„U zemlji povećan bakar, u krompiru nađen arsen“: Porodica iz Krivelja kod Bora tvrdi da im je zemlja zatrovana

Uzorke zemlje i kromira odneli su na analizu u Institutu za bakar u Boru i nakon nedelju dana stigli su rezultati, koje oni prvo nisu shvatili.

“Ne znaš šta ne valja, ali vidiš brojke zadebljane crvenom olovkom. To znači da su neke vrednosti su iznad normale. Uzorak je uzet sa tri parcele i analiza je pokazala da je povećan bakar, dok je u krompiru nađen arsen. Ta analiza je pokazala da smo s pravom sumnjali da je zemljište kontaminirano”, ističe Ana Patrucić za Danas.

Ona kaže da bi volela da čuje i mišljenje nekog stručnjaka da li je ovo opasno ili ne.

“Vreme ide, a mi ne znamo šta da radimo. Da li smemo da oremo. Da li smemo nešto da posadimo. Da li smemo to da jedemo. Mnogo je pitanja, ali nema odgovora”, sa tugom kaže naša sagovornica.

Ana Patrucić se pre 15 godina sa mužem preselila u Krivelj. Vratila se na svoje imanje na kom su generacije njenih predaka živeli.

“Rešili smo suprug i ja pre 15 godina da živimo na selu. To je bio naš san. Ovde je priroda prelepa, bili smo u mogućnosti da proizvodimo hranu. Bavili smo se stočarstvom i poljoprivredom. Imali smo bašte, povrće, ma sve”, kaže Ana Petrucić za Danas.

Prema njenim rečima, oni imaju oko 11 hektara zemlje, ali tri hektara pored reke je od skora zatrovano i više tu zemlju ne koriste.

“To smo proizvodili za naše potrebe. Koristili smo mi i moja sestra. Nismo prodavali, ali smo često davali ljudima. Ponekada je moja baka išla do pijace da nešto proda, ali je to više bilo da bi videla ljude”, objašnjava ona.

Sagovornica Danasa kaže da se poljoprivredom bavila do proleća, tačnije juna meseca, kada je usledila velika poplava i kada se izlila kriveljska reka.

“Kriveljska reka se izlila i potopila je oko tri hektara naše plodne zemlje. Bukvalno smo plivali u vodi. Došla je do kuće sa jedne i do puta sa druge strane”, objašnjava Ana Petrucić.

Međutim, nakon izlivanja vode, počeo se osećati miris jalovišta, a ljudi koji su se bavili rudarstvom, dobro znaju šta to znači.

“To je bio signal da to nije obična voda. Bile su poplave i šezdesetih godina, ali nije bilo tog mirisa kao što se osetio sada”, kaže ona.

Ana za Danas kaže da nakon što se voda povukla, bacila je oko kilogram sode bikarbone u plasteniku, što kako ističe, radi svake godine kao prevenciju od gljivica i zbog drugih stvari.

“Međutim, kada smo oprali voće i povrće običnom vodom, usledila je hemijska reakcija soda bikarbone koju sam bacila na zemlju. Zemlja je bukvalno postala zelena, kao mahovina. Nakon tri dana zemlja je postala crvena. Odmah sam pomislila da je to bakar, i da sam izazvala neku reakciju. Ne tvrdim pošto nisam stručna, ali mislim da jesam”, kaže Ana za Danas.

Odmah nakon toga, sa ukućanima se dogovorila da urade analizu zemlje kao i voća i povrća, da vide da li je zemlja dobra i da li se voće i povrće može jesti.

“To smo uradili da znamo da li to možemo da jedemo ili ne. To je bio jedini razlog. Naše domaćinstvo nikada nije kupovalo voće i povrće pošto smo ga uvek sami proizvodili”, objašnjava ona i dodaje “da je to olakšica za budžet kada sve imaš u dvorištu”.

Prema rečima sagovornice Danasa, u domaćinstvu žive njeni baba i deda, mama, njen suprug i ona.

“Pored nas hranu sa ovog imanja koristila je i moja sestra kao i njena porodica”, dodaje Ana.

Takođe, ona kaže da bi volela da joj neko kaže, da li zemlja može da se dovede u normalu.

“Znam da je rekultivacija jedno od rešenja, ali to je skup i dug proces. Mi za to nemamo ni vremena, ali nemamo ni novca”, kaže ona za Danas.

Naša sagovornica kaže da je predala zahtev za nadokanadu štete i priložili analize koje su sami uradili.

“Tu smo udarili u zid. Odgovora Ziđina nema. U zahtevu smo tražili samo da nam nadoknade onoliko koliko smo oštećeni – ništa više. Umesto porvća koje je uništeno da nam plate, da to sada kupimo.”, objašnjava Ana.

Sagovornica Danasa kaže da su joj se snovi srušili preko noći.

