„U vrhu Vlade su ljudi koji žene posmatraju sa nipodištavanjem“: Zašto još nema registra nasilnika iako je dosad izvršeno 23 femicida?

Postavlja se spitanje zašto sve ovo nije urađeno kada je Srbija dobila jasne preporuke za preduzimaje ovakvih koraka od međunarodnih tela kao što je Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankcia Janković kaže za Danas da se od 2002. godine, kada je nasilje u porodici propisano kao posebno krivično delo, kontinuirano radi na unapređenju pravnog okvira za sprečavanje nasilja nad ženama.

„Poseban pomak napravljen je ratifikacijom Istanbulske konvencije 2013. godine u kojoj sam učestvovala zajedno sa partnerima iz drugih državnih organa i civilnog društva, kao i donošenjem Zakona o sprečavanju nasilja u porodici 2016. godine“, kaže Janković.

Dodala je i da su učinjeni značajni pomaci na zakonodavnom planu.

„Ali uz dobar zakonski okvir neophodna je dosledna i neselektivna primena, kao i stalno raditi i korigovati sistem u kome vidimo da ima još mnogo problema“, ističe Janković.

Što se tiče femicida kao posebnog krivičnog dela, poverenica kaže da se femicid može na različite načine uključiti u krivično zakonodavstvo.

„U nekim državama je propisan kao posebno krivično delo, a u nekima kroz druga krivična dela uz svoje specifičnosti. Sigurno ima prostora za unapređenje našeg pravnog okvira, na šta je i Poverenik ukazivao u svojim ranijim inicijativama“, kaže Janković.

Kako dalje kaže poverenica Janković, politička volja da se stane na put femicidu je oduvek postojala.

„Pored inicijativa za izmene Krivičnog zakonika i Zakona o izvršenju krivičnih sankcija čiji je cilj bolja zaštita, a na osnovu sagledavanih nedostataka prethodnih godina, kao i inicijative da osvetnička pornografija bude posebno krivično delo, podržana je i inicijativa za uspostavljanje kontrolnog mehanizma za praćenje slučajeva femicida“, istakla je Janković.

Poverenica je naglasila i da su neki od ključnih uzroka diskriminacije na osnovu pola čvrsto ukorenjeni, tradicionalni, patrijahalni stereotipi o rodnim ulogama u porodici i široj zajednici.

„Podržavanje stereotipa i predrasuda podstiče diskriminaciju i negativno se odražava na stanje u društvu u kojem je, već godinama unazad, veliki broj slučajeva prijavljenog rodno zasnovanog nasilja i femicida kao njegovog najtežeg oblika“, navodi Janković.

„Pravovremeno prepoznavanje nasilja i stepena opasnosti, razmena informacija između nadležnih institucija, stalne obuke i jačanje kapaciteta zaposlenih u sistemu zaštite, i sprovođenje mera usmerenih ka bezbednosti žena i njihovom osnaživanju, ključne su koliko i procesuiranje i sankcionisanje nasilnika“, zaključila je poverenica.

Bivša predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Vlade Srbije Zorana Mihajlović kaže za Danas da je jednistveni registar nasilnika predviđen Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici, koji se primenjuje od juna 2017. ali registar još nije donet.

„Njime bi trebalo da upravlja Tužilaštvo, sadržao bi sve podatke o počiniocu nasilja. Unosom JMBG-a videla bi se i istorija ponašanja, relacija sa žrtvom, oblik nasilja, izrečene mere i kazne i slično. Na taj način bi se moglo preventivno delovati, jer bi ukrštanjem podataka svih nadležnih moglo da se predvidi njegovo buduće ponašanje“, objašnjava Mihajlović.

Ona dodaje i da je ova strategija u nadležnosti Ministarstva za rad, koje povodom toga ništa nije uradilo jer su, prema njenim rečima, na čelu ovog Ministarstva ljudi koji uglavnom ne vole da rade.

„I naravno da se tu ništa nije uradilo, jer to što je ubijeno preko 300 žena u poslednjih deset godina, što je gotovo svaka prijavljivala nasilje, to je nešto što je samo nas u Koordinacionom telu zanimalo, javnost i civilni sektor. Oni koji su trebalo da sprovedu obaveze iz svoje nadležnosti, odnosno nadležna ministarstva to nije interesovalo“, priča Mihajlović.

Krajem prošle godine je napravljen akcioni plan za uvođenje registra nasilnika, ali kako tvrdi Mihajlović, institucije nisu opredelile sredstva za predvidjene aktivnosti i akcioni plan nije dobio pozitivno mišljenje.

„Oni sad opet formiraju Radnu grupu za izradu AP, umesto da se taj napisani revidira, jer sad opet treba da se angažuju konsultanti i da se gubi vreme. Što je takva glupost, sve imaju, sedne se sa svim stranama i revidira plan, ubrza i krene“, kaže Mihajlović.

