U vrtlogu zavera

Roman pleni već nakon prvih pročitanih strana – u vrtlogu zavera i izdaja nije nimalo lako prepoznati glavnog neprijatelja.

Zaplet nije ograničen samo na Smolensk: on poprima međunarodne razmere, zadire u tajne moćne sekte, uzleće do razmišljanja rimskog pape i misteriozne krstaške flote, spušta se u podrume krcate barutom i zlatom – što raspiruje maštu.

A rat, utkan u intrigu izdaje, prikazan je iscrpno, od Sigismunda III Vase do ruskih bogatira – ratnika natopljenih neprijateljskom krvlju, od razmetljivih i nadmenih neprijatelja do promišljenog rodonačelnika sovjetskog NKVD, simptomatičnog imena i patronima, sa svetlucavim naočarima, od evropskog bordela do pravoslavnih asketa i shimnika. Medinski oživljava u Rusiji gotovo nepoznat žanr…

Tri musketara su Francuska s početka 17. veka, legenda poznata čitavom svetu. Svoj avanturistički roman Medinski je smestio baš u tu epohu.

Međutim, istorija je za njega nešto drugo u odnosu na Dimu. Ako je ona za velikog francuskog romansijera ekser na koji je kačio svoju sliku, za Medinskog je to nešto potpuno suprotno: istorija je slika, a ekser i ram su ostavljeni mašti, mada ruska istorija obiluje tako fantastičnim zapletima da se zapravo ništa i ne mora izmišljati. Ruska intriga bila je sve bliža raspletu.

U Moskvi su novi saveznici već očekivali kralja. A saveznici su mu bili glupost, pohlepa i izdaja, a ponajviše – kukavičluk.

Oni koji su stajali iza Sigismunda III objasnili su mu u dugim i vrlo iskrenim pismima na latinskom jeziku da je Ruse lakše pokoriti bez sile oružja… Finalni deo spletke, koja je počivala pre svega na strahu razmažene bojarske elite da će doći novi Grozni, sam od sebe se složio u pasijans, najpovoljniji mogući za Sigismunda.