Foto: V. G.Grad Kragujevac danas je i zvanično dobio u vlasništvo zgradu nekadašnjeg Okružnog suda.
Simbolično ključeve zgrade gradonačelniku Nikoli Dašiću predao je Zoran Ilić, predsednik Osnovnog suda u Kragujevcu.
Na ovaj način završena je transakcija koja je dogovorena još pre nekoliko godina, kada je počela izgradnja nove Palata pravde u Kragujevcu, u koju su pre šest meseci preseljeni svi sudovi.
Grad Kragujevac je tada obezbedio zemljište za izgradnju nove Palate pravde, a od države dobio obećanje da će zgradu nekadašnjeg suda dobiti prvo na korišćenja, a kada se srede papira i u vlasništvo.
Grad je obezbedio i sve potrebne dozvole i infrastrukturu na toj lokaciji, a država je u novu Palatu pravde uložila preko 3 milijarde dinara.
Posle nekoliko godina stekli su se svi uslovi da grad i zvanično preuzme ovu zgradu, pa se odmah postavilo pitanje njegove buduće namene.
Po rečima gradonačelnika Nikole Dašića, u ovo zdanje će biti prebačena gradska administracija.
– Još uvek ništa nije konačno odlučeno, ali večina gradskih uprava bi trebalo da se preseli ovde. U zgradi na Trgu slobode ostaće skupštinski i šalterski poslovi, dok je ideja da u sali Velike sudnice budu organizovana venčanja. Za parove bi svakako bilo lepše da se venčavaju ovde nego u nekom ugostiteljskom objektu, istakao je Dašić.
On je podsetio da bi uskoro trebalo da počne rekonstrukcija Trga vojvode Radomira Putnika, na kome se nalazi zgrada suda, i da će se grad truditi da vrati u gradsko jezgro duh centra Kragujevca.
– Ova zgrada je imala svoje mesto u istojiji, mnogi veliki ljudi su prošli kroz nju, mnoge velike odluke su ovde donete. Dugi niz decenija Kragujevčani su ovde dolazili po svoju pravdu. Ovaj objekat za nas kao Kragujevčane jeste veoma važan i trudićemo se da odgovorno vodimo računa o jednoj od najvažnijih zgrada u gradu. U tom smislu želimo da joj damo namenu koja je reprezentativna i korisna.
Tokom prethodnih godina Kragujevčani su imali različite ideje šta bi trebalo uraditi sa ovim zdanjem, a preovladavalo je mišljenje da bi ga trebalo pretvoriti u kulturnu ustanovu u kojoj bi svoje mesto pronašao neki muzej ili Narodna biblioteka “Vuk Karadžić”, koja godinama radi u neuslovnom prostoru i na nekoliko lokacija.
Bilo je ideja i da se u zgradu useli Istorijski arhiv i Zavod za zaštitu spomenika kulture koji, takođe, godinama kubure sa prostorom.
Međutim, po rečima gradonačelnika Dašića promena namene i pretvaranje ovog zdanja u neku kulturnu ustanovu nije moguće iz više razloga.
– Kada je 1903. godine napravljenja, ona je u principu projektovana kao administrativni objekat. Bila je zgrada Okružnog načelstva i većinom se sastoji iz kancelarijskog prostora. Bilo je ideja da se ona pretvori u muzej, ali nema dovoljno prostora za izlaganje.
Drugi problem je njeno održavanje i rekonstrukcija, budući da se zgrada nalazi pod najvišim stepenom zaštite Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture.
– To praktično znači da ne smemo bez dozvole da pomerimo nijedan prozor, ni vrata. Takođe, održavanje ovog objekta je veoma skupo i niko nema para da ga renovira od nule. Tako da će bilo kakvo renoviranje ići deo po deo. Ipak, zgrada mora da nastavi da živi, ako je zaključamo i konzervirano, takvi objekti propadaju, zaključio je Dašić.
Zgrada Okružnog suda u Kragujevcu podignuta je 1903. godine za potrebe Okružnog načelstva, a projektovao je profesor Nikola Nestorović, koji je arhitekturu završio u Berlinu.
Tokom Prvog svetskog rata u ovoj zgradi se 1915. godine nalazila Vrhovna komanda naše vojske i prvi put je izveden “Marš na Drinu” Stanislava Biničkog u prisustvu vojvode Radomira Putnika, dr Slobodana Jovanović i dr Arčibalda Rajsa.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
