Pre dve decenije Vojvodinu je pogodila epidemija parazitskog oboljenja, trihineloze, koja se širila i u mnogim delovima Srbije. U vreme novogodišnjih i božićnih praznika broj zaraženih se uvećavao iz dana u dan, a od zaraženog mesa obolevali su i odrasli i deca. Bilo je zaraženih trudnica, vojnika…
Ispostavilo se da su neispravno meso, iz privatnih klanica ili lične proizvodnje, oboleli konzumirali od 10. do 15. decembra 2001. a prvi slučajevi trihineloze registrovani su 31. decembra, pisao je Danas.
Zbog velikog broja inficiranih larvom trihinele spiralis povećavao se i broj hospitalizovanih, a kako je za Danas izjavio dr Miodrag Maksić, tadašnji direktor Zdravstvenog centra Zrenjanin, gde je i bilo najkritičnije, nestajale su i zalihe lekova.
Trihineloza je bila svakodnevna tema tih dana u našim novinama. A dok su neki tvrdili da je pojava porodičnih trihineloza u vreme svinjokolja „normalna“ svake goidine, jedan od epidemiologa naveo je da je ovo najveća epidemija trihinele u Vojvodoni od 1985. godine, kada je bilo 900 zaraženih.
Za situaciju sa trihinelom u Srednjebanatskom okrugu vrlo brzo su našli krivca – dimljene kobasice i druge mesne prerađevine privatne klanice i mesare „Vajkov“, čiji je vlasnik Miloš Nosonjin uhapšen pod osnovanom sumnjom da je počinio teško krivično delo protiv zdravlja ljudi i stavljanja u promet škodljivih životnih namirnica kao i krivičnog dela falsifikovanja službene isprave. Klanica je zatvorena.
Kako piše Danas postupak je tada pokrenut i protiv Zorice Đuričin, veterinarskog inspektora iz Novog Bečeja, zbog osnovane sumnje da je počinila krivično delo nesavesnog pregledanja životnih namirnica. Samo u vreme tog hapšenja u Zrenjaninu je već bilo 168 obolelih od trihineloze, od toga petoro u teškom stanju.
Kompletna digitalna arhiva svih brojeva Danasa od 1997. do danas dostupna članovima Kluba čitalaca Danasa na portalu klub.danas.rs.
Prema pisanju Danasa Veterinarska stanica Zrenjanin imala je na raspolaganju samo šest aparata za utvrđivanje prisustva trihinele u mesu i da su dva bila u Zrenjaninu, a ostali u Novom Bečeju, Žitištu, Srpskoj Crnji i Sečnju, što je prema rečima dravstvenih radnika bilo nedovoljno. Zbog toga je Skupština Vojvodine poklonila opštini Novi Bečej trihineloskop, kao i još dva najugroženijim opštinama.
Lekari su tih dana, kako je prenosio naš list, savetovali građane da ne kupuju meso na nepredviđenim mestima za to, tražili su od nadležnih da pojačaju kontrolu mesa i mesnih prerađevina, kao i da se i privatne veterinarske stanice osposobe za pregledanje mesa.
U tekstu „Banatska epidemija stigla do Beograda“, Danas prenosi izjavu direktora Instituta za infektivne i tropske bolesti prof. dr Mijomira Pelemiša da je i u Beogradu registrovano više desetina obolelih.
„Pacijenti su uglavnom zaraženi konzumiranjem mesa iz sopstvene proizvodnje, a nekoliko Beograđana koji su oboleli kupilo je meso u privatnoj mesari „Vajkov“ iz Kumana“, naveo je Pelemiš i dodao da je su zaraženi iz Barajeva, Novog Beograda, Obrenovca, Starog grada, Kovina.
„Ljudi se najčešće zaraze jedući zaraženo meso svinje, tj konzumirajući nedovoljno termički obrađeno svinjsko meso (kobasica, šunka), a svinje se pak inficiraju jedući zaraženo meso (otpadke) ili što je ređe, jedući pacove koje, često napada ovaj parazit“, objasnio je dr Pelemiš.