“Bukvalno dan pre poplave muž i ja smo pričali šta da radimo ako nas presele i dogovorili smo se da dok ne dođe buldožer ispred kuće – mi mrdati nećemo. I onda dogodila se poplava”, sa suzama u očima govori Ana Patrucić.

Dodaje, da se deo zemlje povratio nakon poplave, ali ono što ih brine je to šta su pronašli u zemlji i povrću.

“Ali osećali smo to što su analize pokazala. Da je sve zatrovano. Ma ovo je strašno. Krompir nismo vadili, a ostalo povrće smo uništili. Najstrašnije je to što moja baka još uvek poliva paradajz u plasteniku, pošto ne može da gleda kako povrće umire”, opet sa suzama u očima govori Ana.

Kaže, da nijedan plod nisu pojeli, a najgore je to što svakodnevno gledaju kako sve propada.

“Savetovali su nas neki da to prodamo, ali mi smo takvi – ako nešto mi ne jedemo, neće jesti niko drugi. Ne želim da nekog trujemo”, kaže naša sagovornica.

Ona kaže da je u planu da se Krivelj preseli i da se njena kuća nalazi u indirektnoj zoni rudarstva.

“Ne želimo da pričamo sa njima, pošto ne želim da se sa njima pogađam. Mi nismo bili da nudimo prodaju zemlje, a koliko možemo da se još odupremo – ne znam. Volela bih da je ovo jedan ružan san, i da neko dođe i probudi me. I onda tiho kaže da nastavim da živim ovde, pošto sve što je do sada bilo, jednostavno nije realnost. Ali…”, opet sa suzama govori Ana.

Dodaje, da nikada ne bi napustila njenu kuću ali se bolji da li su isparenja iz zemlje opasna ili ne.

“U kući nam deka ima kancer. U Krivelju bukvalno svaka ili svaka druga kuća ima nekog koji je oboleo od te bolesti”, kaže ona.

Petnaestak domaćinstva, kako kaže, doživela su sličnu sudbinu. Vodu iz bunara ne mogu da koriste.

“Kriveljska reka ima čudnu boju. Često ima i užasan miris. Odavno je ne koristimo za poljevanje bašte. Poslednji put smo koristili vodu iz reke, ne pamtim kada je to bilo”, kaže naša sagovornica.

Za dalje kaže da ne zna šta će se dogoditi, ali da nada poslednja umire.

“Da mi imamo državu da stane iza nas i u našu zaštitu, možda bi nešto bilo urađeno. S obzirom da mi bijemo bitku i protiv države i protiv Ziđina, ne znam šta da kažem. Želim samo razumevanje”, zaključila je Ana Patrucić.

Anina Baka, Vukosava Radivojević (77), za Danas kaže da je nastavila da „poljeva paradajz“ pošto ne može da gleda kako biljka umire.

“Bilo me je žao da ostavim tako da vene. Nadala sam se da će da imamo povrće i voće. Bilo je puno. Plakala sam kada sam bacila paprika pre par dana. Paradajz je sada rodio – ne pamtim kada je bilo više. Ne mogu da gledam kako biljke umiru, pošto kao i čovek, kao i životinja, i one imaju dušu”, kazala je baka Vukosava.

Ljubomir Radivojević (82), Anin deda, za Danas kaže, da za razliku od predsednika Aleksandra Vučića svoje poreklo zna još od 1700. godine.

“Moj čukun čukun deda odveden je u Tursku kao dete, da bude janičar. Tamo se oženio i dobio je dva sina. Kada je poslat u Srbiju kao vojnik, on je uspeo da pobegne i vratio se ovde. Tu je napravio zemunicu i dobio je sina Iliju. Ilija dobio sina Radula, Radul dobio Jovana, Jovan sina Jocu – mog oca, a ja sam dobio ćerku Jasminu, a Jasmina dve ćerke – Tamaru i Anu”, objašnjava svoje poreklo deda Ljubomir.

Sagovornik Danasa kaže, da je sada Vučić dao Kinezima sve od Dunava do Morave, i od Svrljiga do Smedereva.

“On se ponaša kao da je to njegova dedovina, a nas uništava. Nije jednostavno kada neko kaže – evo ti pare i seli se. Naviko sam da svako juto kada ustanem pogledam u planinu Krš. Imam neke detalje koje gledam od detinjstva. Ne postoji novac za koji bih se ja preselio”, zaključio je deda Ljubomir.

Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Još vesti iz ovog grada

Ničić optužuje opoziciju da je ohrabrivala vandale da oštete prostorije SNS: „Priznaje postojanje džipova bez tablica koji zastrašuju Zaječarce“

U Centru za kulturu biće odigrana predstava za decu zaječarskog pozorišta „Pepeljuga”

Neka nova divljina – dokumentarni film u Omladinskom centru u Zaječaru

U pozorištu Zoran Radmilović u Zaječaru biće izveden pozorišni komad „Ljubav iza kulisa“