već kroz svoje ponašanje pokazuju da im nije dobro, a ako uvide neki problem da se obrate prvo psihologu.
Po svetskim standardima između 10 i 20 odsto dece ima probleme koji ih onesposobljavaju za svakodnevne aktivnosti i treba im pomoć. Srbija po tome ne odstupa, ali u velikoj meri ne zadovoljava broj onih koji su zvanično kvalifikovani da deci mogu da pruže pomoć.
Više informacija iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
