Foto: M.P. / DanasVenci, citati i sećanja na prvog demokratskog premijera Srbije dr Zorana Đinđića položeni su danas na trgu u Zrenjaninu, mestu koje od 2010. godine nosi njegovo ime a čijem imenovanju su kumovali Pokret Novi optimizam i Demokratska stranka ali i sve stranke tadašnje vlasti koje danas čine opoziciju.
I upravo ovi ljudi okupili su se ponovo u Zrenjaninu da obeleže 20 godina od ubistva premijera Đinđića, uz podršku i goste iz drugih gradova a pre svega uz podršku Demokratske stranke. Bila su tu i nova, mlada lica i đaci koji tek uče o demokratiji.
„Danas i sutra širom Srbije građani će odavati počast našem prvom demokratskom premijeru. Ovo je zaista jedan tragičan trenutak i jako teški dani za sve nas iz Demokratske stranke. On je bio čovek koji je kod građana budio nadu i pokazao im da su promene moguće. Tako kako je Demokratska stranka zajedno sa građanima 2000. godine smenila autokratski režim, verujem da ćemo tako i sada uspeti da se uspotivimo ovom režimu i probudimo nadu kod ljudi“, izjavila je za Danas Dragana Rakić, potpredsednica Demokratske stranke.
Prema rečima Branislava Grubačkog Gute, iz Pokreta Novi optimizam, mnogo je razloga da se građani sete demokratskih promena i prvog demokratskog premijera.
„Zahtevi građana da u Zrenjaninu postoji mesto koje nas podseća na premijera su ostvareni 2010. godine, kada je Zrenjanin dobio njegov trg, drugi po veličini u ovom gradu a najveći u Srbiji. Imamo mnogo razloga da se takvog velikog čoveka sećamo i da ga sa pijetetom spominjemo“, naveo je Grubački.
U programu obeležavanja 20. godina od ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića učestvovali su glumac Igor Filipović i profesor FPN Čedomir Čupić.
„Tu smo da obeležimo sećanje na jednog izuzetnog čoveka, koji je pokušao da reformiše Srbiju u jednom evropskom duhu, da je priključi zajednici koju čine najrazvijenije zemlje sveta, da joj omogući modernizaciju i demokratizaciju, sa slobodnim izborima, slobodnim građanima i slobodnim institucijama. On je u tome zaustavljen ali te ideje treba ostvariti, on treba da bude uzor a ne mit“, ocenio je profesor Čedomir Čupić na skupu u Zrenjaninu.
Nakon što su položeni venci, u organizaciji Novog optimizma održan je javni čas o demokratiji u kome su učestvovali gimnazijalci a debatu je vodila profesorka sociologije Senka Jankov. Ovom prilikom emitovan je film Dušana Juvanina „Ima nade – dr Zoran Đinđić“.
Čupić: Ubistvom Đinđića zaustavljena evropska orjentacija Srbije
Profesor političkih nauka Čedomir Čupić je u obraćanju okupljenima rekao da su pre 20 godina, 12. marta, došli pucnji iz države ubivši svog premijera, kojima je pucano i na građansku Srbiju, njenu proevropsku orijentaciju i put ka modernizaciji.
Čupić je naglasio da je te 2003. godine, ubistvo premijera zaustavilo uspostavljanje demokratske vladavine i demokratskog života, dok je od 2012. godine, kako je naglasio “razoren unutrašnji politički i društveni život”.
“Zoran Đinđić je bio izuzetna i složena ličnost. Njegovo biće vrvelo je od misli, ideja, imaginacija, snova, aktivnosti, strasti i volje. U realizaciji ideja i odluka pratila ga je unutrašnja vatrena strast i ogromna odlučna i nepokolebljiva volja”, rekao je Čupić.
Opisujući lik i delo Đinđića, Čupić je rekao da je on svim svojim kapacitetom, kao politički filozof, odlučio da se posveti politici kao političar u vizionarskom, ali i savremenom smislu i značenju. Dodao je da se Đinđić uključio u intelektualni angažman koji je otpočeo i evoluirao od “asketskog revolucionara, preko libertetskog anarhiste do pragmatičnog reformatora”.
Prema oceni Čupića, Đinđić je imao sve odlike vrsnog političara, od intelektualnog kapaciteta do strateške inteligencije, i pored pragmatičnosti imao je jak osećaj za realnost. To je ono, rekao je Čupić, što ga je izdvajalo u političkom životu Srbije krajem 20. i početkom 21. veka.
“Njegova žeđ za saznanjima, ali i moćnim argumentima, otvarala mu je put prema vrhovima filozofskog mišljenja. Istovremeno ga je izuzetno privlačio aktivizam u službi promene sadašnjosti i traganju za putevima ka boljoj budućnosti. Kao političar bio je čovek političkog izazova i rizika, racionalan u pristupu problemima i odlukama i iznad svega pragmatičan. Đinđićev put u politici bio je od buntovnog praksis filozofa do političkog i socijalnog liberala”, rekao je on.
Ukazujući da je Đinđiću zamerano zalaganje za vladavinu kompetentnih i odgovornih ljudi, profesor Čupić je rekao da se pokazalo da se baš takvi zahtevi u Srbiji ne praštaju. Kako je ocenio, Đinđićevo ubistvo su inicirali “ti opasni i podmukli karakteri koji uvek nekako uspeju da se nametnu zajednici”.
“Đinđić nije mitoman već sanjar i delatnik boljeg društva i bolje Srbije i u sadašnjosti i u neposrednoj budućnosti. On treba da bude istinski uzor političarima i građanima, a ne mitska ličnost”, istakao je profesor Čupić.
Poručio je da se danas Srbija može odužiti Đinđiću samo ako stvori normalno društvo i državu, prihvatajući norme, zakone i propise.
“Kada se budemo ponašali u skladu sa vladavinom prava, kada se svi građani budu osećali ravnopravno pred zakonom, kada budu imali jednake šanse za ono zašta konkurišu, kada ne dozvolimo nikome da je iznad zakona, kada oštro sankcionišemo diskriminaciju po bilo kojem osnovu, kada proteramo govor mržnje i pakosti iz javnog života, kada uspostavimo ograničeni mandat i smenu za bilo koju javnu štetu, kada ostvarimo nezavisno sudstvo i tužilaštvo i kada oformimo visoke profesionalne kontrolne i nadzorne organe”, rekao je Čedomir Čupić.
On je dodao da su Srbiji potrebni ljudi da državu, vlast i institucije dovedu u stanje da funkcionišu samo prema zakonu, ali ne bilo kojem zakonu već onom koji najoptimalnije reguliše oblasti i probleme ljudskog života u zajednici.
“Potrebni su ljudi optimizma i odgovornosti, životnosti i profesionalizma. Zato nam je potrebna solidarnost i odgovornost svih”, poručio je Čupić.
Više vesti iz ovog grada čitajte na sledećem linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
