Foto: M. P.Zrenjanin nema razvijene strategije u vezi sa razvojem komunalnih delatnosti, koja je u ovom gradu još uvek organizovana na tradicionalni način a usluge građanima pružaju javna preduzeća koja su pretvorena u partijske servise i sve su nesposobnija da obavljaju delatnosti zbog kojih su osnovana, pokazuju najnoviji podaci Zrenjaninskog socijalnog foruma.
Ovo udruženje analiziralo je rad kumunalne delatnosti na području Zrenjanina i pozvalo građane da svojim predlozima i primedbama pomognu kako bi njihova inicijativa, koju je podržala Fondacija za otvoreno društvo Srbije, bila uspešnija a javna debata bila otvorena.
“Treba odgovoriti na pitanje koje institucionalne forme najviše odgovaraju i da li komunalne delatnosti treba da obavljaju javna preduzeća u vlasništvu grada, privatna preduzeća ili privatno-javna partnerstva. Zakonska regulativa dozvoljava različite modalitete. Strategiju u ovoj oblasti treba razviti na participativni način, na osnovu analize dosadašnjeg stanja i u konsultaciji sa ekspertima”, kaže Miroslav Samardžić.
Aktivizam građana, kako kaže, neophodan je da bi bile pravaziđene dosadašnje prakse po kojima su odluke donošene bez aktivnog učestvovanja korisnika usluga i bez odgovarajućih stručnih analiza.
“Poslednji primer je organizovanje delatnosti prečišćavanja otpadnih voda. Centralna vlast je nametnula koncept privatno-javnog partnerstva između kompanije Metito iz Ujedinjenih Arapskih Emirata i grada Zrenjanina a lokalna inicijativa nije bila dozvoljena”, objašnjava Samardžić.
Ipak, podseća sagovrnik Danasa, građani Zrenjanina su se u više navrata organizovali oko nekih od ključnih pitanja za lokalnu zajednicu kao što su daljinsko grejanje, nedostatak ispravne pijaće vode, upravljanje poljoprivrednim zemljištem u državnom vlasništvu, zagađenje vazduha iz kafilrije.
“Ovi poduhvati su brzo zamirali i nisu uspeli da se dovoljno međusobno povežu. Potrebno je ohrabriti građane da neposredno učestvuju u poslovima lokalne samouprave, da iniciraju rešavanje problema i predlažu izvođenje projekata koji su im najneophodniji”, smatra Miroslav Samardžić.
On podseća da većina strateških dokumenata u Zrenjaninu ne postoji ili je istekao rok za koji su doneti, da je pokušaj snabdevanja pijaćom vodom u saradnji sa jednim privatnim “konzorcijumom” propao, zaostaje se u upravljanju otpadom, sistem daljinskog grejanja koncipiran je u socijalističkom periodu kada je grad imao moćnu industriju, a energija bila jeftina.
Zato je cilj usvojiti strategiju razvoja komunalnih delatnosti u Zrenjaninu na demokratski način, uz uvažavanje mišljenja građana i tehničkih eksperata, i razumevanja činjenice da je došlo do tehnološkog razvoja koji traži drugi pristup komunalnim uslugama.
Pre toga treba utvrditi koji javni ciljevi treba da se ostvare kolektivnom akcijom, koja dobra su od ključnog značaja za opstanak zajednice i koja ne smeju da budu isključivo na tržištu.
“Do sada su ključne odluke o gradnji infastrukture i prioritetima u komunalnim delatnostima donošene na birokratski način, bez učestvovanja građana koji su korisnici usluga za koje plaćaju visoke cene. Treba afirmisati alternativni, participativni model upravljanja ovim delatnostima i osporiti monopol koji u toj oblasti imaju političke i poslovne oligarhije”, kaže Samardžić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
