U zamci iskusnog zanatlije

Oni koji ga vole, svake nedelje mogu da pročitaju njegovu kolumnu pod naslovom Četvrta strana, u madridskom Paisu, na adresi www.elpais.com. Kolumna gotovo uvek izaziva burne reakcije, budući da Ljosa spada u kolumniste koji ne pišu dosadno i uvek, slagali se sa njegovim mišljenjem ili ne, ima šta da kaže i uzburka duhove.

Tako je i sa romanima. Njegov poslednji roman Avanture nevaljale devojčice u odličnom prevodu Ljiljane Popović Anđić, sa dosta fusnota (ali sve su na pravim mestima) objavila je Beogradska Laguna. Glavni junak ovog romana je Rikardo koji ostvaruje san koji je u svojoj rodnoj Limi imao otkad zna za sebe, a to je život Parizu. Međutim, njegov ponovni susret s ljubavlju iz mladosti promenio je sve.

Devojka nekonformista, avanturistkinja, pragmatična i nemirna, izvući će ga iz malog sveta njegovih ličnih ambicija. Kao svedoci perioda previranja i procvata u gradovima kao što su London, Pariz, Tokio ili Madrid, koji su ovde mnogo više nego poprišta dešavanja, oboje će videti kako im se životi prepliću, ali se u potpunosti ne podudaraju. Pa ipak, od tog plesa susreta i mimoilaženja, priča je, iz stranice u stranicu, sve intenzivnija dok ne omogući potpuno utapanje čitaoca u emocionalni univerzum junaka.

Stvarajući zadivljujuću napetost između komičnog i tragičnog, Mario Vargas Ljosa se igra stvarnošću i fikcijom kako bi izneo priču u kojoj nam se ljubav predstavlja kao nešto što se ne može definisati, kao vlasnica hiljadu lica, poput nevaljale devojčice. Ova knjiga je po mišljenju urednika biblioteke Bolero, sa kojim se mirne duše možemo složiti „Zavodljiva i varljivo laka za čitanje, ona u sebi nosi zamku iskusnog zanatlije: krajnje složenu sintaksu i višeslojnost značenja.“

„Opisujući u vremenu i prostoru ljubavnu odiseju „dobrog dečka“ i „nevaljale devojčice“, pisac će bezbroj puta prekinuti svoju misao da bi u digresiji digresije saopštio u kojoj četvrti, u kojoj ulici, u kojoj kafani, za kojim stolom se dešavalo to što je imalo da se desi; šta su jeli a šta pili protagonisti kad su se na tom i tom mestu sreli; biće upletenih priča o čudesnoj gradnji lukobrana, o Parizu Sartra i Žilijet Greko i Londonu pop-revolucije, o javnim kućama Tokija i opskurnim kafanama Madrida; o rođenju i slomu peruanske levičarske gerile, o umetnicima, revolucionarima, prevodiocima i diplomatama, o mikrokosmosima bogatih i siromašnih; preplitaće se istorijske i fiktivne ličnosti i priče, i na trenutke mnogi će čitalac pasti u iskušenje da se zapita je li zaista potrebna tolika minucioznost rekonstrukcije pre no što ga ona ne uvuče i proguta, dok grozničavo bude prevrtao stranice da vidi šta je posle bilo“. Dakle, reč je o čitalačkoj avanturi koja se definitivno isplati.