Dok je Zorana Mihajlović bila na čelu Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost  uz pomoć Programa Ujedinjenih nacija za razvoj krenulo se u polazne studije o tome da li je sistem u stanju za efikasno funkcionisanje registra nasilnika.

„Bilo je potrebno videti kakvo je stanje u svakom od sistema koji treba da čine registar kao što su MUP, Ministarstvo pravde, Ministarstvo zdravlja, službe za socijalni rad, prosveta – ovo je bio naš predlog da bismo videli šta kom sistemu treba, od softvera i slično, mada su oni iz UNDP to doživljvali drugačije i održalo se i par inicijalnih sastanaka sa predstavnicima ministarstava, ali sa novom Vladom to nije nastavljeno“, objašnjava Mihajlović.

Mihajlović tvrdi i da su u vrhu Vlade jednostavno ljudi koji žene posmatraju sa nipodištavanjem, i koriste ih samo da popune kvote.

„Hvale se da je Vlada rodno senzitivna, a ovamo te žene nijednu odluku ili ne mogu da donesu ili su te žene slepe poslušnice, onda je teško očekivati promene. Kada je izvršena centralizacija praktično odlučivanja i kad se odluka donosi i prosleđuje iz kabineta predsednika, onda, na primer, Koordinaciono telo tada, iako ima zadatak da koordinira, nije moglo više od toga“, ističe Mihajlović.

Ona je navela i rezultate pojedinih istraživanja koja kažu da se preko 47 odsto žena plaši silovanja, da svaki četvrti mladić smatra da jedan šamar nije nasilje, da svaka peta devojka smatra da jedan šamar nije nasilje, da svaki četvrti mladić smatra da ako je devojka nosila kratku suknju sama je kriva ako bude napadnuta.

Prema njenom mišljenju, ovo je slika društva u kakvom živimo.

„Nema međunarodne institucije koja nije spremna da finansijski pomogne oko softvera i svega, da se registri uvedu, novac nije problem, problem su ljudi koji vode ministarstva, nemanje političke volje onih na vrhu i koji misle da se sve rešava kaznama i da ako podignu kazne, e to je sad velika stvar“, zaključuje Mihajlović.

Aktivistkinja Ženske platforme i predsednica UO Mreže SOS Vojvodina, Biljana Stepanov, kaže da registar nasilnika nije garant prevencije femicida i rodno zasnovanog nasilja.

„To što je neko evidentiran u nekom registru to njega neće sprečiti da izvrši neko krivično delo, ali može policiju da natera pristupi tom delu, da analizira malo ozbiljnije da proceni celokupnu bezbednosnu situaciju, i da se bezbednosni rizici drugačije analiziraju“, kaže Stepanov.

Ona naglašava da je pre svega bitno procene bezbednosni rizici i da se prepoznaju indikatori koji govore da li će neko učiniti femicid ili neće.

„U pravnoj teoriji imate procenu rizika za femicid, to su neka iskustva drugih zemalja, gde postoje pokazatelji koje ako imate sve na jednom mestu onda postoji verovatnoća da može doći do ubistva žene“, objašnjava Stepanov.

Kao korisne instrumente ona navodi „Danger assesmetn instrument“ koji se koristi u Kanadi i SAD kao i instrument pod nazivom „Procena rizika od napada supružnika“.

„Potrebno je da policija izvrši adekvatnu procenu, oni uglavnom vrše procenu rizika  samo na tu prijavu koja je u tom trenutku došla za to delo koje se tada desilo, znači za taj akutni slučaj nasilja, policija bi trebalo da radi jednu mnogo sveobuhtvatniju procenu, a to je u stvari procena opasnosti situacije, znači stepen ugroženosti žrtve“, navodi Stepanov.

Na pitanje koliko bi pomoglo uvođenje femicida kao zasebnog krivičnog dela Stepanov odgovara sledeće:

„Ja bih celo pitanje femicida usmerila na dve stvari a to je da institucije moraju da imaju mnogo jači institucionalni odgovor na sve vrste i sve oblike rodno zasnovanog nasilja da oni postupaju mnogo odgovorinije i da mnogo više pažnje posvećuju faktorima rizika i procenama rizika od ubistva. Tada za žnas neće biti pitanje šta ćemo sad kad je neko učino femicid i da li nam treba novo krivično delo“.

Stepanov je mišljenja da Srbija ima dobar zakon za sprečavanje nasilja u porodici, ali problem perdstavlja selektivna i neadkvatna primena tog zakona.

„Mi imao dobra zakonska rešenja u ovoj oblasti, međutim mi to ništa ne primenjujemo, mi smo usvojili strategiju a nismo usvojili akcioni plan, a strategija je mrtvo slovo na papiru. Imamo dobar zakon o sprečavanju nasilja u porodici, a malo ga nekad primenjujemo nekad ga ne primenjujemo“, zaključuje Biljana Stepanov.