Novi slučajevi zaraze bakterijom trihinela zabeleženi su u Zlatiborskom i u Šumadijskom okrugu. Obolelih je bilo u Loznici, Novom Bečeju… Grupa od 14 pripadnika Vojske Jugoslavije iz garnizona Svilajnac obolela je od trihineloze nakon konzumiranja preraževina iz mesare „Vajkov. Interesantno je da je, kako je naveo Danas, i sin uhapšenog vlasnika klanice, baš u to vreme bio u vojsci u Svilajncu.
Liga socijaldemokrata Vojvodine zahtevala je „u interesu zdravlja ljudi i života“ da ministar poljoprivrede Dragan Veselinov podnese ostavku, ocenjujući da je i do tada bilo dovoljno razloga, ali da je trihineloza u Srednjebanatskom okrugu „prelila čašu“.
U jednom od tekstova preneta je i izjava pomenutog ministra Veselinova, koji je rekao da ne treba uvoditi vanredne mere zbog trihineloze i da građanima stalno treba govoriti da kad zakolju svinju pošalju meso u najbližu veterinarsku stanicu da bi znali da li je meso zaraženo trihinelom.
Pred kraj nedelje koju opisujemo, ministar je najavio objedinjen rad svih inspekcijskih službi kako bi se pojačala kontrola kvaliteta mesa i rad svih klanica i objekata za preradu mesa, a stanovništvo umirilo.
„Sve je više nesavesnih poslodavaca, koji pored toga što nemaju potrebnu dokumentaciju, ne plaćaju porez, prodaju meso „bez pečata“ nadležne inspekcijske službe, odnosno neproverenog kvaliteta i time ugrožavaju zdravlje ljudi“, izjavio je tada za Danas pomoćnik ministra poljoprivrede Miloš Pavlović.
Kako je preneo naš list, u Zemunu je 15. januara zatvorena i privatna prodavnica „Miks“, a vlasniku Branislavu Trobacu pisana krivična prijava zbog toga što je prodavao meso bez pečata inspekcije. Iz Ministarstva privrede je potvrđeno da vlasnik nije imao dokumentaciju o poslovanju, niti je plaćao porez.
Dopisnik Danasa pisao je i da je u Soboru bilo nedozvoljenih radnji, kao i da su se pregledi mesa obavljali „na crno“.
Iako su Veterinarska stanica u Somboru i 15 ambolanti po selima bile snabdevene trihineloskopima, a radno vreme prilagodile svinjokolju (radili i vikendom), gde je pregled mesa po tovnoj svinji bio 150 dinara, direktor Dane Grković ocenio je tada za Danas da je broj pregleda mesa na trihinelozu manji nego prošle godine, jer je proradila „siva ekonomija“.
Grković je procenio da se čak 70 odsto uzoraka nosi privatnim licima, u gradu i selima koja su nabavila trihineleskope i neovlašćeno vrše preglede.
„Cena je za 50 dinara niža, ne izdaju se potvrde i računi. Pojedinci čak idu od kuće do kuće i nude preglede. Smatra se da nije ni mali broj građana koji izbegavaju preglede mesa na trihinelozu, jer smatraju da su njihovi obori bezbedni“, navodi se u tekstu „Pregledi na crno“.
Kako se trihineloza manifestuje
Dr Mijomir Pelemiš je objasnio da se trihineloza manifestuje dva do tri dana od uzimanja zaraženog mesa sa sledećim tegobama: bolovi u trbuhu, muka, proliv, povraćanje, temperatura. Ta faza traje nekoliko dana, a potom dolazi do poboljšanja opšteg stanja, da bi oko 11. dana bolesti došlo do kompletne kliničke slike koju karakterišu: otoci očnih kapaka, bolovi u mišićima, malaksalost i povišena temperatura do 39 stepeni. Posle četiri nedelje bolesti može doći do smetnji na plućima, srcu i mozgu.
„Bolest može poprimiti težak tok koji se manifestuje otežanim disanjem, gutanjem, poremećajem srčanog rada, ili oduzetošću, što može dovesti i do smrti, ali je ovakav ishod redak. Kakav će tok imati bolest zavisi od količine unetih parazita i opšteg stanja pacijenta, tj, njegovog imutiteta“, objasnio je tada za Danas dr Pelemiš.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.